Spisak mera i zahteva koje je Beograd istakao prošle nedelje za dalje pregovore sa Prištinom, prema mišljenju analitičara i sagovornika Radara, više podseća na potragu za izgubljenim vremenom. Onim pre napuštanja kosovskih institucija decembra 2022. koji je završio slomom u Banjskoj. Ta tužna lista nerealnih želja još jedan je dokaz da je politika Srbije u vezi sa Kosovom konačno postala prihvatljiva samo za one koji ne razumeju šta se događa ili ih interes motiviše da je prihvate. Ostale odavno nije moguće ubediti da učestvuju u iluziji koja se uporno forsira sa Andrićevog venca.
Niko da preuzme greške
Dugi niz poraza omogućenih uništenjem opozicije, prepuštanjem srpske zajednice na Kosovu u ruke široj javnosti nepoznatih kriminalaca, ulaskom pa napuštanjem institucija koje su imale notu autonomije, nije se pokazao kao dovoljan razlog da se zastane i razmisli o priznanju greške. Naprotiv. Strategija podrazumeva još istog.
„Potezi koji se vuku su očigledno sinhronizovani i govore nam da se iza svega krije nekakav dogovor. A ono što vidimo da se događa je poraz, predaja i na kraju, izdaja“, govori za Radar Momčilo Trajković, predsednik Srpskog nacionalnog foruma. „Pokušavam da ne budem teoretičar zavere, ali Vučićevi govori, pogotovo u vreme kada je krenuo na razgraničenje, bili su puni defetizma. To me uverava da je ipak u pitanju izdaja. Predsednik treba da hrabri ovaj narod čije je najjače oružje – trpljenje i ono najgore što je učinio je to što je on uništio to oružje‚ spremnost na trpljenje. Sada je ovde sve privremeno, sve je u nekom pokretu. To je naša najveća optužba za njega. On je avgusta 2018. rekao da u mojoj Čaglavici nema ni 20 kuća, a u tom momentu bilo ih je 153. Danas ih ima oko 100, a u međuvremenu zbog nedostatka strategije i takvih izjava otišlo je preko 50 domaćinstava. To je umnogome demoralisalo narod, a u stvari to je priprema da se narodu pošalje poruka kako se ne vredi boriti jer smo Kosovo izgubili. Kako on kaže, prošli režimi su to izgubili, zaboravljajući svoju raniju ulogu u tom radikalizmu i ekstremizmu koji je takođe napravio veliku štetu.“
Sagovornik Radara ističe da je na severu Kosova postojala kompaktna teritorija koju je kontrolisao narod, svojim životima, ostajanjem i opstajanjem, koja je bila nada naroda ispod Ibra da je moguće ostati i opstati.
„Srpski sever je bio nada ovom narodu. U njemu se videla nekakva zaštita, perspektiva, mogućnost zbog koje vredi izdržati, da bi on na kraju sve to proćerdao. On je sve naše žrtve, ubijene i proterane, proćerdao svojim simuliranjem politike. Ovo što se sada desilo na severu, a ranije i na jugu, jeste jedan ogroman zemljotres, koji je sve srušio i mi sada vadimo ciglu po ciglu iz tih ruševina i pokušavamo da nađemo neki novi početak.
Gde su i šta rade Srpska lista, SPC i Univerzitet u Mitrovici
Trajković kaže da je pre svega neophodno zaustavljanje negativnih procesa i stabilizovanje srpske zajednice. Na skupu sa svim opozicionim liderima, najavljenom za kraj septembra u Beogradu biće, ističe sagovornik Radara, predstavljen predlog kako da se partijska politika pretvori u državnu i nacionalnu:
„To teško ide jer i pored svega toga što je izdao, razbio i uništio, on i dalje mrcvari žrtvu. On i dalje pokušava da oživi Srpsku listu koja je mrtva, i insistira da ona predstavlja narod na Kosovu. Međutim mi nemamo problem samo sa vlašću, već i sa velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve. Svojim ćutanjem crkva odobrava politiku koja nas je dovde dovela“, kaže Trajković i dodaje da su do dolaska aktuelnog patrijarha, crkva i narod na Kosovu govorili istim jezikom, a sada to čine vlast i crkva.
