Već je neko od komentatora napisao da se znanje može preneti samo sa čoveka na druge ljude, u ovom slučaju na mlade. Sva znanja koja imaju, ne samo ona koja se tiču nekog zanimanja, već i ona koja su u domenu običaja, moralnih normi, tradicije, uređivanja društvenih odnosa nepisanim pravilima koja imaju veliku težinu i značaj, ljudi dobijaju od starije generacije, od članova porodice, od učitelja i nastavnika…Tehničke novine, koje se pojavljuju takoreći na dnevnom nivou, veoma su važne, ali samo kao pomoćna sredstva koja mogu da olakšaju učenje i promene metodologiju sticanja znanja.
Neosporno je da se teehnoloskim napretkom menjaju i vrste znanja koje su neophodne na trzistu rada. Kao neko ko dolazi i sfere univerzitetskog obrazovanja smatram da sadrzaj ovog teksta treba sagledati sa dva po meni kljucna aspekta. Prvi je kako se dolazi do neophodnih novih znanja. Drugi je ko sprovodi proces edukacije bez obzira na svu tehnolosku infrastrukturu. Neophodni su obrazovani ljudi koji znaju ne samo da steknu znanje, vec i kako da ga upotrebe i imaju svest o mogucim posledicama. Zato osobe menadzerskog profila o ovoj temi govore jednostrano, povrsno i iskljucivo iz interesa.
Pa da onda ukinemo fakultete?
Ili šta?
Nepomenik bi to voleo.
Ja sam „stara skola“ koja se slaze da je obrazovanje kulturna misija koju treba poboljšati samo u sitnim detaljima. Skolovanje JESTE kulturna misija a iz ovog teksta provejava plitki bezocni pragmatizam i grabez za profit. CELOKUPNO skolovanje, od vrtica do doktorske diplome, ima za cilj stvaranje obrazovanih LJUDI u procesu prenosa znanja sa coveka na coveka, sa starije generacije na mlađu, pletuci nit duz koje se krece civilizacija. Ne mogu onlajn kursevi i AI da zamene zivog profesora. I stav da cetiri godine fakulteta u stvari sluzi stvaranju socijalne mreze kontakata mi je blago smešan.
Slažem se sa Vama.
Važno je i to što se proces obrazovanja, sticanja znanja, odvija uporedo sa razvijanjem sposobnosti kritičkog razmišljanja, povezivanja stvari, logičkog zaključivanja, razumevanja. A upravo takvo iskustvo je potrebno za snalaženje u nepoznatim situacijama i za rešavanje problema, na čemu se ovde isključivo insistira.
…jedino može da se shvati kao provokacija: ima argumenata i za i protiv, mnogo više ovih drugih. Čovek je kompleksno biće i nije svodljiv na bota-idiota, makar i tehnološkog.
Koliko mladih u svetu sa zvanjem doktora nauka, ne radi u svojoj struci?
Ne zelim polemiku, ali bojim se, da situacija izmice kontroli.
Tekst je neomenadžersko bulažnjenje. Talk much, say nothing.
Pa ništa onda da kod lekara idemo kod onih koji vole da seckaju, a ne kod ljudi koji su učili godinama i odricali se.
Tekst je dokaz da teška vremena kreiraju dežmekasti ljudi.
Oduvek su ekonomski mehuri bili hranjeni šarlatanima… zato se zovu mehuri i zato su pucali. Ne postoji zamena za znanje koliko god vešti bili. To bi bilo isto kao kad bi neko rekao da je dovoljno da je osoba inteligentna pa ne mora da bude obrazovana – što je teška glupost. To što je od 1000 inteligentnih osoba jedna uspela pa sad znamo njenu priču – ne znači ništa.
“Регрутери више не желе да знају колико су тога кандидати за запошљавање научили напамет, желе да знају како доносе одлуке у неизвесним ситуацијама , и колико брзо уче.“
Бојим се да је госпођа Волницка открила врућу воду. Наиме, од увек је тако било на западу а богами и у мом селу у Србији.
Још кад је први човек схватио шта моше да учини са ватром(што није учио у школи) да кува храну и тако ослободи мозак да се бави важнијим стварима од варења хране. У мом селу, човек који нема ни дана школе најбоље прави стабилне кровове. Дакле-таленат је важнији од набубаног знања. Ресто долази само.
Nema uspeha bez rada, talenat je mali deo.
Znanje je samo ono što je usvojeno sa razumevanjem.
