U poslednjem broju Radara objavljen je tekst Bivši radnici Jata čekaju 7,5 miliona evra od države, u kom je tema sudski postupak i potraživanje bivših radnika bivšeg Jugoslovenskog aerotransprta (JAT) od države i nove srpske nacionalne avio kompanije Er Srbija. Kako je ko razumeo, tek nakon usvajanja Zakona o privatizaciji, država je bila u obavezi da privatizuje preostala javna preduzeća, pa prema tome i JAT, s tim da pre toga uradi procenu vrednosti kapitala, svakog od tih preduzeća i utvrdi kolika je vrednost 15 odsto kapitala, koliko je trebali da pripadne radnicima nakon privatizacije.
S obzirom da to tada nije urađeno, a ni sa privatizacijom JAT-a nije išlo sve kako je očekivano, u dopunama istog Zakona, dve godine kasnije, posebno su apostrofirana dva preduzeća, Jat ervejz, kako je bilo ime dotadašnjeg JAT-a i Galenika, kojima je garantovano već utvrđeno pravo.
Nakon dolaska SNS-a na vlast, Jat je konačno privatizovan, ali je zaboravljeno da se ispune i zakonske obaveze u vezi prava radnika. Niti je urađena procena vrednosti preduzeća, niti je bilo pomena o bilo kakvim akcijama zaposlenih i bivših zaposlenih.
Nakon dolaska SNS-a na vlast, Jat ervejz je privatizovan, ali nisu ispunjena zakonska prava radnika. Udruženje malih akcionara odlučilo je da pravdu potraži u sudskom postupku, koji je pokrenut još 2016, ali ni nakon deset godina preganjanja po sudovima, ni posle dve pravosnažne odluke, nema izvršne presude
Kada su shvatili da ne mogu da ostvare to svoje pravo, veliki deo bivših radnika, sada uglavnom penzionera, organizovao se, osnovao Udruženje malih akcionara i odlučio da pravdu traži preko suda. Početkom 2016. pokrenut je sudski postupak, o čemu je Radar pisao još u aprilu 2024, u tekstu Iz sudnice na ulice.
Ko pokušava da bivšim radnicima proda „rog za sveću“
Ni nakon 10 godina preganjanja po sudovima, ni posle dve pravosnažne odluke, nema izvršne presude. Po svemu sudeći, ili bar mi tako naivno verujemo, ipak se stiglo do finala. Mada, ne baš onako kako je to sagovornica u prethodnom broju Radara, advokatica Ivana Hinić objasnila. Otuda, uz veliku zahvalnost redakciji da se uopše bavi ovom temom, primorani smo da reagujemo, u ime istine, javnosti i interesa svih tužitelja, koji su okupljeni u Udruženju malih akcionara. Ne ulazeći u pojedinosti, skrećemo pažnju i upozoravamo na samo par najvažnijih činjenica.
Prvo. U tekstu advokatica Hinić, koja kako kaže „zastupa deo bivših zaposlenih Jata“, kaže: „S obzirom na to da imamo ovakvu odluku Vrhovnog suda, a Srbija je vlasnik 100 posto kapitala Er Srbije, okolnosti su se promenile. Postavila sam eventualni tužbeni zahtev, gde kažemo, ukoliko nam država ne prizna novčanu naknadu na ove akcije, onda tražimo akcije za svakog pojedinačnog radnika“.
Advokatica Hinić je pri tom „zaboravila“ da kaže da je eventualni tužbeni zahtev podnela ona, a da prethodno nije ni konsultovala, niti za to dobila odobrenje tužitelja koje je zastupala pred sudom. Drugim rečima, ona je samovoljno, mimo našeg znanja i saglasnosti, preinačila tužbeni zahtev, koji je podnet pre više od osam godina!
Advokatica Hinić je „zaboravila“ da kaže i da je od 1.500 i nešto tužitelja, članova Udruženja malih akcionara, kada su čuli za ovaj „eventualni zahtev“, u kome su prepoznali dogovor njihovog advokata sa tuženom stranom – da radnicima prodaju „rog za sveću“, više od 900 ekspresno otkazalo punomoć kancelariji Hinić i pronašli su novog pravnog zastupnika, koji od tada zastupa njihove, a ne interese tužene strane.
Niko od njih nije hteo da odustane od prvobitnog zahteva iz tužbe, da im se na ime nepodeljenih akcija isplati po 200 evra za punu godinu radnog staža u Jatu. O nekim akcijama Er Srbije nisu ni hteli da čuju, pre svega zbog toga što su oni to svoje pravo stekli mnogo godina pre nego što je nastala Er Srbija i zbog toga što je to pravo trebalo da se utvrdi pre, a ne posle privatizacije.
Kako je sudski postupak konačno pokrenut s „mrtve tačke“
Adokatica Hinić je, takođe, „zaboravila“ da kaže, da je od tog trenutka, slučaj faktički preuzela druga advokatska kancelarija, koja je dobila punomoć 900 i nešto tužilaca, a da se ona u sudu pojavljivala kao „pravni zastupnik svih ostalih“, oko 600 tužilaca. U međuvremenu je, pod pritiskom novog pravnog zastupnika većine, sudski postupak pokrenut s „mrtve tačke“ i sud je počeo da sprovodi odluku Kasacionog suda na utvrđivanju prava na novčanu nadoknadu, pojedinačno za svakog od tužitelja.
