Iako nam je Crna Gora vratila zdravog i pravog predsednika, BIA još uvek nije uputila izvinjenje građanima jer je lažno uzbunjivala javnost tvrdnjama da je Vučiću na samitu u Tivtu ugrožen život. A koliko je to bila nategnuta tvrdnja jasno govori činjenica da ni tužilac poput Nenada Stefanovića nije reagovao na izjavu Ane Brnabić da će predsednik tamo biti nezaštićen jer će ga čuvati samo sedam članova ličnog obezbeđenja, jer ni on nije procenio da mu je dodatno ugrozila život obavestivši crnogorsku mafiju o njegovoj brojčanoj (ne)zaštićenosti. Valjda naše institucije smatraju da je to normalno ponašanje, pa čak i opravdano ako imamo u vidu da se Vučić po povratku požalio da je tamo bio gladan (šteta što nije poneo novčanik i svratio do prvog kioska već je svoju sudbinu prepustio organizatorima koji su sastavili meni koji mu nije po volji), što se može smatrati izvesnim vidom ugroženosti. Ali ne baš životnom s obzirom na to da su ga nakon tridesetšestočasovnog mučenja u inostranstvu dočekali sa slaninom, kobasicom i kulenom, a da su mu modrice na duši i sujetu koja cvili previli lično „mladi lideri“ iz školice za naprednjake.
Po svemu sudeći manevar sa usvajanjima zakona i lepo upakovanim obećanjima nije prošao u Tivtu jer je nemački kancelar Fridrih Merc izjavio da je Vučiću jasno rečeno da je Srbiji otvoren put ka EU, ali da mora da odluči gde joj je budućnost
Ne, to nije normalno ponašanje, baš kao što nije normalan leteći Ćacilend, tvrdnja da su slanina i kulen a ne ljudska prava evropske vrednosti, izmišljanje obaveštajnih podataka ili zahtev da te zvaničnici u državi u koju si pozvan kao gost slučajno ne dočekaju na aerodromu. Ali je, nažalost, očekivano od predsednika kakvog imamo. Posebno u situaciji kada ga EU svede na tačnu meru na kojoj jeste – moraćeš da dođeš i nema izvlačenja kao u decembru prošle godine kada se nisi pojavio na Samitu EU – Zapadni Balkan u Briselu (Vučiću je to telefonski lično poručila Ursula fon der Lajen) i moraćeš da prihvatiš realnost da si na repu događaja jer je čast da bude domaćin pripala Crnoj Gori koja samo što nije ušla u EU. Ili, kako to objašnjava Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji: „Crna Gora je mis regiona, Albanija prva pratilja, Moldavija i Ukrajina druga i treća, a naša pozicija je bila da sedimo sa strane i mrzimo celu ekipu.“
Nenaviknut na mesto u zapećku, Vučić je prvo isporučio dramu, onda pretnju da ide u Tivat da svima u lice saspe sve što o njima misli (šteta što taj trenutak niko nije dokumentovao, a ni primetio), a onda hvalospev u tabloidima zasnovan čak i na lažima – recimo da je Makron toliko hvalio Vučića da je to odjeknulo čitavom Evropom. Za fanfare se postarala Brnabićka rečima: „Vučić je tamo potpuno preuzeo inicijativu, promenio narativ, bio apsolutna zvezda samita EU–ZB i doneo Srbiji neverovatno pozitivne vesti oko naših evropskih integracija“.