„Isti je slučaj i sa takozvanom elitom koja je koncentrisana na Univerzitetu u Mitrovici i koja ćuti, sve je svojevremeno postavljao Radoičić, ne znam sada koliko ima uticaja. Svi su oni prošli kroz njegove ruke, možete li da zamislite koja je to sada naša elita. Narod mora da se otrezni od politike Beograda koja ga je ošamutila. Sa druge strane, moramo otvoriti dijalog sa Albancima i jedna od naših inicijativa je da se osnuje Forum za dijalog i pomirenje, koji je preduslov za naš opstanak, ali i za mir na Kosovu.“
Ipak čini se da je put do pomirenja i dalje veoma dug. Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 11. septembra optužnicu za oružani sukob u Banjskoj, za krivično delo terorizma sa namerom otcepljenja dela teritorije Kosova.
Težina optužnice
A na njoj, prvooptuženi Milan Radoičić tereti se da je u periodu od 2017. do 24. septembra 2023. godine, rukovodio terorističkom grupom, obezbeđivao njeno finansiranje i nabavku teškog naoružanja i logistike. Kako se navodi u optužnici, Radoičić je u saradnji sa Radulom Stevićem, vlasnikom privrednog društva RAD d.o.o. stekao novac koji je pretvorio u nepokretnu i pokretnu imovinu, pri čemu je deo nepokretne imovine preneo na treća lica.
Narod mora da se otrezni od politike Beograda koja ga je ošamutila. Moramo otvoriti dijalog sa Albancima i jedna od inicijativa je da se osnuje Forum za dijalog i pomirenje, koji je preduslov za opstanak, ali i za mir na Kosovu
Momčilo Trajković
Pored Radoičića, na optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova u koju je Radar imao uvid, nalaze se još 44 osobe koje su 24. septembra 2023. učestvovale u oružanom sukobu sa policijom, u kome su izgubljena četiri života. Zanimljivo je istaći da je ranije Specijalno tužilaštvo Kosova tvrdilo da nije moglo da podigne optužnicu protiv Radoičića u slučaju ubistva Olivera Ivanovića jer po kosovskim zakonima to navodno nije moguće prema pojedincima koji prethodno nisu saslušani od istražnih organa.
Kako god, optužnica detaljno objašnjava pripreme i po vremenskim segmentima prati razvoj akcije Radoičićeve grupe, navodeći da je ona bila spremna za akciju i tokom nemira u Zvečanu dva meseca pre sukoba u Banjskoj. Uz fotografije uniformisanih ljudi koji su se pojavljivali na ulicama Kosovske Mitrovice, u optužnici je kao izvor navedena Telegram stranica grupe Koridor. Inače grupa pod upravo ovim imenom nedavno je pozvala na brzo okončanje neuspele blokade administrativnih prelaza ka Kosovu.
Razlike u iskazima
Ipak, kada je reč o samom početku sukoba koji je po mišljenju upućenih osnovni ključ za razumevanje celog ovog tragičnog događaja, on se u iskazima svedoka, policajaca KPS donekle razlikuje u nekim pojedinostima.
Naime, prema izjavi svedoka policajca KPS Avni Shale, pošto su putem radio-veze dobili informaciju da su u selu Banjska postavljene barikade, odmah po dolasku primetili su da je to mesto bilo veoma dobro osvetljeno, dok su samo selo i okolni prostor bili u potpunom mraku. Prema iskazu ovog svedoka, jedan od policajaca upozorio je kolege da je možda reč o zasedi te da bi trebalo da zauzmu položaje na kojima bi bili bezbedniji. Kako se navodi u optužnici, neposredno potom „začuo se zvižduk, odmah zatim i detonacija mine, a istovremeno su nastavljeni pucnji iz raznih vrsta oružja“.
Policajac, svedok Mirsad Krieziu, svedočio je međutim, da su na putu, po ulasku u selo Banjska oko 2,30, na mostu primetili dva kamiona napunjena peskom, i preko radio-veze obavestili Komandnu sobu o blokadi puta, odakle im je rečeno da priđu mestu događaja, fotografišu kamione i pošalju slike. Zatim je telefonom detaljno obavešten zamenik komandira policije direkcije Sever Veton Elšani koji ih je zamolio da ostanu na licu mesta i sačekaju jedinicu iz policijske stanice Zvečan. Policajci su, prema iskazu ovog svedoka, obavili vizualnu kontrolu kamiona i primetili da su vrata sa strane vozača jednog od dva kamiona otvorena. Po dolasku patrole iz Zvečana svedok je obavestio narednika Afrima Bunjaku da je u međuvremenu preko telefona dobio naređenje da se kamioni uklone.