U tom cilju trebalo bi da se izaberu veštaci koji će taj posao da obave. To, međutim, košta. I sud je naložio pravnim zastupnicima da na ime troškova uplate ne mali iznos, što su pravni zastupnici većine tužitelja odmah i učinili. Advokatica Hinić to za svoje klijente nije uradila, ali je, kako saznajemo, sud obavestila da ona zastupa samo 90 tužitelja, a da je sa svim ostalim, koji ineče nisu zvanično opozvali ovlašćenje da ih zastupa, jednostrano otkazala pravno zastupanje!? Na kraju ispade da je oko 500 tužitelja ostalo bez pravnog zastupnika.
Ko je 500 tužilaca ostavio bez pravnog savetnika
Da li to tako može ili ne može, to će da kažu zvanične institucije, ali koliko i laik zna: ni jedno zastupanje ne može da se raskine jednostrano samo javnim obaveštavanjem o toj odluci – bez obaveze da se to pojedinačno saopšti svakom onome ko je potpisao punomoć! Kako se sudski proces ne bi ponovo odugovlačio, po ko zna koji put i na Bog te pitaj koje vreme, advokatska kancelarija koja zastupa dve trećine tužitelja uplatila je troškove veštačenja i za sve one koji su ostali bez pravnog zastupnika pred sudom. Nažalost, tu se i završava njihovo moguće angažovanje. Oni nemaju nikakvo zakonsko pokriće da zastupaju nekoga ko im nije dao ovlašćenje za to. Epilog: zahvaljujući advokatici Hinić oko 500 tužilaca ostali su bez pravnog zastupnika u ovom sudskom sporu a da to i ne znaju.
Udruženje malih akcionara će pokušati da kontaktira i o svemu što se dešava obavesti sve bivše kolege, radnike Jata i članove Udruženja, ali to i nije tako lak zadatak. Radi se o većem broju bivših kolega koji su nakon učlanjenja u Udruženje i podnošenja tužbe uglavnom prekinuli bilo kakavu komunikaciju sa Udruženjem, ne plaćaju članarinu, ne prijavljuju promenu prebivališta, a nakon smrti poedinaca – a takvih je najviše – potomci nisu iskazali interes da prate sudski postupak i da se interesuju, kako za postupak, tako i za Udruženje.
Advokatica Hinić je „zaboravila“ da kaže i da joj je od 1.500 i nešto tužitelja, članova Udruženja malih akcionara, više od 900 ekspresno otkazalo punomoć i pronašli su novog pravnog zastupnika, koji od tada zastupa njihove, a ne interese tužene strane
Smatrajući to svojom moralnom i kolegijalnom obavezom, sadašnje rukovodstvo Udruženja malih akcionara će pokušati da pomogne svim tim bivšim kolegama i njihovim potomcima, ali, samo se pitaju: da li je to njihov zadatak ili je to obaveza advokata – zakonskog zastupnika, koji je dobio pismena ovlašćenja da zastupa te bivše radnike Jata, i za šta je u međuvremenu, koliko je poznato, naplatio na ime svog angažovanja više od 25.000 evra.
Advokatica Hinić u izjavi za Radar kaže da bi „trebalo da se utvrdi i kolika je bila vrednost kapitala u trenutku privatizacije i ko koliko ima prava na akcije“. A mi je pitamo: ko je to tražio? I vrednost kog Jata? Onog iz 1991. ili 2000, ili 2008. ili 2013? I zašto da se vrednost procenjuje 13 godina nakon privatizacije, jer je zakonska obaveza da se to uradi pre. Pa čak i tada da je urađena, bila bi to farsa, jer je već 2008, kada je donet Zakon o privatizaciji, za privatizaciju ostao samo manji deo nekadašnjeg Jata.
U međuvremenu su iz njega izdvijeni ili privatizovani aerodromi Tivat i Titograd, Jat tehnika, zemaljska operative, ketering, hoteli, Auto servis, Dispanzer, Radio Jat…. Do 2013, kada je Jat konačno privatizovan, iz sastava kompanije su otišli i Školski centar u Vršcu i privredne avijacije Vršac i Beograd.
Niko od radnika, iz tih izdvojenih preduzeća, od kojih je većina privatizovana, nije dobio nikakve akcije. Istovremeno, svi bivši, ranije penzionisani radnici, iz tih sredina, na zajedničkom su spisku onih koji treba da dobiju akcije Jata. Drugim rečima, svi bivši radnici velikog, jedinstvenog Jata trebalo bi da dobiju akcije onoga što bi se moglo nazvati „njegovim ostatkom“, a to su u suštini bili komercijalna i letačka operative, plus zajednički poslovi….
Sve ono što je ranije i kasnije izdvojeno, prodato, privatizovano…. ne bi ušlo u tu procenu. Zbog toga članovi Udruženja malih akcinara ni ovu podvalu nisu hteli da prihvate. I, sada advokatica Hinić na mala vrata pokušava da promoviše jedan sudski epilog, koji apsolutno nije u interesu svih nas tužitelja, ali je u interesu tuženih strana: države i Er Srbije. I ko zna iz kojih razloga i naše dojučerašnje pravne zastupnice.
