Za Radar iz Banjaluke
Dvije su stvari bile potrebne Davoru Macuri da napravi poslovnu imperiju – naprednjačke čizme od sedam milja i vrijeme. U tim je čizmama, za deset godina, jednu mjenjačnicu pretvorio u poslovnu grupu koja obuhvata bankarstvo, platni promet, lizing, trgovinu investicionim zlatom, nekretnine, građevinarstvo, energetiku, a nedavno je ona ušla i u maloprodaju, preuzimanjem trgovinskih lanaca Idea, Roda i Merkator.
Macura je u prvoj polovini avgusta, u partnerstvu sa Rajfajzen benk internešnel (RBI) pobijedio i u trci za preuzimanje Adiko banaka u BiH i Crnoj Gori. To, međutim, nije jedina velika akvizicija kojom se širi van granica Srbije. Njegova Alta grupa već je napravila značajan iskorak na tržištu Sjeverne Makedonije u oktobru 2025, preuzimanjem Stopanske, jedne od najstarijih banaka u toj zemlji, koja danas posluje pod nazivom Alta banka Bitola. Ni tu nije stao, pa je Alta grupa u avgustu ove godine za 1,7 miliona evra kupila 100 odsto akcija osiguravajućeg društva ZOIL Makedonija, koje će nakon završetka regulatornih procedura poslovati pod brendom Alta osiguranje Skoplje.
Time je Macura u Sjevernoj Makedoniji postavio temelje za razvoj finansijske grupacije koja će pod istim brendom nuditi bankarske usluge i usluge osiguranja. Nakon završetka planiranih transakcija, Alta grupa će biti prisutna na tržištima Srbije, BiH, Crne Gore i Sjeverne Makedonije. Strategija podrazumijeva širenje ponude finansijskih proizvoda i usluga, od platnog prometa i kredita do različitih oblika osiguranja.
Biznis sa primesama visoke politike
Za Macuru posljednje akvizicije predstavljaju veliki poslovni iskorak i transformaciju njegove kompanije u regionalnu finansijsku grupaciju. Posebno značajan dio tog širenja predstavlja planirano preuzimanje dvije zasebne Adiko banke koje posluju u BiH, sa sjedištima u Sarajevu i Banjoj Luci, koje su na kraju 2025. zajedno raspolagale ukupnom aktivom od oko 1,2 milijarde evra i prema ranije objavljenim podacima odobrile su oko 700 miliona evra kredita i raspolažu sa oko 950 miliona evra depozita građana i privrede. Njihova ukupna neto dobit iznosila je 24,3 miliona evra, a zapošljavale su 697 radnika.
Poslednje akvizicije predstavljaju veliki poslovni iskorak Alta grupe, a posebno značajan deo njenog širenja predstavlja planirano preuzimanje dve zasebne Adiko banke u BiH, sa sedištima u Sarajevu i Banjaluci, kao i preuzimanje istoimenih banaka u Srbiji i Crnoj Gori
Alta grupa je držala 9,63 odsto akcija Adika, dok je kroz finansijske instrumente u jednom trenutku kontrolisala i dodatni paket. Adiko je u zvaničnoj objavi navodio da je Macura krajnje kontrolno lice Alta grupe. Raniji njegov pokušaj da postane većinski ili pojedinačno najveći akcionar nije završen kako je planirano. Evropska centralna banka suspendovala je pravo glasa Alta pej grupi i Diplomat peju, nakon sumnje regulatora da se radi o povezanim licima. Kasnije je suspenzija ukinuta nakon promjene vlasničke strukture.
Na kraju je Alta grupa pristala da svoj paket akcija u Adiku proda Rajfajzenu, s tim što je upravo taj dogovor otvorio potpuno novu fazu Macurinog poslovanja. Prema planu transakcije sa RBI, Alta bi nakon izdvajanja poslovanja trebalo da preuzme Adiko banke u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, dok bi RBI zadržao poslovanje u Austriji, Hrvatskoj i Sloveniji. Transakcija još zavisi od regulatornih saglasnosti.
Siniša Vukelić, glavni i odgovorni urednik poslovnog portala Kapital kaže za Radar kako je uvjeren da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić preko Macure želi da ima u BiH snažan finansijski mehanizam. Pokušao je to da uradi ranije preko Komercijalne banke, ali nije bilo uspjeha.
