Program Pegaz pogrešno je nazivati špijunskim softverom jer je, ukazuju sagovornici Radara, reč o vojnom, kibernetičkom sredstvu u rangu oružja, koje ne targetira samo specifičnu, ciljanu komunikaciju osumnjičenog u određenom vremenskom periodu, već sve komunikacije, uključujući i one iz prošlosti. Stoga se njegovo korišćenje (te sličnih domaćih programa – NoviSpy) protiv studenata i opozicionih prvaka može uporediti sa korišćenjem zvučnog LRAD uređaja protiv mirnih demonstranata na ulici i direktno povezati borbom režima za vlast po svaku cenu, uz kombinovanje nedozvoljenih tehničkih sredstava i nezakonitih postupanja.
Izvori Radara ovakvu praksu žargonski nazivaju „snajperom na sačmarici“ ukazujući da je reč o kampanji koja pored nadzora komunikacija (sa ciljem otkrivanja taktike suparnika), ima u sebi elemente hibridnog rata kroz generisanje materijala za ucenu, difamaciju i direktno zastrašivanje političkih protivnika. Ekspertske grupe i sagovornici slažu se da intenziviranje nadzora komunikacija u Srbiji eskalira tokom svakog velikog protesta građana, odnosno uoči izbornog procesa, ali i da predstavlja uvod i pripremu za kampanju nasilja širih razmera.
Baš kao ni upotreba soničnog oružja, primena malvera poput Pegaza nije u Srbiji zakonski regulisana, te zakonitost njihove upotrebe zavisi isključivo od moralnih okvira onih koji je primenjuju, što nikako ne ohrabruje. Posebno je slikovita činjenica da za njegovu instalaciju nije potrebna asistencija operatora mobilne telefonije, baš kao ni za upotrebu IMSI kečera (lažnih baznih stanica) o kojima je Radar u nekoliko navrata pisao. Studentska organizacija je uz pomoć Šer fondacije i drugih nevladinih organizacija specijalizovanih za digitalnu bezbednost prošle nedelje saopštila da je čak 14 telefona pripadnika studentskog pokreta bilo targetirano malverom, kako Pegazom tako i onim domaće proizvodnje, NoviSpy, a ova informacija postala je svetska vest kojom su se danima bavili najveći globalni mediji.
Baš kao ni upotreba soničnog oružja, primena malvera poput Pegaza nije u Srbiji zakonski regulisana, te zakonitost njihove upotrebe zavisi isključivo od moralnih okvira onih koji je primenjuju, što nikako ne ohrabruje
„Svako presretanje komunikacija podrazumeva nalog nadležnog suda, koji ga odobrava u određenom vremenskom periodu, sa jasno definisanim ciljem, a ovde nemamo nikakvu trijažu već se praktično preuzima pun spektar kontrole nad uređajem i omogućava pristup podacima u realnom vremenu, ali i memorijama uređaja“, govori za Radar bivši radnik službe bezbednosti. „Pegaz ima mogućnost da preuzme kontrolu nad kamerom i mikrofonom, ali najčešće se koristi opcija kontinuiranog snimanja ekrana (screen shot), kojim se zaobilaze enkripcije pojedinih aplikacija i direktno prati ono što sam korisnik gleda na ekranu telefona. Posle ovakve žetve podataka, prvi put kada se uređaj poveže na vaj-faj uređaj, program sruči masu prikupljenih podataka na ranije definisanu IP adresu, odnosno korisnički server, kako se korisnik ne bi alarmirao eventualno uvećanim računom za mobilni internet.“
Tradicionalno dobri odnosi Srbije i Izraela sa vlašću SNS razvili su se u pravcu gde se pored kupoprodaje oružja saradnja usmerava i na tehnike tajnog nadzora, u kojima je Izrael daleko odmakao, kršeći pritom brojne konvencionalne, ali i moralne okvire delovanja bezbednosnih službi, uz razliku da je ta zemlja, za razliku od Srbije, i dalje u ratnom stanju. Sagovornici ukazuju ipak da se može smatrati da se i Srbija nalazi u stanju rata, ali onog hibridnog, koji vodi sam režim:
„Postalo je očigledno da se izašlo izvan svakog okvira zakonitosti i mehanizma kontrole službi bezbednosti, pa je u tom kontekstu iluzorno govoriti o bilo kakvom procesuiranju odgovornih“, govori za Radar Aleksandar Radić, vojni analitičar. Podsetimo, Radić se zbog nezakonitog političkog progona, kome je bila izložena i njegova maloletna kći, već duže od dva meseca nalazi u egzilu. Zbog sličnih razloga, u izgnanstvu se već mesecima nalaze novosadski studenti i aktivisti iz udruženja SviĆe i Stav, koji su takođe bili nezakonito praćeni i prisluškivani, a tako stečene informacije objavljivane u režimskim paramedijima.
