Umešnost postaje bitnija od diplome

Baš kao što su francuski aristokrati u vreme ancien régime teško mogli da zamisle ukidanje svojih plemićkih titula, tako i većina današnjih univerzitetskih rukovodilaca ne može da zamisli svet u kojem diplome koje dodeljuju postaju bezvredni komadi papira. Oni prvi su surovo buđenje doživeli 1790; ovi drugi brzo se približavaju sličnom šoku.

Obrazovanje više nije društveni servis, već nova infrastruktura moći. Ko god kontroliše razvoj tehničkih talenata kontroliše budućnost. Zemlje koje to razumeju prestale su da raspravljaju o kvalitetu nastave i počele da mere koliko brzo znanje prerasta u sposobnost. Ostale reformišu sistem iz 20. veka i to nazivaju napretkom.

Veliki poslodavci poput Gugla, Epla i IBM-a sada imaju prakse zapošljavanja fokusirane na veštine umesto na diplome. Više od polovine poslodavaca odlazi toliko daleko da su za neke pozicije u potpunosti prestali da zahtevaju posedovanje fakultetskog obrazovanja

Veliki poslodavci poput Gugla, Epla i IBM-a sada imaju prakse zapošljavanja fokusirane na veštine umesto na diplome. Više od polovine poslodavaca odlazi toliko daleko da su za neke pozicije u potpunosti prestali da zahtevaju posedovanje fakultetskog obrazovanja. Regruteri više ne žele da znaju koliko su toga kandidati za zapošljavanje naučili napamet; žele da znaju kako donose odluke u neizvesnim situacijama, i koliko brzo uče.

Y Combinator (američki akcelerator startap kompanija, prim.) finansira one koji su odustali od daljeg studiranja na Stenfordu – ili one koji uopšte nemaju nameru da steknu univerzitetsko obrazovanje. Profil na GitHub (onlajn platformi za razvoj softvera, prim.) sada govori više o tome šta ste u stanju da izgradite nego neki univerzitetski transkript. Naravno, diplome i dalje imaju vrednost, ali uglavnom za pristup regulisanim profesijama kakve su pravo i medicina, poslovi u javnom sektoru, te prestižne mreže. Ali obratite pažnju: ta vrednost leži u pristupu, ne u znanju.

U svetu transformisanom veštačkom inteligencijom (AI), sposobnost je nova linija podele. Istina, besplatni AI četbot će svakome moći da objasni kvantnu mehaniku. Ali pristup alatu nije isto što i sposobnost da ga koristite. Raste jaz između ljudi koji mogu da iskoriste AI da reše složen problem i onih koji samo konzumiraju odgovore koje im ona nudi. Presudna veština će tokom naredne decenije biće orkestracija: usmeravanje više AI agenata ka ishodu koji definiše pojedinac.

Ovo nameće važno pitanje: da li je AI u obrazovanju pretnja ili prilika? Moj odgovor je da je reč o prilici, ali samo za institucije voljne da redefinišu same sebe po pitanju odnosa prema ovoj tehnologiji. To podrazumeva reformu metoda ocenjivanja, jer reprodukovanje znanja više nije važno koliko pokazivanje sposobnosti za procenjivanje i primenu znanja. Ključno je testirati da li student može da komanduje i kritikuje neki AI sistem, umesto da mu prepušta razmišljanje o problemima koje treba rešiti. Ta promena veštačku inteligenciju može učiniti najvećom polugom za skaliranje u celokupnoj istoriji obrazovanja, pružajući personalizovano podučavanje uz gotovo nula marginalnih troškova, simulaciju u velikom obimu i momentalne povratne informacije.

Uzmimo za primer simulaciju hakovanja dronova uživo koju su sproveli ukrajinski SET univerzitet, čija sam predsednica, te moja startap kompanija za sajber bezbednost, IronCyber. Uz primenu AI, simulacija je završena otprilike šest puta brže. Tehnički sloj se može komprimovati, ali sloj orkestracije ne može – što je realnost koju stari obrazovni model, izgrađen da bude otporan na AI, ne uspeva da shvati.