Vučić preko Macure želi da ima snažan finansijski mehanizam u BiH. Pokušao je ranije da to uradi preko Komercijalne banke, koju je preuzela Poštanska štedionica, ali je kupovina dve Adiko banke mnogo značajniji i veći potez – Siniša Vukelić
„Kad je prodao Komercijalnu banku Slovencima, tačnije NLB banci, ostavio je samo ovdje i u Crnoj Gori banke kćerke Komercijalne banke koje nije prodao. Te banke je preuzela Banka poštanska štedionica Srbije, ali nikada nisu uspjele da se razviju i da postanu značajan faktor na tržištu. Ostale su na nivou filijale. Ovo je mnogo značajniji i veći potez, jer Macura ulazi u već razvijenu bankarsku mrežu, sa značajnim portofoliom klijenata“, kaže Vukelić.
Alta grupi vrata za potpuno preuzimanje Jubmes banke odškrinuo Savet ministara BiH
Macurina poslovna priča počinje 2008, kada otvara prvu mjenjačnicu pod imenom Alta, koja krajem 2016. dobija dozvolu NBS za pružanje platnih usluga, čime mjenjačnica postaje osnova za razvoj mnogo ozbiljnijeg finansijskog biznisa. Alta grupa osnovana je 2014. sa svega 1.000 dinara osnivačkog uloga, da bi u međuvremenu uplaćeni kapital dostigao gotovo 12,5 milijardi dinara ili više od 100 miliona evra. Samo tokom aprila 2024. kapital je povećan za desetine miliona evra, uključujući konverziju ranije pozajmice vlasnika u kapital.
Prodaju akcija bivše Jubmes banke, koje su sukcesijom imovine bivše SFRJ pripale BiH, novom većinskom vlasniku, Alta pej grupi, Savet ministara BiH odobrio je u maju 2023. i to po ceni četiri puta nižoj od knjigovodstvene vrednosti
U međuvremenu Macura je preko Alta sistema 2019. kupio državni paket akcija Jubmes banke od 28,52 odsto za oko pet miliona evra i postao njen najveći pojedinačni akcionar, a krajem te godine i predsjednik Upravnog odbora. U naredne dvije godine postao je praktično, a zatim i formalno, jedini vlasnik Jubmes banke, kojoj je potom promijenio ime u Alta banka.
Tom akvizicijom prvi put ušao je i na tržište BiH. Prodaju akcija te banke, koje su sukcesijom imovine bivše SFRJ pripale BiH, Savjet ministara odobrio je u maju 2023. i to po cijeni četiri puta nižoj od knjigovodstvene vrijednosti. Savjet ministara zadužio je, naime, Ministarstvo finansija i trezora BiH da 3,59 odsto ili 10.352 akcije u toj banci, čija je nominalna vrijednost u tom trenutku bila 85, a knjigovodstvena čak 119 evra, većinskom vlasniku Alta pej grupi proda po cijeni od oko 32 evra.
Iz Savjeta ministara saopšteno je da bi prodajom ovih dionica BiH prihodovala 340.770 evra. Prema objašnjenjima berzanskih stručnjaka, prodaja akcija po četiri puta nižoj cijeni od knjigovodstvene nije neuobičajena, ali dodaju kako nije tačno da je to urađeno zato što BiH kao mali akcionar ne može da utiče na odlučivanje.
Macurin ABL solvent u novembru 2021, kupio je u stečaju IMT na Novom Beogradu za 70,6 miliona evra i na toj lokaciji planira veliki stambeno-poslovni kompleks, za koji mu je Ministarstvo građevinarstva krajem prošle sedmice, 28. avgusta, izdalo lokacijske uslove
„Alta pej grupa je kupovinom akcija Ministarstva finansija BiH sakupila 88,3 odsto akcija i nedostajalo joj je 1,7 do ukupno 90 odsto, čime bi po zakonu mogla potpuno da istisne sve ostale male akcionare. Nakon što je Ministarstvo finansija BiH prodalo svoje akcije, najveći akcionari Alta banke poslije Alta pej grupe bila su ministarstva finansija Federacije BiH sa 1,99 i Sjeverne Makedonije sa 1,73 odsto akcija. To znači da bi Alta pej kupovinom akcija bilo kojeg od ta dva ministarstva stekla paket od preko 90 odsto, što bi joj omogućilo prinudni otkup od svih preostalih malih akcionara“, objašnjavali su tada brokeri koji su bili upućeni u cijelu priču.