Tradicionalno dobri odnosi Srbije i Izraela sa vlašću SNS razvili su se u pravcu gde se pored kupoprodaje oružja saradnja usmerava i na tehnike tajnog nadzora, u kojima je Izrael daleko odmakao, kršeći pritom brojne konvencionalne, ali i moralne okvire delovanja bezbednosnih službi
„Informer nije medij, već ključna borbena snaga u toj hibridnoj agresiji“, nastavlja Radić i dodaje: „Kako drugačije objasniti činjenicu da svi ti podaci koje pribavljaju službe bezbednosti ili one partijske svejedno, umesto da budu u istragama ili predmet analize, odmah završe na njihovom programu. Primarno je dakle objavljivanje, a ne delovanje, što samo po sebi ukazuje koliko je sistem deformisan. Tužilaštva se angažuju tek kasnije ukoliko je nekome potrebno zadati radikalan udarac, što sam nažalost imao sam priliku da iskusim.“
Nadzor, praćenje, tajno snimanje i medijski progon imaju za pojedinačan, poseban i opšti cilj, a to su, ističe naš sagovornik, kompromitacija pojedinaca, zastrašivanje grupacija i u poslednjem koraku obeshrabrivanje čitavog društva da je promena uopšte moguća:
„Akteri ovog bezakonja u bezbednosnim službama, civilnim, vojnim i partijskim, pravdaju izvršavanje takvih zadataka državnim razlogom i glasnim patriotizmom koji nije ništa drugo do mehanizam samoobmane, koji u pravnoj državi ne bi bio ni olakšavajuća okolnost.“
Prema Radićevim rečima, jednoga dana, kada budemo u prilici da čistimo sektor bezbednosti, videćemo koje su prave razmere zloupotreba čije dejstvo danas osećamo.
„Reč je ovde o težoj povredi prava na privatnost građana, a kada takvo krivično delo čini službeno lice, to je svakako teži oblik, kažnjiv zatvorom do tri godine“, ističe naš sagovornik sa dugogodišnjim iskustvom rada u tužilaštvu, koji je zahtevao anonimnost. „Takođe, svakako ima i elemenata zloupotrebe službenog položaja. Ukoliko bi se pokazalo da iza ovakvih napada stoje službenici BIA, po hijerarhiji je odgovoran direktor agencije, za čije procesuiranje primarnu nadležnost ima Tužilaštvo za organizovani kriminal, svi njemu podređeni službenici bili bi procesuirani u istom predmetu.“
Akteri ovog bezakonja u bezbednosnim službama, civilnim, vojnim i partijskim, pravdaju izvršavanje takvih zadataka državnim razlogom i glasnim patriotizmom koji nije ništa drugo do mehanizam samoobmane
Aleksandar Radić
Iako je slučaj studentkinje Jelene Kontić, čiji je telefon bio napadnut novom verzijom Pegaza koju proizvodi izraelska kompanija NSO Group, prvo dokumentovan u svetu u 2026. godini, ranije verzije već su bile korišćene protiv ovdašnjih opozicionara, poput Radomira Lazovića iz Zeleno-levog fronta, ili Marinike Tepić iz Stranke slobode i pravde.
