Iz perspektive publike, jedan koncert traje nekoliko sati. Za organizatora, međutim, počinje mesecima ranije. Potrebno je pronaći izvođača, dogovoriti termin i honorar, izabrati prostor, proceniti koliko ljudi bi moglo da dođe, pokriti troškove produkcije i na kraju ubediti potencijalne posetioce da kupe kartu.
Istovremeno, neko mora da o tom izvođaču piše. Da ga predstavi, objasni ljudima zbog čega je važan, ali i da ga kritikuje kada ne ispuni očekivanja.
Na ta dva kraja muzičke industrije nalaze se koncertni organizatori i muzički mediji. Između njih je publika — a pitanje je koliko je domaća scena danas sposobna da poveže sve tri strane.
Između entuzijazma i računice
Hengtajm je agencija koja se bavi organizacijom i produkcijom koncerata i muzičkih događaja, a svoje poslovanje razvija na relaciji Beograd–Zagreb. Iza njih je organizacija i predstavljanje niza imena svetske muzičke scene, poput The Sisters of Mercy, Marduk, Mayhem, Desire, Dragonland, i slični. Reč je o sastavima koji su obeležili prošlost i sadašnjost gitarskog zvuka. Njihov beogradski program uskoro donosi i jedno od zapaženijih koncertnih gostovanja – Jethro Tull, jedan od najdugovečnijih britanskih rok bendova, koji će u septembru nastupiti u Sava centru.
Za Aleksu i Andreja, organizacija koncerta počinje kontaktom sa izvođačem. Nakon dogovora oko termina sledi procena koliko bi ljudi moglo da dođe, koji prostor odgovara bendu i da li cela priča može finansijski da funkcioniše.
„Nekad bude nešto sveže, nešto novo, što mislimo da je zanimljivo, što bi trebalo da se progura, da se da malo vetra u leđa“, objašnjavaju iz Hengtajma.
Agencija sebe opisuje kao malu, ali rastuću, pa je njena pozicija drugačija od velikih promotera. Alternativna muzika deo je njihovog prostora i zato što se u tom segmentu lakše pronalazi mesto za eksperiment.
Nasuprot popularnom mišljenju, veće ime ne znači nužno sigurno uspešan koncert. Što je izvođač veći, veći su i honorari, produkcija i ostali troškovi.
„Ti sa malim i sa velikim rizikuješ, ali, realno, sa velikim više rizikuješ“, kažu iz Hengtajma.
Organizovati bend za 200 ljudi u jednom gradu može imati smisla, ali očekivati isti broj publike u pet gradova predstavlja mnogo veći rizik. Pa onda rizik nije samo Beograd, nego i drugi gradovi poput Kragujevca, Niša ili Novog Sada
Kao primer navode koncert benda Static-X, istaknutog predstavnika industrial metal žanra, koji je, prema njihovim rečima, bio odličan, ali nije privukao onoliko ljudi koliko su očekivali.
Organizator zato pre svakog koncerta računa očekivani broj prodatih karata, njihovu cenu, troškove prostora i produkcije. Međutim, nijedna računica nije potpuno sigurna. Na posećenost mogu uticati drugi događaji, sezona, protesti ili jednostavno činjenica da publika tog dana nije zainteresovana za određeni koncert.
Scena postoji, ali gde može da svira?
Prostor za koncert je verovatno jedan od najvažnijih parametara o kojima se diskutuje kada je reč o potencijalnoj organizaciji. Prostori mogu da budu veliki i da prime nekoliko desetina hiljada, ali mogu da ugoste i po nekoliko desetina posetilaca. I problem sa prostorima se posebno vidi kod manjih izvođača. Manji prostor znači manje troškove, ali i manji potencijalni prihod. Ako bend ima velike produkcione zahteve, mali prostor više nije finansijski isplativ.
„Jako je teško naći bend koji je adekvatan za, ne znam, 200 ljudi, a da sve to nekako ima smisla“, navode iz Hengtajma.
Organizovati bend za 200 ljudi u jednom gradu može imati smisla, ali očekivati isti broj publike u pet gradova predstavlja mnogo veći rizik. Pa onda rizik nije samo Beograd, nego i drugi gradovi poput Kragujevca, Niša ili Novog Sada.
Balkanrock slično vidi problem domaće scene. Oni su nezavisni muzički medij koji već više od 15 godina prati i dokumentuje domaću i regionalnu muzičku scenu, i verovatno su, zahvaljujući izveštavanju s koncerata i festivala, pisanju recenzija albuma i intervjua s muzičarima, postali najrelevantnije glasilo u Srbiji kada se radi o alternativi. Njihova ocena je da postoji veliki kreativni potencijal, ali skromna logistička podrška.