Policajac Krieziu je otišao do kamiona koji se nalazio dalje unutar mosta, dok je njegov kolega iz Policijske stanice Zvečan prišao kamionu koji je imao otvorena vrata. Čim je pokušao da otvori vrata kamiona, tvrdi svedok, počela je pucnjava na njih, a on je u tom trenutku napustio kamion i povukao se prema ostalim kolegama. Povlačeći se, ugledao je narednika kako stoji na udaljenosti od 5 do 7 metara i tada video eksploziju posle koje je narednik Bunjaku pao na zemlju. Prišao mu je i video da je ranjen u grlo i da krvari, pokušao da ga odvuče na bezbednije mesto ali nije uspeo zbog neprekidne paljbe. Nešto kasnije narednik Bunjaku prevezen je u mitrovačku bolnicu gde je konstatovano da je podlegao povredama.
Posledice pogrešnih politika
Uzimajući u obzir mogućnost da je percepcija svedoka uslovljena šokom i stoga neprecizna, ostaje ipak snažna spoznaja da ćemo punu istinu o ovom događaju najverovatnije saznati onda kada to više ne bude bilo bitno. Do tada, imamo posledice. Porodice stradalih, gubitke koji se ne mogu nadoknaditi, preživeli traume ili optužnice za učešće u aktu terorizma i potencijalno međunarodnim poternicama. Osim, ukoliko zahvaljujući političkim odlukama makar za njih ne bude omogućen drugačiji epilog.
„Ne verujem da bi se u skorije vreme moglo govoriti o amnestiji za Banjsku. Siguran sam da bi Kurtijeva vlada za tako nešto sada od Beograda zahtevala poteze koji bi vodili ka direktnom priznanju nezavisnosti“, govori za Radar Branimir Stojanović, predsednik Srpskog nacionalnog pokreta iz Gračanice.
„Ljudi strahuju od potpunog zatvaranja, pre svega zdravstva i obrazovnih institucija. Nadam se da se te crne slutnje neće ostvariti i da ćemo ipak sačuvati neki minimum svojih institucija. Ono što nam se sada nudi kao rešenje iz Beograda je ništa. Projekat Srpske liste je potpuno uništen.“
Stojanović podvlači da je srpska zajednica u ovu situaciju došla jer jedan duži niz godina ljudi iz Srpske liste donose političke odluke koje su pogrešne, vodeći jednu apsolutno destruktivnu, korupcionašku kadrovsku politiku.
Da bismo mogli da se borimo, potrebno je da se ovom narodu odvežu i ruke i noge, da sami biramo ljude koji će govoriti u naše ime i da ti ljudi ne budu opterećeni dnevnopolitičkim preferencijama Beograda
Branimir Stojanović
„To nam je nanelo ogromnu štetu a nema nikakve odgovornosti. Potrebno je stvoriti mehanizme nove političke kulture. Da prestanemo sa time da neko iz Beograda može da postavlja i smenjuje bilo koga, već da naročito u lokalnim pitanjima koja definišu život ljudi ipak odlučujemo sami o sebi. Naš najveći izazov danas je kako da se borimo sa razočaranjem ljudi u Srpsku listu i ono do čega nas je dovela. Običan čovek se danas ovde oseća i prodano i izdano i razočarano svime onim što nam se desilo i mislim da je jako važno da ovo bude jedan trenutak kada ćemo napraviti presek i otklon od politike koja ne traje 10 nego 70 godina, u kojoj se nikada nije dovoljno čuo glas ljudi koji na Kosovu žive.“
Stojanović podvlači da je sadašnja nasilna integracija severa Kosova nešto čemu su se najviše obradovali ekstremisti, a da se sve ono što su Srbi južno od Ibra doživeli pre dvadeset godina sada ponavlja na severu na jedan mnogo brutalniji način. „Da bismo mogli da se borimo, potrebno je da se ovom narodu odvežu i ruke i noge, da sami biramo ljude koji će govoriti u naše ime i da ti ljudi ne budu opterećeni dnevnopolitičkim preferencijama Beograda. Sagovornik Radara podvlači da su se sve srpske kosovske politike survavale upravo zbog toga što glas ljudi sa Kosovu nije bio dovoljno jak da bi uticao na njihovo kreiranje.