Na pitanje zašto domaćini nisu reagovali na takvo fingiranje stvarnosti, crnogorski novinar i jedan od osnivača Vijesti Željko Ivanović je objasnio: „Jasno je zašto nisu. Jer kad vas neko frustrirano i infantilno derište stalno čika raznoraznim izmišljotinama, najbolji način da mu odgovorite je da ga ignorišete.“ Ali, za razliku od Crne Gore mi nemamo luksuz da ignorišemo predsednika ili predsednicu Skupštine, pa je reagovao Borko Stefanović, potpredsednik SSP: „Pošto smo dobili proverenu informaciju i detaljan opis sastanka Vučića sa Makronom, Mercom, Fon der Lajen i Koštom, neka nam Ana Brnabić odgovori da li je tačno da se Vučić na tom sastanku proveo kao bos po trnju i da je kancelar Merc bio veoma oštar, kritičan i precizan u zahtevima koji su veoma nepovoljni po Vučića ali dobri za Srbiju? Da li je tačno da su Ursula fon der Lajen i Košta prvo pokušavali da brane Vučića, a onda odustali kad su videli da ne vredi i da se i predsednik Makron pridružio u jasnim kritikama i zahtevima Vučiću? Da li je tačno da je Vučić na sastanku dobio jasnu i prilično grubu poruku da mora da izabere između Evrope i Kine i Rusije i da nema više njegovog šibicarenja, ali i da mora da ispuni sve ODIHR preporuke, borbu protiv korupcije i vladavinu prava? Da li je tačno da je Vučiću dat rok od šest meseci da sve ispuni što je obećao oko izbornih uslova, medija i vladavine prava, plus da uvede sankcije Rusiji i uvede vize za ruske državljane zbog brojnih zloupotreba…“
Na osnovu informacija do kojih je došao Radar,sve što je Stefanović upitao je tačno, a izvori u Briselu su potvrdili da postoje dve struje u EU – jedna koju predvodi Marta Kos i Evropski parlament i druga koju predvodi predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i donekle Fon der Lajen. A kako nezvanično saznajemo, Koštin dolazak u Beograd je imao za cilj da napravi dogovor sa Vučićem o tome šta je spreman da isporuči da bi se to predstavilo kao napredak. Recimo, da se umesto da uvede sankcije Rusiji izbacivanje Rusa iz NIS-a prikaže kao otklon od Rusije. Ili da se nebitni Petrašinovićevi zakoni pojačaju donošenjem još dva zakona od 25 koje je preporučio ODIHR.
Kod nas je zabranjeno da kriminalce štite policajci, pa vidimo da to nije problem. Nije dozvoljeno ni kidnapovanje ljudi, ni prebijanje na biračkim mestima, ni kupovina glasova, a sve to se radi.
Vladimir Međak
„Besmisleno je tražiti od Vučića da promeni zakon, jer šta god da se u njemu napiše, SNS i on će da urade šta hoće. Kod nas je zabranjeno da kriminalce štite policajci, pa vidimo da to nije problem. Kod nas nije dozvoljeno ni kidnapovanje ljudi, ni prebijanje na biračkim mestima, ni kupovina glasova, a sve to se radi. Ovde se zakon o REM-u krši već dve godine. Ukoliko se Vučiću kao kompenzacija za donošenje zakona ponudi otvaranje klastera tri, Srbija ni korak ne bi bila bliža EU već bi to bila samo pomoć njemu pred izbore. A ključni uslov za pristupanje je ispunjenje uslova iz poglavlja 23 i 24 u kojima se kaže da Srbija mora pokazati delotvornu borbu protiv organizovanog kriminala, pre svega visoke korupcije, a to se dokazuje hapšenjem, procesuiranjem i oduzimanjem imovine. Vučić ima tri ministra pod istragom i sva tri je zaštitio. I tu nema vrdanja – ili je neko otišao u zatvor ili nije otišao u zatvor. Gledajte Crnu Goru: predsednica Vrhovnog suda je dobila 10 godina robije, uhapšeni su direktor Agencije za borbu protiv korupcije, državni tužilac, tužilac za organizovani kriminal, ministri, poslanici… Oni hapse redom i to je jedan od razloga zbog kog su otključali završnu fazu pregovora o pristupanju EU“, kaže Međak.