„Imamo novu generaciju bendova koja razmišlja moderno, svira sa velikim stavom i izdaje produkcijski sjajne albume koji mogu da pariraju evropskim izdanjima“, navode članovi redakcije, ali dodaju da nedostaje prostora za svirke, posebno van Beograda, kao i zastupljenost alternativne muzike u mejnstrim medijima.
„Scena postoji, ali joj je hitno potrebno više infrastrukture i sistemske podrške“, dodaju sagovornici iz redakcije.
Pisati o dešavanjima
Prema njihovim rečima, mlađe generacije, za razliku od prethodnih, teže se hvataju volonterskog posla, a od njega portal najviše živi. A ono što se razlikuje u odnosu na prethodne godine jeste sve veća potreba za jedinstvenim mestom gde će ljubitelji alternativne scene naći sve što im je potrebno. Pa tako možete videti Balkanrock kalendar koji okuplja sve koncerte na jednom mestu i različite muzičke emisije.
Redakcija ocenjuje da je muzičko novinarstvo u Srbiji podeljeno u male, žanrovski specijalizovane krugove. Problem vide u tome što je iskrena kritika gotovo nestala.
Ako su nekada muzički časopisi bili centralno mesto okupljanja scene, danas publika informacije pronalazi preko društvenih mreža, algoritama i samih izvođača
Prema njihovom iskustvu, negativna recenzija se često doživljava kao lični napad na muzičara, zbog čega kritičar mora pažljivo da bira reči.
„Sve je super, lepo i savršeno, iako nam je scena, uprkos tome što je borbena i žilava, ipak arhaična i derivativna“, navode iz Balkanrocka.
Dodatni problem je nedostatak novih kritičara. Kompetentni mladi muzički novinari, ocenjuju, mogu se „nabrojati na prste jedne ruke“, dok se ovaj posao često radi volonterski.
Publika i društvene mreže
Ipak, zainteresovanih ne manjka. Balkanrock navodi da poslednjih meseci beleži rekordnu posećenost, dok su intervjui i kritike veoma čitani. Ono što se promenilo jeste način konzumiranja medijskog sadržaja.
Ako su nekada muzički časopisi bili centralno mesto okupljanja scene, danas publika informacije pronalazi preko društvenih mreža, algoritama i samih izvođača. Najbolji bendovi, smatraju u Balkanrocku, sve više grade sopstveni brend i pronalaze svoje niše, umesto što pokušavaju da dopru do što većeg broja ljudi preko tradicionalnih portala.
Ta promena odražava se i na organizaciju koncerata. Hengtajm navodi da im je Facebook i dalje veoma važan, posebno za potrebe promocije nekog događaja i direktnog obraćanja publici. Instagram je takođe značajan, dok TikTok tek pokušavaju ozbiljnije da uključe u rad.
Izbor platforme zavisi od izvođača i njegove publike. Kampanje se uglavnom planiraju najmanje šest meseci i dele se u nekoliko faza.
„Moraš da znaš šta prodaješ, kome prodaješ i šta radiš“, kažu iz Hengtajma.
Za najveća svetska imena, marketing gotovo da nije potreban. Ipak, za većinu izvođača jeste. Organizator danas ne mora samo da dovede bend – mora i da objasni publici zašto bi trebalo da ga vidi.
.Domaća scena nije bez potencijala. Problem je što između tog potencijala i održive karijere često stoje nedostatak prostora, novca, medijske pažnje i publike
Balkanrock smatra da zapadna tržišta nude mnogo bolje finansijske, logističke i profesionalne uslove, ali upozorava da prevelika komercijalizacija muziku može pretvoriti u puku robu.
U Srbiji je od muzike mnogo teže živeti, ali upravo ta činjenica održava određenu vrstu entuzijazma kod izvođača.
Da li je „preko grane“ bolje?
„Možda je preko granice lakše živeti od muzike, ali ovde je muzika velikoj većini definitivno hobi i pravi se i sluša sa posebnom vrstom uživanja, prkosa i strasti“, ocenjuju članovi redakcije.
Domaća scena, dakle, nije bez potencijala. Problem je što između tog potencijala i održive karijere često stoje nedostatak prostora, novca, medijske pažnje i publike.
Bend može napraviti odličan album, ali bez medijskog prostora nema gde da ga predstavi. Organizator može dovesti zanimljivog izvođača, ali bez publike koncert postaje finansijski rizik. Medij može pisati o sceni, ali njegov domet ostaje mali u odnosu na ogromno informativno polje društvenih mreža.
Ipak, sve tri strane još postoje.
Pitanje budućnosti domaće muzičke industrije zato možda nije da li će biti novih bendova, koncerata ili medija. Biće ih.
Pravo pitanje je da li će postojati dovoljno razvijen sistem koji će im omogućiti da opstanu.
