Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif posetio je Moskvu 25. avgusta u okviru tajne misije o čijoj svrsi, po svemu sudeći, nisu unapred bili obavešteni čak ni najbliži saradnici Donalda Trampa u Beloj kući. Bilo je spekulacija da je trebalo da razgovara sa Vladimirom Putinom lično, ali se naposletku ipak sastao sa Aleksandrom Bortnikovom, šefom Federalne službe bezbednosti.
Retklif je svom parnjaku, prema jednoj verziji, preneo upozorenje da se Rusija nipošto ne upušta u direktan sukob sa NATO, imajući u vidu da je novi krug mobilizacije u Rusiji realno moguć. Drugi izvori pak tvrde da je u Moskvu stigao sa sumornim procenama stanja na frontu i u ruskoj privredi, uz zaključak da je vreme za ozbiljne pregovore. Dvojica zvaničnika su verovatno razgovarala i o ruskoj vojnoj i ekonomskoj podršci Iranu.
Mobilizaciju zagovaraju deo Generalštaba i vrh FSB-a, dok se tome protive zvaničnici zaduženi za ekonomiju i vojno snabdevanje, prvi čovek Zberbanke German Gref, guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina i ministar odbrane Andrej Belousov
Rusija je zaista tehnički spremna za novi talas mobilizacije i čeka se samo Putinova konačna odluka. Međuresorni digitalni registar vojnih obveznika, koji nadležne službe razvijaju od početka 2024, uz brojne tehničke propuste i trvenja među ministarstvima, danas sadrži podatke o vojnoj specijalnosti, obrazovanju, zdravstvenom stanju, prebivalištu i porodičnim prilikama svakog ruskog vojnog obveznika.
Ovaj sistem omogućuje uredniji odziv nego 2022. i selektivno pozivanje. Kapaciteti za obuku u evropskom delu Rusije mogu istovremeno da prime oko 100.000 novih regruta, dok vojni vrh procenjuje da su za ispunjenje zadatih ciljeva neophodne dodatne snage od 300.000 do 500.000 ljudi. Za minimalnu spremnost za front neophodno je da prođe dva do tri meseca obuke.
Mobilizaciju zagovaraju deo Generalštaba i vrh FSB-a. S druge strane, novom talasu se protive upravo zvaničnici zaduženi za ekonomiju i vojno snabdevanje: prvi čovek Zberbanke German Gref, guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina i ministar odbrane Andrej Belousov. Mobilizacija bi, u okviru postojeće krize deficita specijalizovane radne snage, opteretila rusku ekonomiju, uključujući i vojnu proizvodnju, do krajnjih granica, da ne govorimo o njenoj političkoj nepopularnosti.
Uporedo sa ruskim pripremama za dalju eskalaciju sukoba sa Ukrajinom, Evropa se od početka avgusta suočava sa nizom sabotaža koja nose jasna obeležja ruskog hibridnog delovanja. Dronovi sa eksplozivom pronađeni su pokraj ukrajinskog teretnog aviona na aerodromu u Lajpcigu, i samo pukom slučajnošću nije došlo do eksplozije. Tokom iste sedmice izbili su požari u pogonima za proizvodnju naoružanja u Italiji, Bugarskoj i Estoniji, uključujući fabriku municije KNDS kod Rima, koja proizvodi artiljerijske granate za Ukrajinu. Radi se o konkretnim ruskim provokacijama na NATO teritoriji.
Dronovi sa eksplozivom pronađeni su pokraj ukrajinskog teretnog aviona na aerodromu u Lajpcigu, a u pogonima za proizvodnju naoružanja u Italiji, Bugarskoj i Estoniji izbili su požari. Zapadni zvaničnici uvereni su da se radi o konkretnim ruskim provokacijama na NATO teritoriji
Treći nivo zabrinjavajućeg podizanja intenziteta rata odvija se u vazduhu. Zbog manjka raketa za protivvazdušne sisteme Patriot, Ukrajina ne može da zaustavi ruske balističke rakete. Ruska vojska ovim udarima teroriše civilno stanovništvo, ali pogađa i postrojenja ključna za ukrajinsku privredu. Kijev uzvraća napadima na ruske naftne rafinerije i logistička čvorišta, u nastojanju da Moskvi nanese što veću privrednu i materijalnu štetu, te povisi cenu rata za rusku srednju klasu.
Međutim, nijedna strana nije blizu sloma, dok o razvoju sukoba i dalje presudno odlučuje pitanje ljudstva. Pojačani raketni udari i rat dronovima, hibridno delovanje Rusije i pripreme za novi talas mobilizacije čine opšti presek tekuće faze rata.
Iz svega navedenog jasno proizlazi da Retklifova poseta nipošto nije predstavljala uobičajeni diplomatski potez. Da jeste obavili bi je Trampovi omiljeni izaslanici, Džared Kušner i Stiv Vitkof. Zvanični Vašington je, šaljući direktora CIA u Moskvu, stavio do znanja ruskom državnom vrhu da Sjedinjene Države čvrsto stoje iza člana 5 NATO-a, kao i da će sprečiti Moskvu da testira granice saveza u jeku mobilizacije. Istovremeno, ova misija predstavlja jasan pritisak na Kremlj zbog saradnje sa Iranom, uoči novih, oštrijih sankcija koje američki ministar finansija Skot Besent, po nalogu Trampa, priprema za sve ekonomske partnere Teherana.
