Nema najave izbora, ne nazire se referendumska atmosfera koju zagovaraju studenti, odbijajući, ipak, da o njenom stvaranju razgovaraju sa opozicijom, na pomolu nije ni opoziv kanonade drvlja i kamenja po parlamentarnoj opoziciji, ali zato u ceo haos već uleću – novi igrači. Prijavila se, za sada, bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić sa novoosnovanim Suverenističkim savezom, influenser Bogdan Ilić, poznat kao Baka Prase, najavio je kandidaturu za gradonačelnika Beograda, a razgranatu kampanju „budući premijer“ već odavno vodi Vladimir Pavićević, nekadašnji opozicioni poslanik u srpskom parlamentu, a potom i vlasnik političke karijere u Crnoj Gori.
I nema sumnje da će ih biti još – društvu su potrebne promene, ambicija nikad nije nedostajalo, a biće i onih koji će u nekom trenutku shvatiti da nisu upali na famoznu „studentsku listu“, uprkos silnim naporima da zasluže poslanički mandat preko studentskih leđa i bez mnogo ličnog rizika. O potrebi vlasti da „zamuti vodu“, smanji rezultat oponenata i obezbedi rezervne glasove da ne govorimo – ona je uvek postojala, a u uslovima opadanja rejtinga može samo da raste. U Skupštinu je, s tim u vezi, već poslala predloge izmena izbornih zakona koji će, prema oceni Sofije Mandić, omogućiti „krađu neviđenih razmera“, a jedan od načina koji se očigledno razmatra je olakšavanje pravljenja „fantomskih lista“.
Mećavnik grupa
Činjenice, pa onda tumačenja: doktorka Danica Grujičić, prva na listi SNS na parlamentarnim izborima 2022. i ministarka zdravlja u tada formiranoj vladi, potom kritičarka vlasti i posetiteljka studentskih skupova, osnovala je pokret Zdravo društvo, koji je potpisao sporazum o savezu sa još četiri organizacije, sve, kako su saopštili, sa ciljem zajedničkog nastupa na narednim izborima i „smene vlasti SNS“.
U novoosnovanom Suverenističkom savezu su, osim Zdravog društva, Narodna mreža Vladana Glišića, Srpski demokratski savez Slobodana Jankovića, Srpski nacionalni forum Aleksandra Ćorca i Udruženje poljoprivrednika čiji je predsednik Nebojša Ćosić. Na promociji nove organizacije, bivša ministarka je rekla da saveznici predstavljaju deo građana koji žele „dubinske promene sistema“ i „jačanje narodnog suvereniteta“. Navela je da je potrebno dalje objedinjavanje političkih aktera kako glasovi birača ne bi bili rasuti i dodala da očekuje saradnju i sa strankom Branimira Nestorovića. Vladan Glišić je ocenio da je prirodno formiranje zajedničkog bloka i sa Nestorovićem i sa Novim DSS-om, koji je upravo pojačao antievropski narativ.
Priča o novom savezu procurila je i pre zvanične promocije, ali u obliku „saznanja“ jednog portala o okupljanju kod reditelja Emira Kusturice i njegovom navodnom ulasku u politiku. Kusturica je to odmah demantovao („ponovio sam sto puta – u tu kanalizaciju koja se zove politika, ne ulazim“), ali je spekulacije ponovo podgrejao Dragan Petrović, odbornik Skupštine Beograda iz Nestorovićevog pokreta „Mi, snaga naroda“, rekavši u jednom podkastu da je „Kusturica suvo zlato patriotske opozicije“ i da očekuje da će se on „aktivirati u nekoj meri“.
U otklanjanju sumnji Danici Grujičić teško da može pomoći saradnja sa kolegom Nestorovićem, čija partija nije želela da omogući smenu naprednjačke vlasti u Beogradu 2023.
Petrović je govorio o okupljanjima kod Kusturice na Mećavniku, negirajući, ipak, da ona imaju veze sa mogućim objedinjenim nastupom na narednim izborima, jer „konačne odluke oko liste koja bi izlazila mimo studentske nema“. Osim članica saveza koji je predstavila Danica Grujičić, Petrović je rekao da su na sastancima „Mećavnik grupe“ bili i neki samostalni narodni poslanici poput Jelene Pavlović (u parlament ušla na Nestorovićevoj listi), predstavnici pokreta „Moba“ (koji čine Branko Dragaš, Duško Kuzović i drugi), Srbi sa Kosova, drugi profesori i intelektualci.
To što su potpisnici sporazuma o novom savezu javno izrazili podršku studentskom pokretu i eventualnoj studentskoj izbornoj listi, uz poruku da su spremni da joj pomognu ukoliko „zadrži patriotski karakter“, studente nije baš oduševilo. Naprotiv: studenti u blokadi Medicinskog fakulteta reagovali su oštro: „Kad smo kod ‘suverenista’, da se podsetimo opusa bivše ministarke i prve na listi SNS-a. Ne idu zajedno podrška studentskom pokretu i savez sa strankama koje od prvog dana napadaju studente, profesorka. Već se naziru satelitske liste, ali niko neće pasti na to, džabe pokušavate“, napisali su na mreži X.