Zar se na da pretpostaviti,sa velikom dozom izvesnosti,da će fakultetski obrazovana osoba biti umešnija?
@Драган, поштовани, наравно да ће универзитетски човек са дипломом бити успешнији али под само једним условом–да има диплому (знање) и таленат. Таквих није велики број. Као пример за моју тезу да су најуспешнији ови са талентом макар и не завршили студије је један–Никола Тесла. Док ми је пример да онај који има диплому и таленат је-Михајло Пупин. Сада ви избројите, колико у свету има “Пупина“…П.С. Постоји и велики број оних који купују или плагирају диплому. Ти немају ни знање ни таленат. По природи ствари, немају намеру да нешто граде, откривају,унапређују већ да нешто ушићаре, украду.
Dragane, na žalost, empirija je pokazala da ne mora biti tako, neko ima mogućnost memorisanja velike količine podataka ali nema mogućnost povezivanja istih u celinu. Neko nema podatke a lako bi ih povezao kad bi ih saznao. Rešenje je zlatni presek inteligencije i obrazovanja.
Izvinjavam se, o kojoj oblasti pricate? Evo zamisljam med sestru, ima iskustvo u medicini sto ne bi radila kao hirurg. Meni licno ne smeta da Vas takav hirurg operise. Imam i bolji primjer sef VBA je kuhar, sigurna sam da je strucnjak. A i Brnabic vidim kao savrsenog preCjednika. Pitate se zasto se sve ovo desava danas, upravo objasnih.
Da se nadovezem, IT sektor je najneobrazovaniji sektor, uglavnom vlasnici sertifikata nivoa vecernje skole izdanih od neakreditivanih kompanija (evo i mikrosoft daje sertifikste, akreditaciju nemaj) . Argumenti su „sta misli vecina to je tacno a ne cinjenice“, jer argumente njihovo znanje i umjece ne moze savladati.
Da se nadovezem, IT sektor je najneobrazovaniji sektor, uglavnom vlasnici sertifikata nivoa vecernje skole izdanih od neakreditivanih kompanija (evo i mikrosoft daje sertifikste, akreditaciju nemaj) . Argumenti su „sta misli vecina to je tacno a ne cinjenice“, jer argumente njihovo znanje i umjece ne moze savladati.
Već je neko od komentatora napisao da se znanje može preneti samo sa čoveka na druge ljude, u ovom slučaju na mlade. Sva znanja koja imaju, ne samo ona koja se tiču nekog zanimanja, već i ona koja su u domenu običaja, moralnih normi, tradicije, uređivanja društvenih odnosa nepisanim pravilima koja imaju veliku težinu i značaj, ljudi dobijaju od starije generacije, od članova porodice, od učitelja i nastavnika…Tehničke novine, koje se pojavljuju takoreći na dnevnom nivou, veoma su važne, ali samo kao pomoćna sredstva koja mogu da olakšaju učenje i promene metodologiju sticanja znanja.
Neosporno je da se teehnoloskim napretkom menjaju i vrste znanja koje su neophodne na trzistu rada. Kao neko ko dolazi i sfere univerzitetskog obrazovanja smatram da sadrzaj ovog teksta treba sagledati sa dva po meni kljucna aspekta. Prvi je kako se dolazi do neophodnih novih znanja. Drugi je ko sprovodi proces edukacije bez obzira na svu tehnolosku infrastrukturu. Neophodni su obrazovani ljudi koji znaju ne samo da steknu znanje, vec i kako da ga upotrebe i imaju svest o mogucim posledicama. Zato osobe menadzerskog profila o ovoj temi govore jednostrano, povrsno i iskljucivo iz interesa.
Pa da onda ukinemo fakultete?
Ili šta?
Nepomenik bi to voleo.
Ja sam „stara skola“ koja se slaze da je obrazovanje kulturna misija koju treba poboljšati samo u sitnim detaljima. Skolovanje JESTE kulturna misija a iz ovog teksta provejava plitki bezocni pragmatizam i grabez za profit. CELOKUPNO skolovanje, od vrtica do doktorske diplome, ima za cilj stvaranje obrazovanih LJUDI u procesu prenosa znanja sa coveka na coveka, sa starije generacije na mlađu, pletuci nit duz koje se krece civilizacija. Ne mogu onlajn kursevi i AI da zamene zivog profesora. I stav da cetiri godine fakulteta u stvari sluzi stvaranju socijalne mreze kontakata mi je blago smešan.
Slažem se sa Vama.
