Važno je na početku ovog intervjua razjasniti: u subotu 29. avgusta, u amfiteatru Keja na Nišavi počinje Niški filmski festival s podnaslovom Više od igre. To je onaj festival koji se ove godine održava 60. put, a osnovan je kao jedinstven u Evropi posvećen glumcima. I do prošle godine zvao se Filmski susreti u Nišu – Festival glumačkih ostvarenja. Odluke o nagradama – Gran-pri Naisa, Car Konstantin, Carica Teodora, ove godine dodeljuje tročlani žiri koji čine glumice Paulina Manov, Katarina Žutić i Ivana Vuković.
Prošle godine, Filmski susreti u Nišu nisu održani i predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije Petar Benčina tada je objasnio zbog čega je esnaf doneo tu odluku: „Festival ne može da uspuni svoju svrhu i održi se u slavu umetnosti i života, i nećemo dozvoliti da on postane instrument u pokušaju stvaranja privida da je u društvu sve normalno, dok se na ulicama hapse studenti, profesori, građani.“
Za vlast u Nišu, budući je grad suosnivač, to je bio znak da naprave svoje Susrete na Tvrđavi. Za građane Niša, to je bio znak da bojkotuju tu sinekuru i da glavni događaj te njihove izmišljotine budu redovi praznih stolica!
Udruženje filmskih glumaca je ove godine odlučilo da nastavi s održavanjem ovog festivala, ali vlast u Nišu je odlučila da napravi svoj festival na kome će se naći babe i žabe, kojima je zajedničko samo jedno – moraju da budu podobni SNS vlasti. I kao glavni adut, nastupa poznati tezgaroški operski duet – direktorka Opere Narodnog pozorišta Ljubica Vraneš i v. d. direktora Narodnog pozorišta Dragoljub Bajić. Oboje istaknuti članovi SNS. Oni s filmom imaju veze toliko što će izvoditi filmsku muziku. Od filmova, u organizaciji vlasti u Nišu, a uz pomoć neizbežnog filmskog mešetara Željka Mitrovića, publika će videti ostvarenje Baštovan, sa Žan-Klodom van Damom u glavnoj ulozi. Isluženi akcioni junak je najavljen i kao specijalni gost ove miš-maš smejurije u najavi. Biće tu još pesama i igara, programa za decu… pravi vašarski bućkuriš koji je organizator podveo pod Međunarodni filmski festival.
U ovom teškom vremenu, kada se moje kolege svakodnevno suočavaju s progonima, crnim listama, pozivima koji se vrše na osnovu pripadnosti – dužni smo da odbranimo glumački poziv i film
Tako je jasno rečeno da je vlast u Nišu napravila novi festival koji je prekinuo svaku nit s onim zbog čega je osnovan – kao počast glumcu, kao nagrada najboljim glumcima. I zato je očigledno od kolike je važnosti da opstane ovaj festival koji je 1966. godine nastao kao jugoslovenski, a odavno je srpski, i koji će trajati od 29. avgusta do 3. septembra u Nišu, kao jedina posveta glumcima koju je ova vlast na svaki način htela da ukine. A Udruženje filmskih glumaca Srbije s Petrom Benčinom na čelu to nije dalo:
„Nama je bilo važno da se održe tradicija i kontinuitet festivala u odnosu na celu njegovu zaostavštinu i nit koja ga je čvrsto držala od osnivanja do danas. A to je posveta glumcima, tom neizostavnom stubu kulture naše zemlje, koji se poslednjih godina pokazao jednim od najvažnijih. Uz to, bilo nam je važno da pokažemo odnos zahvalnosti i uvažavanja svih onih koji su stvorili ovaj festival i svake godine se okupljali da bi vrednovali glumački doprinos u filmskoj produkciji ove zemlje. I da pokažemo snagu i hrabrost da se uzdignemo iznad svih užasnih društvenih okolnosti.
Te društvene, tačnije političke okolnosti, presudile su da se prošle godine ne održe Filmski susreti u Nišu?
Prošle godine, mimo odluke struke, održano je nešto što ne znam kako bih to nazvao, ali je jedino izvesno – bio je to skup bez glumaca i bez publike. Mi smo danas opet u Nišu, u slavu i na radost filma i filmske umetnosti. Mi, to je Udruženje filmskih glumaca Srbije, koji smo se odvažili da napravimo esnafski samostalan poduhvat, a u toj svojoj odluci nismo sami. Meni je, kao predsedniku UFGS, najvažnije da sam za održavanje ovako koncipiranog festivala imao punu podršku kolega tokom nekoliko razgovora koji su održani na Skupštini Udruženja.
