Izbori foto Goran Srdanov Nova rs 8 copy
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Gorčin Stojanović

Šta je nama drugi jun?

Drugi jun nije ni Deveti mart, ni Sedamnaesti novembar, ni Peti oktobar, to nam je (bilo) jasno. Lekcija? Pa – ne. Slabo mi učimo, kako teorijski, tako i kroz rad. Spoznaja? Možda. Samo – kakva i koja? Možda: niko nikad nije sasvim u krivu i niko nikad nije sasvim u pravu, a nije reč o relativizaciji svega postojećeg.

Jer: sve je istina što su kazali oni koji nisu izašli na izbore – a koje, sasvim pogrešno, zovemo bojkotašima: organizovanog bojkota nije bilo. U ringu su se našli jedan blago grogirani poluteškaš i jedan obodren iz perolake. Ignorisanjem izbora onaj prvi primio bi dva-tri krošea, jedan-dva aperkata, poneki direkt, svakako ponešto u pleksus, u razmekšali trbuh od ugojenosti očevidno atrofiranog mišićnog tkiva. Udarac ne bi bio završni, ali bi bio, bar, tehnički nokaut.

No, sve što su izrekli oni koji su na izbore izašli – takođe je prilično tačno: smisao dnevnog političkog života jeste u neprestanom ogledanju kroz agitaciju u uspavanom biračkom telu, čemu izbori, uostalom, služe. Osobito „na lokalu“.

I još: nije bilo uslova za ferku, tačno je.

I još: neće ih ni biti, ne može biti tačnije.

I šta sad? Šta to znamo? Šta je nama drugi jun?

Hoće li dete-Savo opljunuti laku metu gazda-Dragana, te štrpnuti koji glas više, to nije politika, to je domaći srpski murdarluk, jednokratno amatersko ćuškanje umesto direkta, aperkata i krošea

Možda nam je taj dan kazao nešto drugo: ujedinjenje ne može biti prosti skup tupih rogova u pocepanoj vreći, onaj, analitičarskom bašibozuku tako dragi, catch all. Sedamnaestog novembra devedeset šeste, to jest: nedeljama posle tog dana, beše posredi odocnelo obaranje jugoistočnog dela jednog nedorušenog zida. To nije bila politika. To je bio pokret uma koji se odlučio osloboditi (vidi pod Česlav Miloš). A završilo je „politički“, udarcima ispod pojasa, koalicijama samo naizgled neprincipijelnim.

Ničeg neprirodnog nema u tome da se dvoje nacionalista obgrle u zajedničkom rodoljubačkom (vidi pod Sterija Popović) interesu. Samo, budući lažan, taj interes važi do prve prilike da se onog drugog obali u prašinu. Ili – ne, nisu svi isti, ali, da, jesu svi slični, u konsenzusu koji oni zovu „nacionalnim pitanjem“, a nije reč o suočavanju sa balvanom iz sopstvenog oka, jedinim pravim „nacionalnim“ pitanjem.

Ujedinjenje, kao i svaka sabornost, samo je interesna, a ne emocionalna kategorija. I ono, na dugu stazu, ne daje rezultate. Kohabitaciju smo probali. Išlo dok je išlo. A onda, očekivano, više nije. Jesu li to te dve Srbije? Ama jok – uvek je to jedna, samo se ne mogu dogovoriti jesmo li učestvovali u onim ratovima, jesmo li ih izgubili ili smo neke teritorije ućarili – i, najvažnije, koji smo to mi?

Kakve to veze ima sa drugim junom? Nikakve. U tom i jeste nevolja. Hoće li dete-Savo opljunuti laku metu gazda-Dragana, te štrpnuti koji glas više, to nije politika, to je domaći srpski murdarluk, jednokratno amatersko ćuškanje umesto onih direkta, aperkata i krošea. Vae victis, da.

No, vae victoribus. Tek njima „jao“. Jer, oni su odigrali va bank, jednu kartu, sve na crveno, sve na manque. Drugu kartu nemaju. Nešto će da jame, gepe, smuljaju tu i tamo, ali ostaje prosta istina – šta će ti radikali, kad imaš dveri kod kuće? I obrnuto. Na dugu stazu – jednako ništavno.

Šta je nama drugi jun?

Dan bez svojstava.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

15 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 66

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 21

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 49

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]