Važno je i to što se proces obrazovanja, sticanja znanja, odvija uporedo sa razvijanjem sposobnosti kritičkog razmišljanja, povezivanja stvari, logičkog zaključivanja, razumevanja. A upravo takvo iskustvo je potrebno za snalaženje u nepoznatim situacijama i za rešavanje problema, na čemu se ovde isključivo insistira.
…jedino može da se shvati kao provokacija: ima argumenata i za i protiv, mnogo više ovih drugih. Čovek je kompleksno biće i nije svodljiv na bota-idiota, makar i tehnološkog.
Koliko mladih u svetu sa zvanjem doktora nauka, ne radi u svojoj struci?
Ne zelim polemiku, ali bojim se, da situacija izmice kontroli.
Tekst je neomenadžersko bulažnjenje. Talk much, say nothing.
Pa ništa onda da kod lekara idemo kod onih koji vole da seckaju, a ne kod ljudi koji su učili godinama i odricali se.
Tekst je dokaz da teška vremena kreiraju dežmekasti ljudi.
Oduvek su ekonomski mehuri bili hranjeni šarlatanima… zato se zovu mehuri i zato su pucali. Ne postoji zamena za znanje koliko god vešti bili. To bi bilo isto kao kad bi neko rekao da je dovoljno da je osoba inteligentna pa ne mora da bude obrazovana – što je teška glupost. To što je od 1000 inteligentnih osoba jedna uspela pa sad znamo njenu priču – ne znači ništa.
“Регрутери више не желе да знају колико су тога кандидати за запошљавање научили напамет, желе да знају како доносе одлуке у неизвесним ситуацијама , и колико брзо уче.“
Бојим се да је госпођа Волницка открила врућу воду. Наиме, од увек је тако било на западу а богами и у мом селу у Србији.
Још кад је први човек схватио шта моше да учини са ватром(што није учио у школи) да кува храну и тако ослободи мозак да се бави важнијим стварима од варења хране. У мом селу, човек који нема ни дана школе најбоље прави стабилне кровове. Дакле-таленат је важнији од набубаног знања. Ресто долази само.
Nema uspeha bez rada, talenat je mali deo.
Znanje je samo ono što je usvojeno sa razumevanjem.
Zar se na da pretpostaviti,sa velikom dozom izvesnosti,da će fakultetski obrazovana osoba biti umešnija?
@Драган, поштовани, наравно да ће универзитетски човек са дипломом бити успешнији али под само једним условом–да има диплому (знање) и таленат. Таквих није велики број. Као пример за моју тезу да су најуспешнији ови са талентом макар и не завршили студије је један–Никола Тесла. Док ми је пример да онај који има диплому и таленат је-Михајло Пупин. Сада ви избројите, колико у свету има “Пупина“…П.С. Постоји и велики број оних који купују или плагирају диплому. Ти немају ни знање ни таленат. По природи ствари, немају намеру да нешто граде, откривају,унапређују већ да нешто ушићаре, украду.
Dragane, na žalost, empirija je pokazala da ne mora biti tako, neko ima mogućnost memorisanja velike količine podataka ali nema mogućnost povezivanja istih u celinu. Neko nema podatke a lako bi ih povezao kad bi ih saznao. Rešenje je zlatni presek inteligencije i obrazovanja.
Izvinjavam se, o kojoj oblasti pricate? Evo zamisljam med sestru, ima iskustvo u medicini sto ne bi radila kao hirurg. Meni licno ne smeta da Vas takav hirurg operise. Imam i bolji primjer sef VBA je kuhar, sigurna sam da je strucnjak. A i Brnabic vidim kao savrsenog preCjednika. Pitate se zasto se sve ovo desava danas, upravo objasnih.
Da se nadovezem, IT sektor je najneobrazovaniji sektor, uglavnom vlasnici sertifikata nivoa vecernje skole izdanih od neakreditivanih kompanija (evo i mikrosoft daje sertifikste, akreditaciju nemaj) . Argumenti su „sta misli vecina to je tacno a ne cinjenice“, jer argumente njihovo znanje i umjece ne moze savladati.
Da se nadovezem, IT sektor je najneobrazovaniji sektor, uglavnom vlasnici sertifikata nivoa vecernje skole izdanih od neakreditivanih kompanija (evo i mikrosoft daje sertifikste, akreditaciju nemaj) . Argumenti su „sta misli vecina to je tacno a ne cinjenice“, jer argumente njihovo znanje i umjece ne moze savladati.