za Radar iz Vašingtona
Šta sve može čovek na vlasti kada uz sebe ima lojaliste sve se bolje vidi u Americi, gde Sekretarijat za pravosuđe više radi na zadovoljenju predsednika, nego pravde. Tod Blanš, aktuelni v. d. sekretara za pravosuđe i nekadašnji lični advokat Donalda Trampa podigao je kriterijume servilnosti na novi nivo: omogućio je predsedniku da reši spor koji je vodio praktično sam protiv sebe i da za to uzme novac iz budžeta. Ova perverzija pravde desila se kada je Tramp sa Sekretarijatom za pravosuđe dogovorio da odustane od 10 milijardi dolara vredne tužbe protiv Poreske uprave (čije je šefove sam postavio) zbog nezakonitog curenja podataka o njegovim porezima u javnost. Zauzvrat se dogovorio da iz budžeta dobije 1,776 (simbolično, godina rođenja SAD) milijardi dolara za obeštećenje žrtava političkog progona Bajdenove administracije. Neironično, fondom će upravljati Blanšov sekretarijat koji je centrala političkog progona u Trampovoj administraciji. Dodatno, ovim dogovorom se garantuje da Poreska uprava više neće raditi reviziju, niti nastavljati stare istrage o porezima predsednika, njegove porodice i firme. Ovaj čudni aranžman, očekivano, momentalno je povukao sa sobom nekoliko tužbi i za sada je delimično blokirano njegovo izvršenje. U trenutku pisanja teksta mediji prenose da bi admnistarcija mogla da pauzira isplate iz fonda. Ali, kakav god da je epilog ove priče, šteta po pravnu državu je već nepopravljiva.
Strategija čekanja
Ova saga počela je u prvom Trampovom mandatu kada je prekršio tradiciju da predsednici stave javnosti na uvid koliki su porez platili. Tramp to nije učinio pravdajući se da je pod revizijom Poreske uprave i da zato ne može da objavi te podatke. Ali, jedan od službenika Poreske uprave omogućio je, kršeći pri tome zakon, curenje podataka u javnost. Njujork tajms u septembru 2020. objavljuje da je, recimo, Tramp 2016. godine platio porez samo 750 dolara (toliko bi dugovao neko sa najnižim primanjima, a ne biznismen milijarder), a nekih godina nije platio ništa zbog poslovnih gubitaka.
Sporazumom koji je sklopio Tramp garantuje se da Poreska uprava više neće raditi reviziju, niti nastavljati stare istrage o porezima predsednika, njegove porodice i firme
Tramp je to demantovao rekavši da je platio „milione“ i tužio je Njujork tajms, ali je tužba odbačena uz obrazloženje da novinari imaju pravo da izveštavaju o pitanjima od javnog interesa – kao što su porezi predsednika. Službenik poreske uprave koji je „pustio“ podatke u javnost osuđen je u januaru 2024, za vreme Bajdenove administracije, na pet godina zatvora. Zanimljivo, Tramp odlučuje da tuži Poresku upravu tek godinama kasnije, u januaru 2026. kada je već uveliko predsednik u drugom mandatu i kada je postavio čelne ljude u toj ustanovi. „Deluje da je u pitanju strategija. Mogao je da tuži Poresku upravu još 2020, na kraju svog prvog mandata, ili kasnije kada je na vlast došao Džo Bajden. Ali, mislim da su njegovi advokati sve vreme bili svesni da ova tužba neće proći, pa je čekao dok ne postane ponovo predsednik, kako bi mogao da kontroliše ishod“, kaže za Radar Dejvid A. Super, profesor prava na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu. „Nijedan predsednik do sada nije tužio vladu koju faktički kontroliše, jer bi se takav potez smatrao korupcijom.“
I federalnoj sutkinji na Floridi, gde je Tramp podneo tužbu, bilo je sumnjivo to što dve strane u sporu – predsednik i deo vlade koju kontroliše – zapravo nisu suprotstavljene. Zato im je dala rok da objasne zašto misle da je postupak opravdan. Ali, pošto je to bilo nemoguće objasniti, dva dana pred isteka roka Tramp se dosetio da odustane od tužbe vredne 10 milijardi dolara. Zauzvrat, iz fonda koji inače služi za obeštećenje onih koji su tužili vladu, biće izdvojeno 1,776 milijardi dolara u tzv. Fond za žrtve političkog progona. „Mašinerija vlade ne sme nikada da bude upotrebljena kao političko oružje niti protiv jednog Amerikanca i namera ovog sekretarijata je da ispravi nepravde koje su učinjene“, rekao je Blanš koji dokazivanjem lojalnosti verovatno želi i da pređe iz v. d. statusa u stalan posao. U MAGA svetu simbol nepravednog političkog progona Bajdenove administracije su izgrednici koji su 6. januara 2021. godine divljali po Kongresu u pokušaju da spreče potvrđivanje rezultata izbora 2020. za koje je Tramp tvrdio da su pokradeni. Njih je Tramp pomilovao prvog dana po dolasku na vlast, a sada će moći da dobiju i novac uz druge predsednikove saradnike koji su bili u zatvoru.