Selektor festivala je reditelj Stefan Ivančić koji je odabrao 21 film koji će biti prikazan tokom festivala?
Zbog činjenice da Festival nije održan prošle godine, sada imamo 21 film, plus jedan dokumentarni. Reč je o dokumentarcu Adut u kadru rediteljke Ane Marie Rosi, u trajanju od 75 minuta, koji je posvećen Svetozaru Cvetkoviću, dobitniku nagrade Pavle Vuisić 2024. i koji će biti premijerno prikazan na festivalu. Od 21 filma, četiri će imati srpsku premijeru u Nišu, a dva su van konkurencije. Tako će niška publika imati čast da prisustvuje prvom prikazivanju četiri domaća filma – Oče naš Gorana Stankovića, Među bogovima Vuka Ršumovića i Pukotina u ledu Maje Miloš, kao i svetskoj premijeri igrano-dokumentarnog filma Indeks Miloša Živanovića, koji je sniman na studentskim protestima u Srbiji. U revijalnom delu programa biće prikazan i film Želimira Žilnika Restitucija, ili, san i java stare garde. Tu su i filmovi Kuća Tanje Brzaković, Kako je ovde tako zeleno? Nikole Ležaića, Yugo Florida Vladimira Tagića, Sorella di clausura Ivane Mladenović, Majka Mara Mirjane Karanović i Sportsko srce Milana Karadžića. Da ne zaboravim Izolaciju Marka Backovića s Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi, Vetre, pričaj sa mnom Stefana Đorđevića, Karmadonu Aleksandra Radivojevića, Svadbu Igora Šeregija, Mačiji krik Sanje Živković, Sunce nikad više Davida Jovanovića, Izlet Nenada Pavlovića, Mileva Ajnštajn Andrijane Stojković, Belo se pere na devedeset Marka Neberšnika i Hajduk u Beogradu Milana Todorovića.
Slučaj festivala u Nišu pokazuje novu praksu vlasti. Otmeš festival sa tradicijom i od njega napraviš paradu pijanstva i kiča, kao u slučaju festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a ako to ne možeš, napraviš svoju novu paradu kao što je ova najavljena u Nišu. Utoliko je samo održavanje ovogodišnjeg Niškog filmskog festivala podvig?
Ideja da se nešto može instant instalirati i predstaviti kao smisleni potez, pokazala se neuspešnom još prošle godine. Koliko god se upirali da dokažu kako će time nekoga da nadigraju, oni ostaju u svojoj poziciji tapkanja u mestu. I što je još gore, svakim svojim nepromišljenim i nerazumnim potezom, sve su izopšteniji od umetnika, od stvaralaca. Samim tim, sve su dalje od ljudi koji imaju potrebu za kulturnim dobrima, postaju loš primer kako izgleda kad se kultura odrodi od naroda. Čelne ljude u kulturi odlikuje histerija i frustracija, kojima zapravo i odišu te njihove novonastale manifestacije. One su samodovoljne, kreirane, polurežirane… i najviše liče na ad hok skupove u promotivne svrhe, daleko od bilo kakve umetnosti.
Festival u Nišu je naša šansa da ljudi vide kako nije sve uništeno
Ili njihovi finansijeri i autori misle da će baš sve prevariti dok svoje estradne mahinacije proglašavaju kulturnim dostignućima?
Oni ne razumeju da svi mi, koliko god da smo stari, kojeg god uzrasta ili generacije, kada smo kretali na ovaj put vodili smo se iskonskim osećanjem, gotovo misijom, koja se godinama pretvorila u snagu i životni poziv. Nama nije svojstvena njihova vrsta kalkulacije, njihova sposobnost pravljenja karavana svega i svačega koji će služiti sam sebi. Zbog takve manipulacije vlasti koju je lako prepoznati, mi ćemo braniti naš Festival u Nišu. Biće nas više od 150 iz svih oblasti filmske umetnosti koji ćemo na razne načine doprinositi da publika dobije kvalitetan program. Jer, kada se ne povlačimo, kada se svako strukovno uduženje bori za svoje mesto u društvu, građani mogu da prepoznaju vrednost i svoju potrebu kad je o kulturi reč.
U slučaju dva festivala u Nišu, koja se gotovo istovremeno odvijaju, publika će moći da bira…
Ova vlast u Nišu, kao i svaka vlast u Srbiji koja uništava kulturu, malo se zaigrala. Misle da smo mi neki suparnici. To je tehnički nesporazum. Mi radimo ono što je naša dužnost, mi se borimo za slobodu i smisao u kulturi. A oni koji bi trebalo da podnesu odgovornost, zapravo se s nama u nekom nerazumnom smislu nadigravaju. Njihovo nadmetanje s nama je nemoguće i besmisleno. Mi ne pripadamo istoj sferi delovanja, niti su nam namere iste.
