Kome je u Srbiji najteže posle istorijskog pada Viktora Orbana, našeg „velikog prijatelja“ i ključne evropske uzdanice nezvanične autokratske internacionale?
Možda njegovom ovdašnjem „bratu“ Aleksandru Vučiću, koji je ostao bez snažnog oslonca na spoljnopolitičkoj sceni i dobio nove unutrašnje probleme – od poljuljanog poverenja u dosadašnje partnere, preko mogućeg produžetka neizvesnosti oko sudbine NIS-a, do psihološkog efekta rušenja mađarskog kleptokrate, kako na njegove pristalice tako i na protivnike.
Ili su na gorim mukama čelnici Saveza vojvođanskih Mađara, koji su u samo jednom danu iz pozicije „umiljatog jagnjeta koje dve ovce sisa“ (srpski i mađarski državni budžet) dospeli do neizvesnog balansiranja između interesa nove mađarske i stare srpske vlasti?
Da nije najneprijatnija vatra na kojoj se, iščekujući istrage poslovanja, sada prže biznis partneri Orbanovog režima – a pozamašan broj ih je upravo u Srbiji, među pripadnicima ovdašnje vladajuće elite i njihovih saradnika?
Zapljusnutim talasom optimizma nakon potvrde da se autokratska vlast može smeniti na izborima, ni protivnicima Aleksandra Vučića neće biti lako da se spuste na zemlju kad uspeju da čuju upozorenja o ogromnim razlikama između stanja u Mađarskoj, gde na izborima nema crnokapuljaša koji tuku građane i Srbiji, sve sličnijoj Belorusiji.
Čini se da bi sada na snazi mogla dobiti varijanta da, bez izbora, Vučić pređe na poziciju premijera i tako sebi omogući sigurnu vladavinu do kraja 2027.
Samo na prvi pogled moglo je biti neobično videti sa kolikim su interesovanjem izbori u zemlji sa manje od deset miliona stanovnika praćeni širom sveta. I to pod uslovom da se nema u vidu činjenica da su autora čuvene formule o „neliberalnoj demokratiji“, umornog posle 16 godina upodobljavanja Mađarske sopstvenim interesima, snažno podržavali i Vladimir Putin i Donald Tramp. I niz evropskih desničarskih lidera, među kojima je, čak i u predizbornom spotu Orbanovog Fidesa, bio i Aleksandar Vučić.
Ram Emanuel, gradonačelnik Čikaga i potencijalni budući demokratski predsednički kandidat, čak je u „trećem uzastopnom porazu politike Trampovog stila u Evropi“ (Slovenija, lokalni izbori u Francuskoj, Mađarska), video i argument za predviđanje globalnih promena u kojima će „Tramp i njegova autokratska braća i sestre dobiti dugo očekivanu kaznu“.
Ta mogućnost – da se prognoza o globalnom oporavku demokratskih snaga još jednom potvrdi već na američkim izborima u novembru – dodatno komplikuje situaciju srpskog predsednika, kome bi novi vetar sa severa mogao biti važan razlog za odluku da se ne upušta ni u kakve izbore do poslednjeg zakonskog roka. Situacija u kojoj bi se pokazalo da „MAGA trendu“ ističe rok trajanja, a Evropska unija jasno ide ka oporavku, nije u interesu nekadašnjem stabilokrati koji više ne može da sakrije pravo, despotsko lice. Ukratko – osim sve izvesnijih ekonomskih problema, postojao bi i važan spoljnopolitički razlog za ocenu da vreme ne radi za naprednjačku vlast.
U takvim okolnostima, deluje da su sve opcije u igri – i skori, letnji izbori, i glasanje krajem godine, i spajanje sa predsedničkim na proleće, i odlaganje do poslednjeg trenutka… Kalkulisanje, najverovatnije, još traje, a izgleda da niko nije spreman da se kladi u ishod: jer, osim što raspolaže svakodnevnim ispitivanjima javnog mnjenja, Vučić raspolaže i drugim informacijama nedostupnim široj javnosti, koje bi mogle biti od značaja za konačnu odluku.
Čini se da bi sada na snazi mogla dobiti varijanta o kojoj smo već pisali – da, bez izbora, Vučić pređe na poziciju premijera i tako sebi omogući sigurnu vladavinu do kraja 2027. godine – a time i neometano rukovođenje sporednom manifestacijom Ekspo (od 15. maja do 15. avgusta 2027), koja bi mu mogla doneti kratkoročnu ekonomsku dobit, potrebnu za upuštanje u parlamentarne izbore. Predsednik, koji bi morao biti biran sledećeg proleća, bio bi marginalizovan, tako da ni eventualni neuspeh SNS kandidata ne bi bio od presudnog značaja za produženje naprednjačke vladavine. Aktuelni „dijalog“ koji Vučić vodi sa svojim partnerima i ne naročito uverljivim „opozicionarima“, i na koga uporno ovih dana pozivaju nepartijski pripadnici naprednjačke orbite – deluje upravo kao uvod u novu rekonstrukciju Vlade, kojoj je tokom godinu dana trajanja (Đuro Macut je izabran za premijera 16. aprila 2025. godine) lako naći brojne mane.