Cena – 20 miliona evra
Pre dve godine penzionisana profesorka se, međutim, nije dala zbuniti, pa je preko medija odgovorila da „to nije saopštenje studenata, već jednog studenta“, da ona „tačno zna ko je to pisao“, te da „treba videti zašto ih žulja“ njen politički angažman. Nekoliko studenata drugih fakulteta, međutim, naknadno je u medijima ponovilo slične sumnje u namere bivše ministarke. A čini se i da joj u njihovom otklanjanju teško može pomoći saradnja sa kolegom Nestorovićem, čija partija nije želela da omogući smenu naprednjačke vlasti u Beogradu 2023. A mogla je, i mnogo toga bi izgledalo drugačije.
Novi politički pokušaj Danice Grujičić ne bi trebalo da ikome predstavlja iznenađenje, s obzirom na činjenicu da ugledna doktorka stranke menja još od početka dvehiljaditih i da je bila predsednički kandidat 2012. Iznenađenje ne bi trebalo da bude ni najava jutjubera Ilića, koji je slične signale slao i ranijih godina, a Aleksandar Vučić je tokom 2022. godine tvrdio da će ga opozicija kandidovati za predsednika. Pitanje je, zato, da li je Ilić zaista spreman za ulazak u politiku, pa još na beogradskim izborima, o kojima čak ni oni koji veruju Vučićevim tvrdnjama o parlamentarnim izborima krajem godine, baš i ne pričaju.
Osim što se politički jasno pozicionirao na desnici širenjem tvrdih antiimigrantskih stavova (založio se za otpuštanje Pakistanaca iz firmi za dostavu i vozača javnog prevoza iz Šri Lanke), čime je zadobio podršku Pavla Bihalija iz Levijatana, Ilić je rekao da nije ni za vlast, ni za opoziciju, ni za studente, te da će svoju kandidaturu finansirati iz svog džepa. Ipak, nije sve zakucano: obznanio je i da se SNS-u ne bi prodao za milion ili dva miliona evra, ali da bi se za 20 miliona evra – prodao.
Ilić je rekao da nije ni za vlast, ni za opoziciju, ni za studente, te da će svoju kandidaturu finansirati iz svog džepa. Ipak, nije sve zakucano: obznanio je i da se SNS-u ne bi prodao za milion ili dva miliona evra, ali da bi se za 20 miliona evra – prodao
Koliko god se puta uverili da se naprednjaci lako razbacuju našim novcem za sopstvene potrebe, ne vide se argumenti za procenu da bi Ilić sa svojom maloletnom publikom mogao vredeti baš toliko. Ima, međutim, mišljenja da je priča o visokoj ceni samo jedan od Ilićevih načina da skrene pažnju na sebe i pretpostavki da je neki avans već uzeo – s obzirom na nedavnu pomoć Vučiću u podizanju gledanosti nastupa na društvenoj mreži Tik-tok.
Na prvu loptu, mogući Ilićev politički angažman mnoge je podsetio na predsedničku kandidaturu Luke Maksimovića, odnosno fiktivnog lika Ljubiše Preletačevića Belog, na predsedničkim izborima 2017. godine (osvojio treće mesto) i beogradskim naredne godine (ostao ispod cenzusa). Ipak, teško da bi se u ta dva slučaja moglo govoriti čak i o istom pokušaju skupljanja glasova mladih – iz prostog razloga što među Ilićevom publikom teško da ima nekog starijeg od 13 godina. Potpuno neuporedivi su i Ilićev prostački, bahati i često makar na ivici zakona nastup i Maksimovićeva kreativna kampanja zasnovana na antiestablišment poziciji.
Prethodnici i zadaci
Do izbora bi, verovatno, moglo biti još dosta vremena, za razne oblike pripreme izbornog inženjeringa, među kojima i „pakovanje“ kandidata za ulogu satelita vlasti, bez kojih nijedni izbori u eri naprednjaka nisu održani. Osim standardnog Vučićevog pomagača u vidu izvornih radikala, bilo je tu opcija na različitim stranama političkog spektra za koje se osnovano moglo sumnjati da u trku ulaze uz pomoć vlasti, naročito zato što se dešavalo da na izborima osvoje znatno manje glasova nego što su imali potpisa koje su navodno prikupili za kandidaturu.