Dok sudovi služe kao respirator pravnoj državi u Americi, Sekretarijat za pravosuđe je guši
Sa druge strane, Džejms Komi, bivši direktor FBI koga Tramp ne ostavlja na miru već skoro 10 godina jer je odbio da zaustavi istragu o njemu – kaže da će se i on prijaviti za odštetu. „Staću i ja u red, i nadam se da ću biti ispred onih koji su na Kapitolu 6. januara divljački tukli policiju i rasturili Kongres“, rekao je Komi koji je trenutno optužen da je pozivao na ubistvo Trampa zato što je na Instagramu objavio fotografiju školjki poređanih u brojeve 86 i 47. Ovo je inače druga optužnica protiv njega, pošto je prva pala na sudu. Osim Komija, Sekretarijat za pravosuđe podigao je optužnicu i protiv njujorške tužiteljke Letiše Džejms koja je Trampa gonila zbog finansijskih malverzacija, zatim bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona koji je javno blatio predsednika, pod istragom je bio i guverner centralne banke Džerom Pauel koji je redovno odbijao Trampove zahteve da snizi referentnu kamatnu stopu, a nedavno je otvorena istraga i o Elizabet Džin Kerol, spisateljici koja je dobila Trampa na sudu zbog seksualnog napastvovanja i klevete.
Zaobilaženje Kongresa
Po svemu sudeći, isplata bilo kakve odštete iz Fonda za politički progon je na dugom štapu. Grupa vašingtonskih organizacija tužila je administraciju zbog tvrdnje da žrtve Trampovog progona neće moći da apliciraju za ovaj fond, i prvostepeni sud u Virdžiniji blokirao je isplate do sredine juna. Tužbu su podneli i policajci koji su povređeni na Kapitolu 6. januara, nazivajući fond „najdrskijim korupcionaškim aktom nekog predsednika“. Ali, nije izvesno da će ovaj fond biti lako oboren na sudu. Sredstva dolaze iz kase za obeštećenje onih koji tuže državu, koju je prethodno odobrio Kongres. Blanš zato tvrdi da je to gotova priča. Činjenica je, međutim, da Kongres nije glasao o ovakvom fondu i da bi to mogao da bude relevantan faktor za sud. „Ovo je napravljeno tako da se zaobiđe Kongres, jer je Tramp znao da može biti politički nepopularno čak i među članovima njegove stranke. Ali, naš Ustav propisuje da sav novac koji se troši prethodno mora biti odobren od strane Kongresa – i zato je ovo neustavno”, smatra profesor Super sa Džordžtauna.
Staću i ja u red za novac, i nadam se da ću biti ispred onih koji su na Kapitolu 6. januara divljački tukli policiju i rasturili Kongres
Džejms Komi, bivši direktor FBI
Još neobičniji je dodatak ovom dogovoru prema kojem se Poreska uprava odriče revizije i istrage o porezima Trampa, njegove porodice i organizacije, zaključno sa danom nagodbe, 19. majem 2026. Zbog ovog izuzetka bez presedana, pišu američki mediji, Tramp bi mogao da se izvuče i ne plati stotine miliona dolara poreskih dugovanja za one godine kada nije platio ništa – što bi mogao biti rezultat revizije. Dok se u javnosti ovaj dodatak komentariše kao drska korupcija, Blanš smatra da je nemešanje poreskih vlasti u svoj posao jedini način da se istinski reši „spor“ Trampa sa Poreskom upravom. U SAD je na snazi zakon koji zabranjuje visokim zvaničnicima, pa i predsedniku, da utiču na odluke o poreskim revizijama ili istragama. „Ovo je nelegalno mešanje u poslove Poreske uprave. Ali, problem je u tome što bi poštovanje zakona trebalo da obezbedi Sekretarijat za pravosuđe koji Tramp takođe kontroliše i koji zapravo stoji iza ovog dogovora“, upozorava profesor Super.
Iščekivanje sudske odluke
Opet, pitanje je kako će sve ovo videti sud. Sutkinja na Floridi koja je spor vodila od početka, nagovestila je istragu o legalnosti dogovora – posle zahteva nekoliko desetina bivših sudija koji tvrde da je posredi gruba zloupotreba pravosudnog sistema. Sudovi su se pokazali kao jedina potencijalna brana samovolji predsednika u kojoj mu asistira sekretar za pravosuđe. Tramp je u prvom mandatu postavio rekordan broj sudija na svim nivoima, uključujući i troje sudija Vrhovnog suda koji su zacementirali konzervativnu većinu. Međutim, federalni, prvostepeni sudovi u velikoj meri presuđuju protiv Trampovih pokušaja kreativnog tumačenja zakona i blokiraju uredbe. Drugostepeni, apelacioni sudovi gde sedi više Trampovih postavljenika imaju pomešan skor, ali su u više velikih slučajeva dali za pravo predsedniku. Vrhovni sud, iako generalno naklonjen Trampu, zadao mu je jedan snažan udarac kada je arbitrarne carine proglasio nelegalnim. Dok sudovi služe kao respirator pravnoj državi u Americi, Sekretarijat za pravosuđe je guši i pitanje je da li može ikada više da se vrati na fabrička podešavanja, čak i kada Tramp ode s vlasti. „Tramp je pokazao šta sve može da se postigne kada se kontroliše Sekretarijat i ko god dođe na vlast ubuduće, a sličan je njemu, sigurno će ga politizovati. Nekada se Sekretarijat za pravosuđe smatrao standardom za etiku. Danas tužioci koji tu rade krše naredbe suda – toliko da ih za to opominju čak i sudije koje je Tramp postavio. Mislim da će biti potrebna smena barem jedne generacije kako bi se vratilo poverenje posle svih nekompetentnih i korumpiranih stvari koje su uradili“, zaključuje profesor prava sa Univerziteta Džordžtaun. Ako to uopšte bude moguće. Mi znamo kako izgleda kad pravna država umre.
