Dok je iz Boke Kotorske pucala bruka od poslednje blamaže koju je pred početak samita EU Zapadni Balkan u Tivtu, celoj Srbiji priredila razobručena vlast u Beogradu, gotovo neprimetno je kroz domaće medije prostrujala vest da je u UN bazi u Libanu, poginuo Milovan Jovanović, stariji vodnik Vojske Srbije. Podsetimo, pripadnik Vojske Srbije, otac dvoje dece, stradao je u UN bazi u blizini grada Mardž Ajun na jugu Libana gde besni rat između Hezbolaha i Izraelske vojske – koju municijom snabdevaju, između retkih preostalih svetskih dobavljača naoružanja, i srpske fabrike namenske industrije.
Zatim je narednog dana, na konferenciju za štampu u Beogradu sa Antoniom Koštom, predsednikom Evropskog Saveta, izašao široko osmehnuti predsednik Republike Srbije. Desetak minuta je udvorički podilazio svom sagovorniku obećavajući kako će sve civilizacijske zadatke poput vladavine prava, ili rašćišćavanja medijskog brloga u koji je ubacio čitavu zemlju, možda, jednom, biti rešene.
Podsetimo, pripadnik Vojske Srbije, otac dvoje dece, stradao je u UN bazi u blizini grada Mardž Ajun na jugu Libana gde besni rat između Hezbolaha i Izraelske vojske – koju municijom snabdevaju, između retkih preostalih svetskih dobavljača naoružanja, i srpske fabrike namenske industrije
Govorio je zatim o velikoj ekonomskoj razmeni sa EU, a potom je, konačno dao reč predsedniku Evropskog saveta, pritom se potpuno nedolično, osmehujući na sopstvenu šalu da će tog dana i on putovati u Tivat „ako ga ne oglase za hibridnu pretnju“.
Osmeh je trajao dok ga predsednik Evropskog saveta, započinjući svoje obraćanje nije prenuo iz samodovoljnog uživanja u svinjariji koju su njegovi ljudi priredili čitavoj naciji, izrazivši saučešće Srbiji zbog pogibije starijeg vodnika Jovanovića.
Taj trenutak kratkog otrežnjenja od pijanstva vlasti bez odgovornosti, samozadovoljstva publicitetom koga bi se svako pristojan postideo, i silazak nedoličnog osmeha sa lica, nisu uhvatile kamere režimskih medija, držeći čvrsto kadar na evropskom zvaničniku, ali su ga morali primetiti svi u sali uzurpiranog Novog Dvora, a izvesno i sam Košta.
Možda je predsednik Evropskog saveta za trenutak razumeo sa kim ima posla, a moguće je da to, kao što je nažalost osnovano pretpostaviti, svi u EU odavno znaju.
Za ovu vlast je izgleda sasvim OK držati kontingent od gotovo jedne cele čete vojnika – mirovnjaka (169 pripadnika VS) u ratnoj zoni u kojoj pritom jednu od strana snabdevate artiljerijskom municijom
Saučešće Srbiji zbog nezamislivih gluposti koje uzurpatorska vlast godinama priređuje, u kojima stradaju naši ljudi, imovina i čast, međutim nema ko da izrazi. Kao ni za sve žrtve politike koja je plod svetonazora zasnovanog na kognitivnoj disonanci verovanja u dve međusobno suprotstavljene pretpostavke, ili jednostavno ubilačke gluposti i neodgovornosti. Poput one pretpostavke da je sasvim OK držati kontingent od gotovo jedne cele čete vojnika – mirovnjaka (169 pripadnika VS) u ratnoj zoni u kojoj pritom jednu od strana snabdevate artiljerijskom municijom.
Bol i bruku moramo da podnosimo sami, gledajući kako se ispred imena i zastave naše Republike uvek navode imena i fizionomije kriminalno neodgovornih pojedinca iz kamarile kleptomana koja je zarobila Srbiju. Dok je jednom ne oslobodimo.
