Sećate li se možda prošlonedeljne priče o rušenju na Gazivodama? Prozivali smo malo u ovoj kolumni vlast, kao uostalom i mnogi u proteklom periodu, kako često celu situaciju i ljude na Kosovu koristi samo u marketinške svrhe, kada joj to zatreba, a kada bi zaista trebalo da im se pomogne, onda ovi iz vlasti tihuju ili eventualno idu da se vesele po šatorima s pečenim volovima.
E pa, ko kaže da država ćuti?! Ko kaže da nema odgovor?! Ko kaže da sa nama bilo ko sme da se zajebava?! Dobro, mnogi kažu. Ali nije tako! Vlast je rešila da uzvrati i to kako! Ne, nećemo da pošaljemo patriotski voz na njih. To je bilo i nije dobro prošlo. Ne, nećemo da pošaljemo ni „Lazara“ i „Miloša“ na njih. Nećemo da pošaljemo ni Paju Levijatana i Mišu Vacića, prošli put su ih vratili sa granice. Nećemo da pošaljemo ni Marka Đurića na njih, čovek ne ume ni da tapše ni da sipa pivo. Jedino ako nam plan nije da svi umru od smeha. Ali ne!
Predsednikov „biser“
Plan je, pazite sad ovo – da izmenimo vodotok reke Ibar i tako ostavimo Albance bez vode. Pozvali smo, kaže Vučić, stručnjake da vide šta i kako, pa ćemo da vidimo šta će Albanci da rade i kako će da se ponašaju. E sad, dosta se tu pitanja nekako samo od sebe nameće, a na koja još nemamo odgovor. Prvo, jesu li ti stručnjaci ono, SNS stručnjaci? Jer ako jesu, ako su to isti stručnjaci koji su recimo pravili tunel kroz koji ne može da prođe kamion ili koji mesecima nisu mogli da reše obrušavanje brda, ali koji su doveli do obrušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu tako što samo nju nisu renovirali, onda Albanci nemaju čega da se plaše, ali imamo svi mi koji živimo negde u manjoj ili većoj blizini Ibra.
Čak i da uspeš da realizuješ nameru o skretanju Ibra, ideja da će nestašica vode pogađati samo jednu naciju, ali ne i onu drugu, bila bi izložena podsmehu i u najslabijim odeljenjima Akademije mladih lidera
Drugo, šta će, u slučaju da skrenemo Ibar u na primer Crnu Goru, da rade Srbi sa Kosova? Jer dobro, Albanci su neprijatelji i oni neka se snalaze, ali šta će naši? I oni dosta zavise od toga Ibra, pa je l’ imamo neko rešenje za njih? Da li je ideja da obustavimo Ibar, a da na primer, istovremeno prokopamo novi vodotok Rasine, koji bi išao samo do severa Kosova?
I treće, od mnogih glupih ideja SNS-a u proteklih 14 godina, a bilo ih je onoliko, da li je ova bar u top pet najglupljih? Ili možda čak u top tri? Jer čak i da uspeš da je realizuješ, ideja da će nestašica vode pogađati samo jednu naciju, ali ne i onu drugu, bila bi izložena podsmehu čak i u najslabijim odeljenjima Akademije mladih lidera. Takvom biseru se ne bi aplaudiralo čak ni iz šlihta, dobro, možda eventualno Kebara i Langura bi, ali većina bi se upitala: „Okej, da li su te postojeće ili potencijalne beneficije zaista vredne svega ovoga?“
Igranje prirodom
Jasno je još od rušenja u Savamali da vlast misli da neke probleme može da reši samo tako što će prosto da ih fizički ukloni. Stoga bi moglo da bude čak i zabavno da vidimo one fantome iz Savamale kako kopaju kanale i kanalčiće u pokušaju da skrenu Ibar, kad već nisu otišli da gase požar u Deliblatskoj peščari. Indikativno je da, dok nismo u stanju da obuzdamo bes prirode ni na stotinak kilometara od prestonice, neki hoće da se igraju tom istom prirodom na način koji bi mogao imati ogromne posledice ne samo za te naše arhineprijatelje, već za ceo prostor koji geografski pripada Ibru.
Jeste predsednik ovih dana u intenzivnoj predizbornoj kampanji, svaki dan pod drugim šatorom, pa mu je izgleda nešto malo udarilo u glavu. Da, mislim na sunce. A možda se često svirala i pesma Stani, stani, Ibar vodo. Ali opet, dajmo samo malo razuma. Mrvicu jednu.