Nije li vlast u Srbiji, mislim na krovnu instituciju Ministarstvo kulture, učinila sve da ućutka glumce, ili da ih kazni ako ne ućute?
Razlika između te vlasti i nas je u tome, ponoviću ono što sam rekao, što mi glumimo da bismo otkrili istinu, a oni da bi je sakrili. Glumci imaju jak osećaj za slobodno izražavanje i za pravdu. I to je sastavni deo njih kao javnih ličnosti. Političari to ne vole jer se pored glumaca boje za svoj ego i svoj javni nastup, u strahu da će im glumac oduzeti deo toga. Ne znaju da su kod glumca ego i javni nastup tek senka u njegovoj ličnosti. Glumac je kao umetnik svoj na svome, a političari koji danas presuđuju u kulturi su ljudi bez znanja o tom poslu i osećanja za ono čime se bave. Paradoksalno je što su još kontinuirano besni na sve ljude koji čine kulturu, i povlače kardinalne poteze protiv kulture ovog naroda.
Imate li ideju zašto to čine?
Tako su se opredelili. Tako im je rečeno. Iz potpunog neznanja, iz loše namere… mogao bih da ređam. Svima je jasno kuda to vodi i neka im je srećan put. S druge strane, ima nas koji stvaramo taj kosmos u kome je mesto kulturi i umetnosti, i imamo tu potrebu da publici omogućimo izbor. Ovo u Nišu je naša nova šansa da publika vidi kako nije sve uništeno, kako se borba za očuvanje vrednosti, za plasiranje novih vrednosti u kulturi, uvek isplati.
Po cenu omalovažavanja umetnika, ukidanja sredstava iz Ministarstva kulture koja su namenjena svima, a dodeljuju se samo vlastima podobnim pojedincima i institucijama, grupama, trupama…
Mizeran je broj istinskih umetnika koje je vlast pridobila za svoje nazoviumetničke ciljeve. I, naravno, nagradila ih novcem od kojeg oni mogu da snimaju svoje filmove, i realizuju svoje projekte. Ogromna većina je onih koji su svedeni na brigu o sopstvenoj egzistenciji, naterani da vide kako će da prežive. Međutim, to nikada neće pokolebati ljude da istraju u svom opredeljenju. Niko od nas, kada je izabrao ovaj poziv, nije mislio da će biti bogat ni moćan na način kako to ljudi u vlasti uglavnom priželjkuju. Nažalost, i ostvaruju. Naš dar i naše bogatstvo su nešto što ljudi na vlasti ne razumeju. U ovom teškom vremenu, kada se moje kolege svakodnevno suočavaju s progonima, crnim listama, pozivima koji se vrše ne na osnovu umeća i talenta, već na osnovu pripadnosti – dužni smo da odbranimo glumački poziv i film. Upravo to činimo ovim festivalom i svakim našim umetničkim delom.
Teško je umetnicima da se bore i sa podelama koje su načinile ogromnu štetu u društvu, a za koje je najodgovornija ova vlast.
Društvo u Srbiji je duboko i namerno podeljeno jer su na taj način oslabljeni oni koji nisu po volji aktuelnoj vlasti. Tako se već godinama sistematski urušavaju vrednosti u kulturi i obrazovanju, koje predstavljaju temelj svake civilizovane zajednice. Pogledajte samo gde se danas nalazi srpska kinematografija. Danas režiraju samo oni koji su podobni ovoj vlasti.
Ovoj vlasti su danas nepodobna i dvojica njenih državljana koji su ostvarili planetarne uspehe u svom poslu – teniser Novak Đoković i reditelj Emir Kusturica. Jedan se usudio da podrži studente, drugi se usprotivio kopanju litijuma.
Tog trenutka, na primeru Kusturice i Đokovića, sve je postalo do kraja ogoljeno i jasno. Važna je samo jedna uža interesna grupa potrebna ovoj vlasti, sve ostalo je nebitno. Sve vrednosti, sav rad, ili uticaj koji neko ima, sve što autohtono i u duhovnom smislu određuje ovaj prostor, podložno je nipodaštavanju, negiranju, obezvređivanju, gašenju… samo zarad održavanja konstelacije vlasti koja je krenula ne zna se gde, i ne zna se sa kime. I potpuno odrođeni od podneblja na kome deluje. Vlasti koja pokušava da nešto ostvari, ja zaista više ne razumem šta.
