Da smo svaki put dobili po evro kad su nas za emisiju 24 minuta sa Zoranom Kesićem pitali „šta će biti sa emisijom?“ ili „hoće li biti emisije?“, do sada bismo bili milioneri. Dakle, previše siromašni za SNS, ali dovoljno bogati za jedan pristojan život. Ali avaj!
Ovih dana to se pitanje ponovo postavlja i moram priznati ovog puta više nego ikada sa dobrim razlogom. Ma koliko značilo kad vidiš koliko je ljudima stalo i koliko im emisija znači, dešavalo se ranije da ta pitanja ponekad budu potpuno neopravdana, a panika bude zapravo samo paranoja bez utemeljenja.
Logika vlastodržaca
Sada je, međutim, situacija dosta ozbiljna, a ironija je htela da budemo „skinuti“ baš sa televizije koju smo smatrali (i još uvek je smatramo) našom drugom kućom, tamo gde nam je prirodno i prijatno da budemo. Portugal je, međutim, imao drugačije planove.
Bliže se izbori, znali smo da će biti čupavo i da se sprema svašta, ali nismo mislili da će satirična emisija biti baš najveći problem. Sumnjam da smo toliko bitni, pre će biti da je onaj koga nazivaju (a možda i sam sebe naziva, lože se ljudi na razne stvari, neću da sudim) malim Slobom odlučio da uradi čak ni ono što onaj veliki Sloba nije – da se obračuna sa humorom i satirom. U tom slučaju bi trebalo da baci pogled na manje-više ceo srpski internet. Hjuston, vi hev a problem, reći će mu savetnici. A taj problem nije uputno rešavati cenzurom i gašenjem interneta, to smo videli na primeru Nepala.
Bliže se izbori, znali smo da će biti čupavo i da se sprema svašta, ali nismo mislili da će satirična emisija biti baš najveći problem
Mislim, to bi bilo jedno logično razmišljanje, ali videli smo da logika u glavama vlastodržaca ne stanuje još kada su konstantno govorili kako su mediji Junajted grupe potpuno nebitni i marginalni, a ipak su evo već gotovo deset godina pokušavali da ih unište. Dosta veliki trud za nešto što je nebitno i marginalno, ali govori dve stvari, ili da si svaki put lagao u tim ocenama i procenama pomenutih medija ili nisi u stanju da trpiš čak ni kritiku koja je nebitna i marginalna. U oba slučaja nije dobro jer to su, na kraju krajeva, mediji koje su i sami vlastodršci često morali da prate ne bi li saznali šta se zaista dešava u zemlji. Dok na Informeru teče med, a na Pinku mleko, na N1 i Novoj S mogao si da vidiš nefiltriranu realnost u njenom najneprijatnijem izdanju. A to nije lako svariti, ali to nije bila krivica N1 i Nove S već zasluga pomenutih vlastodržaca.
Cena giljotine
24 minuta su se u nezgodnom trenutku našla na putu novom menadžmentu, a formalna odluka da sečivo giljotine padne doneta je kada nismo pristali na neke neformalno ponuđene kompromise glede načina na koji dosledno stvaramo emisiju već 13 godina. Nismo prihvatili. Možda javno pogubljenje i nije bilo baš po planu, al’ ko vele, sveže podmazana giljotina je tu, vaši vratovi su tu, pa što da ne obavimo. Bilo je samo pitanje da li će skuplje koštati imanje ili nemanje emisije u etru, ali odgovor smo na kraju, eto, dobili.
Iako su nas mnogi već ožalili i prežalili – da, zameram taj defetizam – ne idemo mi nigde. Emisiju spremamo kao i svaki put, premijera nove sezone zakazana je za 19. septembar, kako je ranije i najavljeno, samo na kraju neće ići na televiziji nego na dragom nam internetu i još dražem nam Jutjubu. Mi smo tu, vi ste tu, emisija je tu, sve je spremno da još jednom kažemo „Ajmo mi ono naše“. Nadamo se uskoro i u slobodnoj Srbiji.
