IMG 0710 copy
Nikola Đuričko Foto: Nikola Đuričko
Slike iz Amerike, slika i piše: Nikola Đuričko

Nove tehnologije za ljude iz kamenog doba

„U početku ti daju besplatno, a posle ti naplaćuju kad se navučeš“. Tako su nama govorili da počinje narkomanija, a isto važi i za sve masovniju upotrebu novih tehnologija. Najbolji dokaz je priznanje novinara Njujork tajmsa da je zbog zavisnosti od mobilnog telefona morao da ide na rehabilitaciju. Kao da je zavisnik od heroina ili alkohola

Čitam knjigu nekog novinara Njujork tajmsa o novim tehnologijama i čovek objašnjava koliko smo u stvari nespremni i potpuno nemoćni da ne postanemo zavisni od njih. Priča kako je išao na rehabilitaciju od telefona, kao da je alkohol ili heroin. Nije imao dovoljno pažnje da čita knjige, priča sa ljudima duže od minut i da gleda kroz prozor, sva mu je pažnja bila poremećena.

„U početku ti daju besplatno, a posle ti naplaćuju kad se navučeš“. Tako su nama govorili da narkomanija počinje, a koliko to samo neskrivene sličnosti ima sa mobilnim telefonima. Nudi nekoliko pravila, taj novinar, o tome kako da nam ta sprava bude korisna alatka, a ne da mi budemo alatka korporacijama koje prodaju našu pažnju trećim licima, koja pokušavaju da nam „uvale“ razne gluposti ili da utiču na naše stavove.

Meni postaje jasno da mi je sve više nejasan ovaj naš svet. Mislio sam da će sa godinama doći neka mudrost, neki opšti uvid i razumevanje, ali sam samo oćelavio, a svet mi deluje kao da je poludeo

Priča čovek kako nas algoritam tera da gledamo sve ekstremnije i radikalnije „nadražaje“ koje internet nudi. U početku ti treba malo droge, a posle sve više. Kako su, između ostalih, stručnjaci za mozak i ljudsko ponašanje pomagali prilikom pravljenja društvenih mreža kako ne bismo imali šansu da sklonimo pogled.

Meni postaje jasno da mi je sve više nejasan ovaj naš svet. Mislio sam da će sa godinama doći neka mudrost, neki opšti uvid i razumevanje, ali sam samo oćelavio, a svet mi deluje kao da je poludeo. Bežim po običaju u sećanja.

Neočekivana strana progresa

Sećam se kad su uvodili telefon, tačnije telefonske priključke na Novom Beogradu. Ko je mogao da pretpostavi da ćemo morati jednog dana da se lečimo od toga. Progres, kao i uvek, ima svoju neočekivanu stranu. Svuda naokolo je bilo ostataka žice, pa su se bezobrazna deca dosetila i počela da prave praćke i metkiće. Vrlo opasna stvar, može oko da ti iskopa. Na sreću, nisam video takav slučaj, ali smo zbog toga svi bili opomenuti po više puta. Ništa nas, međutim, nije moglo zaustaviti.

shutterstock 1931508431 copy
Foto: Shutterstock

Kasnije su se svuda naokolo pojavile i nekakve plastične cevi, pa su počele da se prave i duvaljke. Besneli su sukobi između zgrada i blokova, sve dok se nije završilo sa uvođenjem telefona. Kako je ponestalo materijala – stali su i sukobi. Dobro smo preživeli i sačuvali oči.

Pričam nekim mladim ljudima kako sam jednom prilikom čekao neku devojku, a nje nema. Oni kao iz topa pitaju: „A što je nisi pozvao na mobilni?“

Bez mobilnih telefona čovečanstvo je stiglo do Meseca, organizovale se mnogoljudne svadbe, pljačkale banke i dešavale revolucije. Svi stariji od 25 godina i danas pamte barem dva-tri broja, najčešće svoj kućni i bivše devojke. Mladima je to kao da imamo šest prstiju na ruci. Skroz nepotrebno

„Nije bilo mobilnih“, kažem im, a omladinci me gledaju kao da sam iz kamenog doba. A to je bilo pre samo 30 godina. Sa ove distance svima nam je nejasno kako smo uopšte živeli bez telefona. Koliko se sećam, ljudi su izlazili na neka mesta, pa koga sretneš. Danas zvuči neverovatno da su ljudi dolazili na vreme na dogovoreno mesto, jer je sada normalno da svi kasne i onda te još zovu da ti kažu – da kasne.