Po svemu sudeći manevar sa usvajanjima zakona i lepo upakovanim obećanjima nije prošao u Tivtu jer je nemački kancelar Fridrih Merc izjavio da je Vučiću jasno rečeno da je Srbiji otvoren put ka EU, ali da mora da odluči gde joj je budućnost, a da „balansiranje između Rusije, Kine i Evrope nije moguće“. Njegov stav je podržao i Makron, dok je Ursula fon der Lajen spoljnu politiku stavila na četvrto mesto, ali je zato na prvo stavila nešto što takođe nemamo – vladavinu prava.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković ocenila je položaj Srbije na nivou „crne ovce regiona“ jer se akteri EU bave njom kao da je ona potrebnija EU, nego EU njoj. A na pitanje da li to znači da će gurajući nas da ostanemo na putu članstva dozvoliti da se dodatno ugrozi demokratija, kaže: „Ako se svi evropski akteri budu držali onoga što sami pričaju, ne može jer su stvari tu poprilično jasne. Problem je to što EU od Vučića traži premalo u odnosu na to kako je stanje kod nas, a on čak nije sposoban ni to malo da ispuni. Bojim se da će on nastaviti da kupuje vreme, davaće polovična rešenja, pa ćemo možda usred tog nekog perioda koji nam predstoji opet imati neku situaciju tipa Mrdićevi zakoni i onda će to pokvariti stanje u nekim drugim oblastima. Ostaćemo zaglavljeni na evropskom putu jer EU neće prekinuti konekciju sa Srbijom, kao što nije ni sa jednom zemljom, pa se i Turska decenijama zvanično vodi kao država kandidat. Dokle god je Vučić na vlasti bićemo tu gde jesmo i činićemo jedan korak napred a tri nazad.“
Izgleda da su toga bili svesni i evropski predstavnici u Tivtu koji su mu uputili jasno pitanje – da li si ti za ulazak u EU ili ne? A Vučić je opet imao komentar i to kroz nešto što bi trebalo da liči na osmeh, zbog kog je većina u Srbiji doživela transfer blama: „Oni imaju sumnju u ono što je u mojoj glavi, ne u ovo što mi radimo… Najveći im je problem što ne znaju šta ja stvarno mislim.“ Srećom, na trenutak je prekinuo igricu „ja zagonetan – vi frustrirani“ sa evropskim predsednicima i ipak izjavio da u potpunosti podržava francusko-nemački predlog o postepenoj integraciji zemalja kandidata u EU, ocenjujući da bi takav model mogao da promeni dinamiku proširenja.
Gledajući šta se dešava u Bosni vidimo ozbiljan konflikt između američke i evropske diplomatije po pitanju izbora novog visokog predstavnika, a to nam pokazuje da će svi koji narednih meseci ne naprave taj konačni zaokret prema EU upasti u američku sferu uticaja. A sve što je Vučić poslednjih nedelja radio ide u prilog tome da ako se ne ukrca na evropski voz, radiće na tome da Srbija postane strateški partner Trampu na Balkanu
Bojana Selaković
Ali to je i dalje non pejper, a i kao takav traži od zemalja kandidata da ispune ono što Vučić neće. Recimo da reši problem REM-a, što je već rekao (upućeni kažu „urlao“) na sastanku sa ambasadorima Kvinte jer ne želi da stručnjacima prepusti kontrolu, pa da Informeru ukinu pravo da psuje i vređa za njegove potrebe.
„Činjenica da nije bilo zajedničke deklaracije pokazuje da oni još nisu napravili konsenzus na nivou EU u smislu da je francusko-nemački predlog zacrtan i prostor za debatu je još uvek otvoren. A Vučić to koristi da lobira kod različitih aktera. Pritom je bitno da imamo u vidu i Stejt departmentov dokument koji se prošle nedelje pojavio, a koji se odnosi na Zapadni Balkan i u kom se ne pominju evropske integracije regiona. Gledajući šta se dešava u Bosni vidimo ozbiljan konflikt između američke i evropske diplomatije po pitanju izbora novog visokog predstavnika, a to nam pokazuje da će svi koji narednih meseci ne naprave taj konačni zaokret prema EU upasti u američku sferu uticaja. A sve što je Vučić poslednjih nedelja radio ide u prilog tome da ako se ne ukrca na evropski voz, radiće na tome da Srbija postane strateški partner Trampu na Balkanu“, kaže Bojana Selaković.
Dakle, onom lideru koji ga je izbacio i sa konvencije na Floridi i iz SAD. Pa ako je u Tivtu sedeo u zapećku, kakva ga (ili nas) u tom aranžmanu sudbina tek čeka?