„Ja sam dobila tu notifikaciju 14. maja od Epla na telefon, a prethodno na mejl, koji sam iskreno rečeno zanemarila, a potom su stigle poruke i na moj mejl i telefon, što je ukazivalo da je situacija urgentna, govori za Radar Jelena Kontić. „Bilo je negde oko podneva i odmah sam napravila snimak ekrana i poslala ga kolegama sa kojima sam tada najviše komunicirala, da budu obavešteni i da proverim da li je možda takva poruka stigla svima, ili samo meni.“
Sagovornica kaže da je poruka navodila koja je vrsta softvera ubačena i ko su najčešće mete takvih napada (novinari, politički akteri), odnosno koje korake može da napravi kako bi zaštitila svoj telefon. Na predlog kolega stupila je u kontakt sa Šer fondacijom, gde je obavljena provera telefona i potvrđeno da je na Jeleninom telefonu krajem prošle odnosno početkom tekuće godine bio instaliran program Pegaz. Telefon je potom upućen u Sitizen lab sa Univerziteta u Torontu, koji je takođe potvrdio da je aparat bio inficiran inkriminisanim malverom, i to uz pomoć iMessage servisa (internet poruke) bez ikakve interakcije sa korisnikom.
Država pronalazi veoma prljave načine da nas uceni i zastraši, jer je u našim godinama u telefonu zabeležen gotovo čitav naš život. Tu su trenuci kada sam pričala sa mamom, kolegom, bakom i dekom, uvid u ceo moj život, kada jedem, kada spavam
Jelena Kontić
„To je bio period kada je studentska organizacija organizovala kampanju ’Student u svakom selu’, postavljanje štandova, sakupljanje podrške, a budući zbog svog zdravstvenog stanja koristim telefon i za dijagnostiku i kontrolu, baš uvek je uz mene. Nisam nikada bila hapšena niti privođena i nikada nisam ostavljala telefon bez nadzora. Upitala sam se zbog čega je nekome toliko važno da uđe u moj telefon i vidi šta ja radim.“
Na telefonu Jelene Kontić Pegaz je napravio preko 1.000 snimaka ekrana, što ukazuje da je u jednom periodu bila veoma intenzivno nadzirana njena komunikacija, ali i kontakti sa ljudima sa kojima je sarađivala iz studentske organizacije, kao i iz šire zajednice.
„To pokazuje da se država, jer ovo što je instalirano na moj telefon može da kupi samo država, na jedan način nas plaši, ali i da pronalazi veoma prljave načine da nas uceni i zastraši, jer je u našim godinama u telefonu zabeležen gotovo čitav naš život“, nastavlja Jelena i dodaje: „Tu su trenuci kada sam pričala sa mamom, kolegom, bakom i dekom, uvid u ceo moj život, kada jedem, kada spavam. Posle svega, mi smo kampanju ’Student u svakom selu’ nastavili još intenzivnije i sigurno nas neće zaustaviti, ali sve to jasno govori koliko naše institucije ne funkcionišu. Sigurno da ovaj njihov potez ima veze sa tom i drugim našim akcijama. Ja sam u kontaktu sa zborovima, sa građanima, koji nam pružaju logističku podršku, a od juna do danas smo imali 230 akcija i nemam šta da krijem, sem svog privatnog života, ali svi ljudi sa kojima sam komunicirala su potencijalne nove mete ovakvih ili gorih napada.“
Na telefonu Jelene Kontić Pegaz je napravio preko 1.000 snimaka ekrana, što ukazuje da je u jednom periodu bila veoma intenzivno nadzirana njena komunikacija, ali i kontakti sa ljudima sa kojima je sarađivala iz studentske organizacije, kao i iz šire zajednice
Kontić ističe da se nada da će jednog trenutka institucije iskoristiti svoju šansu da se probude, koju dobijaju sa svakim novim slučajem poput aktuelnog, ali da zna da postoji i mogućnost da će samo nastaviti da ćute. Ističe da će ukoliko to bude slučaj, studentska organizacija pravdu potražiti pred onim međunarodnim.