Bez mobilnih telefona čovečanstvo je stiglo do Meseca, snimali se složeni filmovi, organizovale se mnogoljudne svadbe, pljačkale su se banke i dešavale se revolucije. Svi stariji od 25 godina i danas pamte barem dva-tri broja telefona. Znamo ih napamet i imamo ih memorisane u glavi. Najčešće svoj kućni i kućni broj bivše devojke, na primer. Mladima je to kao da imamo šest prstiju na ruci. Skroz nepotrebno.

Reći za telefon da je fiksni nije nikom padalo na pamet, tada je to bio samo telefon, nije bilo razloga da se definiše njegova pokretljivost. U početku je to uvek bio crni bakelitni telefon, kasnije su počele razne verzije sa dugačkim kablovima, da možeš da šetaš po kujni dok opanjkavaš komšiluk, a onda su se pojavili sa odvojenim slušalicama, koje moraju da se pune i imaju domet do spavaće sobe. Idealno za mlade i zaljubljene.

Zabluda o dvojnicima iz našeg sokaka

Pored komunikacije, informacije i raznih dogovaranja i ogovaranja telefon je donosio još jednu novotariju zvanu „dvojnik“. To je za vas koji ne znate, drugo domaćinstvo sa kojim deliš istu telefonsku liniju. Dakle, kada dvojnik telefonira, ti ne možeš. I obratno. Mi smo svi sa velikim ubeđenjem mislili da znamo ko je naš dvojnik.

Nedavno sam pričao sa jednim inženjerom telekomunikacija i pitao ga za dvojnika, zašto je dvojnik uvek morao da bude u zgradi i baš blizu? On mi je rekao da je to česta zabluda i da je dvojnik bio neko sa te opštine, ali ne nužno iz zgrade. To je neka stara varijanta kod tih analognih centrala, gde zapravo na jedan kanal nakačiš dva broja.

Danas kad to pomenem nekim ljudima oni kategorički odbijaju da to čuju, uz obrazloženje da su „tačno znali“ ko je njihov dvojnik i da su svi uvek bili u lošim odnosima sa njim. Dvojnik je skoro uvek muškarac-drndoš ili neka baba-nadžak. Jer u to doba moja definicija dvojnika je bila – idiot koji nema život i namerno drži slušalicu podignutu da ja ne bih mogao da se čujem sa devojkom.

shutterstock 1490359529 copy
Foto: Shutterstock

Ispostavlja se da smo se mrzeli i lupali jedni drugima po radijatorima i plafonima bez veze. Koliko je to sad teško za objasniti omladini da je postojala jedna linija pa ko pre liniji, njemu i razgovor. To je njima kao meni da su se cigarete kupovale na komad.

Nekada su postojale i telefonske govornice skoro na svakom ćošku. Pravi mangupi su znali da ih koriste i bez petodinarca. Ima ih i sad, ali nisam nikad video da ih neko koristi. I prvi internet je došao telefonom. Još pamtim onaj ludački zvuk kao da neko u pilani pokušava da iseče komad granita

U to vreme postojale su i govornice skoro na svakom ćošku, pravi mangupi su znali da ih koriste i bez petodinarca. Sebe ubrajam u tu grupu. Ima i sad govornica, ali nisam nikad video da ih neko koristi. Ako pamtite, i prvi internet nam je došao telefonom. Onaj ludački zvuk kao da neko u pilani pokušava da iseče komad granita. Ukucaš željenu adresu i onda „pilana“ jedno tri minuta. Netskejp, tako se zvao program.

Aplauzi u Odeonu za lošeg vampira samo zato što govori srpski

Nije bilo baš previše stvari da se nađe, ali to je bio početak. Brat i ja smo pronašli Vebsterov rečnik. Najviše smo se obradovali kad smo ukucali reč – vampir. Definicija je otprilike bila da je vampir srpskohrvatska reč koja označava osobu koja je umrla, ali pije krv i maltretira žive. Koliko smo bili ponosni. Eto našeg malog doprinosa popularnoj kulturi.

shutterstock 2356431107 copy
Foto: Shutterstock

Totalnu potvrdu našeg otkrića smo dobili u filmu Blejd, koji se prikazivao u bioskopu Odeon. Blejd je dobar vampir koji se bori protiv zlih vampira. Film počinje svevaseljenskim saborom vampira, a glavni vampiro-sveštenik govori na nekom prilično jadnom srpskohrvackom: „Moramo pobediti“! U Odeonu aplauz, mi smo se veselili da vidimo nekog „našeg“, makar to bio i loš vampir.