Među upečatljivijim su, svakako, bili Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića, Ruska stranka (pomogla SNS-u da sačuva vlast u Nišu na poslednjim lokalnim izborima), Zavetnici (nakon ostanka ispod cenzusa na poslednjim izborima, Milica Đurđević Stamenkovski vratila se tamo gde pripada i postala ministarka…). Možda se neko seća i Ujedinjene demokratske Srbije u okviru koje je, na izborima 2020, naročito zapamćena Gordana Čomić – makar zato što je nekadašnja potpredsednica Demokratske stranke potom postala ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog…
Čak i kad je Vučić bio dovoljno jak da mu, naizgled, satelitske stranke nisu bile potrebne – a to je bilo na svim izborima posle 2012, osim u slučaju beogradskih izbora 2023. i izbora u Nišu 2024. godine – one su imale svoju, ne uvek očiglednu, ulogu: makar da se, kako kaže urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, „pravi gužva na listiću“, ali i za dodatna mesta u biračkim odborima, „koja su popunjavana SNS kadrovima, kako bi se vršio pritisak na predstavnike opozicije, ako ih je bilo“.
Odnos između vlasti i njenih protivnika sada najsličniji beogradskim izborima 2023: protivnika ima više, ali vlast može da, igrajući što na razjedinjenost, što na „trojance“, što zahvaljujući „rezervoaru“ koji čine manjinske partije, obrne ishod, kaže Đorđe Vukadinović
Na osnovu istraživanja koje radi, Vukadinović kaže da je odnos između vlasti i njenih protivnika sada najsličniji beogradskim izborima 2023: protivnika ima više, ali vlast može da, igrajući što na razjedinjenost, što na „trojance“, što zahvaljujući „rezervoaru“ koji čine manjinske partije, obrne ishod. Zato upotrebna vrednost satelitskih lista raste, a njihova funkcija sada je i direktna – u slučaju prelaska cenzusa mogu dobijenim mandatima da omoguće formiranje vlasti, a mogu i da odnesu neki deo opozicionih glasova. Od koristi za vlast biće i pravljenje gužve u TV emisijama, naročito ako bude napravljena zajednička lista sa SPS, što Vukadinović očekuje.
Posebno pogodan za manipulaciju biće, kako pretpostavlja, nacionalni deo biračkog tela – verovatno će se pojaviti najmanje tri ili četiri satelitske liste, među kojima će biti i sasvim očitih („Miša Vacić i ekipa“) koji će imati zadatak da „maskiraju“ manje očite.
Desno je podesno
Kako objasniti činjenicu da su posebno „sumnjive“ stranke koje insistiraju na „nacionalnim temama“, toliko da se čak i pre pojave studenata, s obzirom na istorijat delovanja, mnogima činilo da pravih desnih opozicionih stranaka zapravo i nema?
Razlog je, kaže Vukadinović, u tome što je to slabiji, najrazjedinjeniji i neartikulisaniji deo političke scene. Najviše glasova iz tog dela biračkog tela ostajalo je ispod cenzusa (nešto preko pet posto na izborima 2023) zato što, objašnjava, „nisu pokazivali ni pameti ni nagona za samoodržanjem, a nisu imali ni jakog i sugestivnog unutrašnjeg ili spoljašnjeg tutora koji bi ih naveo na ujedinjenje“.
Potencijal, pritom, nije beznačajan – 15 posto na poslednjim parlamentarnim izborima. To, kako je ranije primetio politički konsultant Dušan Milenković, nije sve, jer i za naprednjake glasaju „desni“ birači, ali će, s druge strane, i studentska lista „pokupiti“ deo tog biračkog korpusa.
Vukadinović navodi još jedan, retorički razlog zašto satelitske stranke bolje uspevaju na desnom delu biračkog spektra: „Njihovi stavovi nisu fundamentalno različiti od onog što govori vlast, što je dodatna teškoća da ih birači jasno diferenciraju u odnosu na režim. Lakše se može prošvercovati neka lista prorežimskih ’trojanaca’ jer je na prvi pogled retorika slična.“
Problem je, ukratko, ozbiljan: bez desnog dela biračkog spektra nemoguće je pobediti naprednjačku vlast. Istovremeno, upravo na tom prostoru biće najviše „trojanaca“
Problem je, ukratko, ozbiljan: bez desnog dela biračkog spektra nemoguće je pobediti naprednjačku vlast. Istovremeno, upravo na tom prostoru biće najviše „trojanaca“. Čak i ako među njima, ili među satelitima na drugim delovima političkog spektra, uključujući potencijalnu lažnu studentsku listu, bude krajnje živopisnih pojava, ono što bi se moglo desiti ne bi bilo nimalo smešno.
Doduše, neprijatno bi se mogao iznenaditi i sam Vučić, naročito u slučaju da za ulogu satelita spremi samo nagradu za izvedbu, a ne i osiguravajuće mere. Jer, ne računa samo on, već i glumci sa kastinga za satelite.
Svesni da je njegovo vreme na zalasku, mogli bi se, posle izbora, ukoliko pređu cenzus ugledati na pragmatični primer Ivice Dačića koji je, posle izbora 2012, umesto da mandate sabere sa dotadašnjim koalicionim partnerima, pretrčao na stranu naprednjačkih izazivača i omogućio im da formiraju vlast. Makar u teoriji.