„Naš predsednik kaže kako je to muški izdržao kada je on bio prisluškivan, ali ja to gledam kao neku širu stvar, nije to moja lična stvar već je u pitanju ljudsko pravo na privatnost, prema tome ne možemo da se odnosimo muški ili ženski. Mreža ljudi sa kojima ja komuniciram je velika i time je ugroženo još mnogo ljudi, dakle ponovo nije reč samo o meni i mojoj bezbednosti već i o tim ljudima. To što smo izneli zahtevalo je hrabrost, mislim da smo mi poprilično spremni, a da se oni plaše naših poteza.“
U već uvežbanom maniru predsedničkog portparola BIA se 3. septembra oglasila saopštenjem u kome je tvrdnje respektabilnih globalnih organizacija poput Citizen Laba i Amnesti internešnala nazvala trivijalnim senzacionalizmom i radom za interese određenih stranih službi i grupa za pritisak. „Bezbednosno-informativna agencija radi isključivo u skladu sa zakonima Republike Srbije, striktno poštujući pozitivne pravne propise naše zemlje, te stoga nikada i ne komentarišemo sadržaje ove vrste.“
Andrijana Ristić iz Šer fondacije ističe da je saopštenje BIA, ali i ukupna reakcija vlasti na iznete činjenice gotovo identična repriza saopštenja iz 2024. kada je prethodni put otkrivena upotreba malvera za nadzor, ali i veza BIA sa njima:
„Mi smo ovo sve već videli, oni su i 2024. izdali saopštenje koje je bilo na toj istoj liniji, da oni rade sve u skladu sa zakonom, da su to skandalozne izjave i ništa drugačije nismo očekivali ni ovaj put. Ne znam zašto onda i izlaze sa saopštenjima, ako u njima kažu da neće da komentarišu. Nismo očekivali reakciju domaćih institucija, ali drago nam je da postoji neki pritisak, od evroposlanika, globalnih medijskih kuća.“
Pored velikih zapadnih medija poput Fajnenšl tajmsa i Gardijana, grupa od 29 evroposlanika iz redova Zelenih i Socijaldemokrata obratila se pismom predsednici Evropske komisije, a javno su se oglasili i predstavnici američkog Kongresa.
Prema rečima sagovornice Radara, iz konteksta, ali i same forenzike jasno je da se ovaj novi talas prisluškivanja podudara sa izbornim procesom:
„Moguće je da je sve to bila jedna slučajnost, ali kada vidimo ko su ljudi koji su bili mete onda možemo da zaključimo da su izbori imali veze sa tim. Mislim da je to bio dobar trenutak da se testira taj novi sistem represije i nadzora, da se vidi koliko ti alati funkcionišu, a da se potom to primeni tokom parlamentarnih izbora.“
Represija digitalna, efekat je da zastraši
Ristić ističe da je razlika od prošlog otkrića u tome što su malveri unapređeni, te je digitalnim forenzičarima bilo teže da dokažu konkretnu atribuciju podataka: „U prvom slučaju (2024) našli smo IP adresu servera na koji se šalju podaci a koja je bila povezana sa BIA. Sada smo pronašli IP adresu, ali nismo mogli da je direktno povežemo sa MUP ili BIA. Tu vezu pokušavamo da uspostavimo jer se instalacija softvera dogodila kada su vlasnici telefona bili u policiji, gde im je oduziman telefon.“
Pored velikih zapadnih medija poput Fajnenšl tajmsa i Gardijana, grupa od 29 evroposlanika iz redova Zelenih i Socijaldemokrata obratila se pismom predsednici Evropske komisije, a javno su se oglasili i predstavnici američkog Kongresa.