Uz brojne dosadašnje rupe za koje je morao da traži zakrpu na test-izborima u 15 opština, održanim nakon pada novosadske nadstrešnice, Vučić će do predstojećih „velikih“ izbora morati da se pozabavi i odnosom sa dugogodišnjim partnerom iz redova mađarske nacionalne manjine – od čije volje, recimo, zavisi i formiranje vlasti u Kuli. Partneri iz SVM su znali da mu i te kako priteknu u pomoć u važnim trenucima, poput izbora novog Saveta REM-a, u čijem miniranju je prošli put važnu ulogu imala potpredsednica Skupštine iz te stranke, Elvira Kovač. Moguće je, naravno, da SVM neće baš odmah okrenuti leđa bliskom partneru protivnika nove mađarske vlasti, jer pobedniku nedeljnih izbora Srbija svakako nije na prvom mestu u moru problema koje će morati da rešava. Ali je jasno da, bez obzira na međusobne dugove, ekipa iz SVM Vučićeve interese neće staviti iznad svojih.
Partneri iz SVM znali su da Vučiću priteknu u pomoć u važnim trenucima, poput izbora novog Saveta REM-a, u čijem miniranju je prošli put važnu ulogu imala potpredsednica Skupštine iz te stranke, Elvira Kovač
Dok bude pratio vesti o funkcionerskoj bežaniji iz Mađarske, ali i licitacije o tome ko bi, iz naprednjačkih redova, mogao pokušati da ponovi podvig Petera Mađara, pobednika mađarskih izbora poniklog iz Orbanovog Fidesa, Vučić bi mogao pokušati da još jednom pretrebi svoje redove i otkloni eventualne sumnjivce. Znaci pada entuzijazma u nekada monolitnoj stranci, uostalom, već postoje: prošle nedelje, kako je na Iksu saopštila Dragana Marinković, odbornica SSP, nijedan od predloga lokalne vlasti Topole nije usvojen, jer nisu dobili podršku ni svih odbornika SNS. Podela u redovima vlasti prilikom glasanja o nekom podnetom predlogu prethodno je viđena i u Užicu, kada su svi koalicioni partneri SNS podržali predlog Zeleno-levog fronta o prijavljivanju prihoda i imovine funkcionera. O prisustvu članova SPS na prošlogodišnjim protestima širom Srbije, da ne govorimo…
Sve i da se ostvare prognoze o povratku na vlast Janeza Janše, nakon stvaranja skupštinske većine prilikom izbora Zorana Stevanovića za predsednika slovenačkog parlamenta, Vučiću neće biti lako da nadoknadi Orbanovu zaštitu u odnosima sa EU, naročito nakon najava da Evropska komisija razmatra mogućnost zamrzavanja paketa finansijske pomoći Srbiji.
Znaci pada entuzijazma u nekada monolitnoj stranci već postoje: prošle nedelje nijedan od predloga lokalne vlasti Topole nije usvojen, jer nisu dobili podršku ni svih odbornika SNS
U prilog mu, međutim, ide način na koji je, među protivnicima, protumačena mađarska pouka da zarobljavanje institucija nije garant opstanka vlasti, ako je ubedljiva većina građana više ne želi. Mnogi su zaključili da je „recept za pobedu jasan i jednostavan“, ali su, u zavisnosti od interesa, njegovu suštinu svodili na jednu, izolovanu karakteristiku pobedničkog pohoda Petera Mađara i njegove Tise.
Potrebna je referendumska atmosfera, odnosno da se opozicija povuče i podrži studente, tvrdili su jedni. Drugi su odgovarali da je ključ u pronalaženju lidera, za treće je poenta u jasnoj proevropskoj orijentaciji, za četvrte u terenskom radu…Svima zajedno na nerve idu realisti, sa svojom pričom o različitim društvenim okolnostima i izbornim sistemima dveju zemalja, o neuporedivom stanju opozicije i značaju zemlje za Evropsku uniju, ali i različitom razvojnom putu Orbana (nekadašnji liberal) i Vučića (radikalski pedigre) s obzirom na koji se iz činjenice da je dosadašnji mađarski premijer u nedelju lako priznao izborni poraz ne može zaključiti da bi Vučić uradio isto. Jednog dana, kad se ukaže potreba – za šta je, ipak, potreban srpski recept, u skladu sa ovdašnjim okolnostima, ali i uz korišćenje svih relevantnih uvida i iskustava. Mađarska su svakako dragocena.