Univerziteti ne shvataju šta je njihova najveća vrednost. Njihov kampus, nastavno osoblje i akademski programi naizgled su njihova najvrednija imovina. Ali u digitalnom dobu podaci su iznad svega. Sva interakcija koju student ima s platformom za učenje ostavlja trag njegove kognitivne obrade, brzine prilagođavanja i sposobnosti za saradnju. Univerziteti poseduju terabajte ovih podataka, ali ih slabo koriste.

Sve ovo ukazuje na potrebu za institucijama nastalim u AI eri. Dramatična smrt i preporod sektora edukacionih tehnologija ukazuju na to da je takva promena već u toku. Kompanije koje su jednostavno prenele predavanja na internet nestaju. Investitori koji su svojevremeno doprineli ekspanziji nekih od najuglednijih tehnoloških firmi u Silicijumskoj dolini sada finansiraju njihove zamene. Outsmart, koji su pokrenuli bivši čelnici Duolinga, prikupio je više od 36 miliona dolara od (velikih fondova preduzetničkog kapitala, prim.) Khosla Ventures, Lightspeed i DST Global obećavajući im jednu jedinu stvar: izgradnju „univerziteta budućnosti“.

I drugi moćni tehnološki igrači koji više ne veruju univerzitetima počeli su da grade alternative. Piter Til (koosnivač Pejpala i Palantira, te pokrovitelj političke karijere američkog potpredsednika Džej Di Vensa, prim.) plaća mladima 100.000 dolara da napuste školovanje i pokrenu startapove. Y Combinator je postao univerzitet osnivača, komprimujući godine iteracije u nekoliko meseci. Ipak, pravi proizvod elitnih univerziteta nikada nije bilo obrazovanje – MIT već dve decenije objavljuje besplatno nudi sadržaj svojih predavanja. To je umrežavanje. Četiri godine provedene u istoj prostoriji grade socijalni kapital koji se uvećava tokom čitavog života. To je ono, a ne nastavni plan i program, što ljudi plaćaju pohađajući te univerzitete.

Pravi proizvod elitnih univerziteta nikada nije bilo obrazovanje. To je umrežavanje. Četiri godine provedene u istoj prostoriji grade socijalni kapital koji se uvećava tokom čitavog života. To je ono, a ne nastavni plan i program, što ljudi plaćaju pohađajući te univerzitete

Iz toga sledi da budućnost univerziteta počiva na svesnom osmišljavanju okruženja koja podstiču jake veze – što trenutno skoro niko ne radi. Štaviše, fokus bi trebalo da bude manje na broju diplomiranih studenata iz STEM oblasti (science, technology, engineering, and mathematics – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika, prim.), a više na usmeravanju od univerziteta do proizvoda. Mnogi brinu što Kina izbacuje više nosilaca titule doktora nauka iz STEM oblasti nego Sjedinjene Države. Ali ono što Kinu izdvaja jeste brzina kojom istraživanja pretvara u inovacije koje ljudi mogu da koriste – koja tamo iznosi nekoliko godina, u poređenju sa decenijom ili više drugde u svetu.

Većina sveta obrazovanje tretira kao kulturnu misiju koju treba poboljšati samo u sitnim detaljima, iako je ono postalo ključna odrednica strateške prednosti. Zašto bi inače Kanada, Nemačka, Singapur i Ujedinjeni Arapski Emirati uvodili izdavanje viza po ubrzanom postupku za uvoz tehnoloških radnika koje je neko drugi platio da obuči? Razvoj talenata za izvoz predstavlja subvencionisanje ekonomija drugih zemalja. Pitanje koje bi trebalo da vodi reformatore u sektoru obrazovanja jeste koliko brzo mogu da pretvore nečije znanje u dobit za zemlju u kojoj su rođeni, pre nego što ih neko drugi pretekne.

Copyright: Project Syndicate, 2026.