Partner velikih državnih sistema
Alta grupa je posljednjih godina postala partner velikih državnih sistema u Srbiji. Jedan od najvažnijih je Elektroprivreda Srbije. Još u novembru 2023. EPS je, prema pisanju medija, bez tendera angažovao Alta pej kao posrednika za elektronsko plaćanje računa za električnu energiju preko EPS-ovog sajta i aplikacije „Uvid u račun“. Prema istim izvorima, od Alta peja je naručen i softver koji mu je omogućavao prihod od 28,77 dinara po transakciji. Nakon toga uslijedio je još veći posao: dogovor po kojem građani Beograda račune za struju plaćaju preko Alta banke. Taj aranžman nametnuo je pitanje zbog čega je privatnoj banci omogućeno da postane dio sistema naplate najveće srpske državne kompanije i pod kojim uslovima je posao zaključen.
Macurina firma ABL solvent u novebru 2021, kupila je u stečaju poslovni kompleks IMT-a na Novom Beogradu za 8,3 milijarde dinara ili 70,6 miliona evra. Kompleks je obuhvatao veliki broj objekata i oko 35 hektara izuzetno atraktivnog zemljišta. Transakcija je izazvala veliku pažnju, jer je procijenjena vrijednost imovine bila znatno veća od iznosa za koji je prodata. Nova ekonomija je istraživala mehanizam preko kojeg je ABL solvent prije same licitacije otkupio potraživanje Beobanke u stečaju, čime je kao hipotekarni povjerilac zauzeo veoma specifičnu poziciju u toj transakciji.
Macura na toj lokaciji planira veliki stambeno-poslovni kompleks sa više kula, uključujući objekat visine oko 160 metara. Tako se jedna od najvećih industrijskih lokacija bivše Jugoslavije pretvara u jednu od najvećih privatnih investicija Macurine grupe u nekretnine. Ministarstvo građevinarstva krajem prošle sedmice, 28. avgusta, izdalo je ABL solventu lokacijske uslove za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa sa devet lamela na mestu nekadašnjeg IMT-a, objavila je Ekapija.
Firma Procoopac dobila je od države Srbije tri miliona evra za rekonstrukciju i adaptaciju hotela Union u Beogradu u okviru priprema za Ekspo 2027, a Radar je otkrio da joj je Vlada isplatila dve od ukupno tri tranše u iznosu od 1,88 miliona evra, iako za radove u trenutku isplate nije imala sve potrebne dozvole
Drugi veliki građevinski projekat je Alta kula u Bloku 32 na Novom Beogradu. Planom je predviđena izgradnja kompleksa građevinske površine od oko 79.100 kvadratnih metara, od čega je oko 40.000 kvadrata namijenjeno komercijalnim sadržajima, a oko 25.000 stanovanju.
Veze sa Milanom Radoičićem, Zvonkom Veselinovićem i Nikolom Petrovićem
Firma Procoopac, u kojoj većinski udio od 51 odsto ima Macura, dobila je od države tri miliona evra za rekonstrukciju i adaptaciju hotela Union u Beogradu u okviru priprema za Ekspo 2027. Forbs je još 2025. objavio da je Procoopac dobio ugovor o podsticaju vrijedan tri miliona evra, a Radar je otkrio da mu je Vlada isplatila dvije od ukupno tri tranše u ukupnom iznosu od 1,88 miliona evra, iako za radove u trenutku isplate nije imao sve potrebne građevinske dokumente.
Najosjetljiviji dio Macurine poslovne mreže jeste veza sa nekretninama na Dedinju. Istraživanje BIRN-a pokazalo je da je firma Danica park, čiji je Macura bio vlasnik, bila investitor izgradnje objekata na parcelama povezanim sa Milanom Radoičićem i Ljiljanom Božović, suprugom Zvonka Veselinovića. Predračunska vrijednost radova na dva objekta iznosila je oko 5,6 miliona evra.
Još zanimljiviji je odnos sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića i bivšim direktorom EMS-a. Dvije parcele koje su bile u vlasništvu Macurinog Danica parka prešle su u Petrovićevo vlasništvo. Jedna od njih ima posebno zanimljivu istoriju, jer je prethodno bila u vlasništvu firme Novice Tončeva, visokog funkcionera SPS-a. Nakon poslovnog odnosa sa Macurinom firmom i duga od 700.000 evra, parcela je kroz izvršni postupak pripala Danica parku, a potom je prešla na Petrovića. U međuvremenu Danica park je obrisan iz APR-a i pripojen firmi Alston, čiji je vlasnik do oktobra 2025. bio Davor, a od tada je Dubravko Macura.
Nema nikakve sumnje da su naprednjačke čizme od sedam milja u kojima Macura hrabro gazi poslovnim svijetom tek „prohodale“.