Pored dilera deviza, pejdžere su jedino nosili nesrećni hirurzi, prve žrtve gubljenja privatnosti. Preko pejdžera teško da su im stizale neke dobre vesti, već uglavnom da je neko nagrabusio i da odmah, šta god da su radili, moraju da prekinu i dođu na kliniku

Tu negde su počeli i pejdžeri. Neka mala sprava na koju ti stigne poruka koju je neko izdiktirao nekoj centrali preko telefona. Bila je fora da se ima pejdžer, ali brzo su se ljudi zasitili. Pored dilera deviza, jedino su ih nosili nesrećni hirurzi. Oni su bili i prve žrtve gubljenja privatnosti, morali su da ih nose stalno sa sobom. Preko pejdžera teško da su im stizale neke dobre vesti, uglavnom da je neko nagrabusio i da sad treba da se prekine, recimo uživanje u smuđu na nekoj slavi, leškarenje na odmoru ili veselje u kafani. Šta god da si radio, prekidaj i odmah dođi na kliniku.

Screenshot 2024 05 31 at 13 46 21 Blade 1998 copy
Foto: New Line Cinema

Horor u vagonu londonskog metroa

A onda su počeli mobilni, prvo kao cigla veliki, pa sve manji, pa onda blekberi sa tastaturom, pa ajkula nokija, koja je mogla da se koristi i u vodi. Moj favorit. Pa preklop, pa ekran i tako sve do danas. Televizor u džepu. Ko je mogao da pretpostavi da ćemo jednog dana morati na odvikavanje.

Da budemo skroz pošteni. ne važi to samo za telefon, već i za kompjuter, televiziju, internet, igrice… U toj nesrećnoj knjizi taj novinar Njujork tajmsa piše da, otkad je na lečenju, primećuje neverovatnu količinu zombija na ulici. Zombiji su ljudi pognute glave koji se drogiraju telefonom.

Sad se smatra da si neki uvrnuti čova ako, recimo, na autobuskoj stanici ne držiš telefon u ruci. Mnogi ljudi priznaju da čak i kad nemaju bateriju foliraju da gledaju telefon, da ne bi bili sumnjivi

Deca moraju na lečenje vratnih pršljenova. Horor. Smatra se da si neki uvrnuti čova ako, recimo, na autobuskoj stanici ne držiš telefon u ruci. Mnogi ljudi priznaju da čak i kad nemaju bateriju foliraju da gledaju telefon da ne bi bili sumnjivi.

U Londonu u metrou sam doživeo nešto vrlo čudno. Bio sam se nešto zamislio i krajičkom uveta sam čuo jedan tanki glas: „Da li me neko čuje? Molim vas treba mi pomoć.“ Okrenuli smo se samo jedna gospođa i ja, da bismo videli jednu baku kako pokušava da izvuče svoju tašnu koja joj se zaglavila ispod sedišta. Ona sama nije mogla da se sagne i da je dohvati. Dohvatio sam joj torbu, a ona mi kaže: „Ja dozivam već 10 minuta, a niko me ne čuje“. Gledamo oko sebe, vagon pun ljudi, ali svako je u svom filmu. Slušalice na ušima i bulje u ekran. Zombi drugari.

shutterstock 1635547321 copy
Foto: Shutterstock

Zamislite da joj je trebala neka ozbiljnija pomoć. Ne bih sad da vas plašim, ali telefoni i zrače, svaki put kad uspostavljaju vezu, kad pretražujete internet. Svojevremeno sam snimao neku reklamu za Ministarstvo zdravlja u vezi s bezbednijom i zdravijom upotrebom telefona, ali ona – nikad nije emitovana! Veliki je to biznis da bi se pričalo protiv njega.

Ali, ne mogu da vas ostavim u lošem raspoloženju. Evo ukratko šta taj čovek koji se lečio od telefona predlaže. Počnite sa iskrenim sagledavanjem veličine problema u kojem ste. Počinje kao i svako lečenje zavisnosti – priznavanjem problema: „Zdravo, ja sam Petrović Petar i ja sam zavisnik od telefona.“

Svojevremeno sam radio neku reklamu za Ministarstvo zdravlja u vezi s bezbednijom i zdravijom upotrebom telefona, ali ona nikad nije emitovana! Veliki je to biznis da bi se pričalo protiv njega

Posmatrajte koliko vremena provedete u besmislenom skrolovanju. Probajte da se osvestite i shvatite u kojim trenucima imate napad da pipate telefon? Najverovatnije čim vam je dosadno ili ne daj bože treba da se sedi u tišini. Čekanje lifta, aparata za kafu, kompjutera da se uključi, čekanje na dolazak autobusa… Sve su to okidači anksioznosti. To da se u tišini svojih misli živi nije lako i mora da se vežba. Stavite gumicu na ekran da vas podseti da budete svesni korisnik sprave, a ne robovi jeftinog dopamina kojim vas mozak časti kad vidite kako baba jaše medveda na Tik-Toku. Ja sam, zasad, tek na gumici. Nek nam je sa srećom.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

13 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 66

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 21

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 49

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]