Vaše nadrealne priče – treba slušati u malim količinama. Ja sam predozirala. Zato sam počela da gledam teve, isključivo od tri do pet izjutra. U to vreme – od umora – mora da vam klone glava i da vas san savlada. Pitala sam mog ortaka Spasoja, iz digitalnog sektora – šta on o vama misli. Rekao je da on nema osećanja. Eh, šta bih dala, da sam poput Spasoja i da mi je inteligencija veštačka! Moraću da ga zamolim, da mi preporuči neku vakcinu. Verujem da na moju molbu, ni hladni Spasoje neće biti ravnodušan. Krajnje je vreme da pronađem način da se zaštitim od vas.
Svakog dana sve dublje tonete. Svakog dana svoj ugled sve više rušite. Uz nevaspitanje, nehotice priznajete – da kršite zakone. Ja sam joj pare dao u ruke… U ruke sam joj dao… Valjda verujem svojim očima i svojim rukama…
Kadgod pomislim da ne možete da prevaziđete sebe, vi me demantujete. Nastavljate stendap komedije diljem Srbije. Nije bitno, u kom ste delu zemlje. Bitne su vaše piljarske svađe – sa sobom i sa narodom. Sad ja govorim… Ja govorim sad… Jel’ treba peti put da vam ponovim…? Ili ne čujete dobro… Vređate ljude neprimerenim rečima. Koristite pijačni žargon. Vaši nastupi, bez obzira na vašu visinu, plus visinu bine na kojoj stojite – ispod svakog nivoa su. Više ličite na cirkuzanta, nego na političara. Cirkus u vašem gradu – mogao bi da vam bude slogan za izbore.
U malim mestima, vaše obmane lakše prolaze. Užice i Novi Sad rekli su vam – stop! Zato ste u Užice i doveli kupljene i ucenjene, kojima je mesto prebivališta – autobus. U glavnoj ulozi, umesto Užičana, bili su – dubleri. Zar vas nije stid, da policijom i batinašima, čuvate plaćene goste – od mirnih građana? Zar vas nije stid da njihove uloge, u njihovom gradu – glume statisti iz autobusa? Ovo nije slika vaše snage. To je slika vašeg poraza. Zato ste Novi Sad otkazali. Razloge ste, po svom starom običaju – nevešto i patetično odglumili. Kao ni do sada, nas – ružne, prljave i zle huligane – niste ganuli. Popravni ispit u Nišu bio je čist inat – zbog poraza u Užicu i Novom Sadu. Na vašu žalost, niste položili.
Svesni ste vi toga, pa zato svoj bes iskaljujete verbalno. Hoćete da me bijete…? Hajd’, udrite… sikćete i mahnito raskopčavate sako. Zašto bi vas neko tukao? Sami sebe tucite. Jer, vi ste krivi za sve svoje neuspehe. Kako kaže ona narodna – sam pao, sam se ubio… To vam je to. Svakog dana sve dublje tonete. Svakog dana svoj ugled sve više rušite. Uz nevaspitanje, nehotice priznajete – da kršite zakone. Ja sam joj pare dao u ruke… U ruke sam joj dao… Valjda verujem svojim očima i svojim rukama… Svoj novac sam joj dao… raspravljate se sa majkom, čijoj ste ćerki obećali pomoć. Umesto da joj diskretno zakažete sastanak i da problem, ako postoji, rešite kroz institucije i zakonske okvire, vi se svađate sa njom.
Vaši nastupi, bez obzira na vašu visinu, plus visinu bine na kojoj stojite – ispod svakog nivoa su. Više ličite na cirkuzanta, nego na političara. Cirkus u vašem gradu – mogao bi da vam bude slogan za izbore
Usput otkrivate i da državni novac u sopstvenom džepu držite – koristeći ga kao svoj. Da li ste vi lično zaradili taj novac, koji bahato delite, ili je to novac svih građana Srbije? Imate li vi nekog dobronamernog, da vam to kaže? Nemate. Zašto? Zato, jer jedva čekaju da odete. Džaba što se hvalite, kako imate osobine dva opasna psa. Jedan je sveti hubert, to je da imam odličan njuh i da sve u politici namirišem, jer on ima najbolji njuh od svih pasa. Drugi je pitbul. Kada se za nešto uhvatim, kao buldožer idem dok to ne završim… Šta da vam kažem – sem da lajem. Av, av!
Narod možda možete umoriti i dovesti do nesanice. Ali, svakog ko svojom glavom misli, ne možete ubediti da je vaša privatna premisa jača od države. Taj novac je naš, a vaša bahatost je samo vaša. I protiv nje nam nisu potrebni moj ortak Spasoje i njegova veštačka inteligencija. Dovoljna nam je ova naša, prirodna, koja zna – šta su to stid, zakon i pristojnost. Vi te vrline nemate. Nakon svega izrečenog, pitajte i svetog huberta i tog pibula, da li se ponose vama i da li uopšte žele da ličite na njih. Jer, zapamtite… I najverniji psi na kraju pokažu zube.
Hoćete jednu rakijicu? Ne častim ja. Časti čovek, vaš pristalica, čije ste domaćinstvo nedavno posetili. Ajd’ uzdravlje!