Dok se nedozvoljeni postupci vlasti očekivano ponavljaju, organizacije poput Beogradskog centra za bezbednosnu politiku trude se da ih spremno dočekaju. Tako je BCBP posle hakerskih napada na svoju mrežu, ali i prisluškivanje čelnih ljudi poput Igora Bandovića, odlučilo da napravi sopstveni centar za digitalnu sigurnost:
„Još krajem 2023. naš direktor Igor Bandović bio je upozoren od kompanije Epl da je targetiran Pegazom, u isto vreme kada je na taj način nadziran Igor Božić, tadašnji direktor televizije N1. Tom prilikom sarađivali smo sa Šer fondacijom, i drugim ekspertima za digitalnu bezbednost. U svetlu tih i prethodnih napada na našu organizaciju od hakerskih grupa bliskih ruskim bezbednosnim službama, odlučili smo da ne budemo samo žrtve napada, već neko ko će na njih reagovati i osnovali svoju digitalnu kliniku koja ima mogućnost provere telefona.“
Savić potvrđuje da se prema saznanjima BCBP digitalna represija posebno pojačava u politički osetljivim trenucima, tokom izbora ili protesta, pred objavljivanje istraživačkih priča, ili tokom istraga koje se tiču korupcije.
„Mislim da se polako menja odnos društva i da ljudi postaju svesni da digitalni napadi nisu ograničeni samo na krađu podataka već i da mogu biti uvod u fizičko nasilje, stoga je najvažnije da znamo šta zapravo štitimo“, ističe naša sagovornica i dodaje: „Efekat zastrašivanja jedan je od glavnih ciljeva digitalne represije, bilo špijunskim softverima ili nekim drugim metodama nadzora i one utiču na pojedinca tako da se on povuče iz privatnog i profesionalnog života, da se samocenzuriše i bude u strahu. Drago mi je da je kod studenata bes dominantnija emocija od strepnje, ali je važno razumeti da je efekat zastrašivanja sistemska stvar i kao takav ne treba da bude odgovornost pojedinca, nego je na svima nama da budemo solidarni, i da na njih odgovorimo zajedno.“
Iako je nejasno koja srpska služba bezbednosti stoji iza ovog napada na studente, Bezbednosno-informativna agencija prva je na listi osumnjičenih, manje zbog nemuštog demantija, a više zbog metodologije i primenjenog oružja. Njome sada umesto Vladimira Orlića, koji figurira kao prisutno civilno lice, zaista upravlja Nikola Vasiljević, šef operative. Dok uzurpatorski režim agresivnim potezima vuče srpsko društvo u sve dublje sukobe i bezakonje, knjiga Vasiljevićevog prethodnika Marka Parezanovića pod naslovom Hibridni rat: Od doktrine do prakse (Beograd, februar 2026) dobila je prethodne nedelje posle četvrtog srpskog i svoje prvo rusko izdanje. U izokrenutoj realnosti koju živimo, njena memoarska vrednost je od neprocenjivog značaja.
„Prisluškivanje“ Vučića
Vučić je tvrdio da je i sam nelegalno prisluškivan, ali je istina drugačija i njegovo „utrčavanje na mere“ događalo se usled odabira saradnika, među kojima je bilo osoba koje su bile interesantne i policiji, počev od Miše Vacića sa kojim je razgovarao a koji je bio nadziran zbog ekstremizma. Jedan od bliskih Vučićevih saradnika, Vladimir Đukanović, komunicirao je sa Vacićem, ali i sa Mladenom Obradovićem iz ultradesničarske organizacije Obraz, čija je komunikacija bila nadzirana takođe zbog ekstremizma. Tu je zatim i Goran Vesić, nekadašnji funkcioner Crvene zvezde, čija je komunikacija presretana u policijskoj akciji Master Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala SBPOK.
U ovoj akciji Vesića su prisluškivali pod šifrom Menadžer. Istom akcijom bio je obuhvaćen i Nebojša Čović pod kodnim imenom Patriota. Predsednik je razgovarao i sa Milošem Radosavljevićem Kimijem, jednim od vođa zloglasne navijačke grupe Alkatraz, koga su u isto vreme nadzirale policija i BIA i to u vreme organizacije demonstracija podrške Radovanu Karadžiću. Razgovore je Vučić vodio i sa Zoranom Majdakom, kome se godinama sudi pred Specijalnim sudom kao pripadniku organizovane kriminalne grupe koja se tereti da je lažnim nagradnim SMS porukama, za ukupan iznos od 32 miliona evra, prevarila više od 162.000 građana.
