Ako se po jutru dan poznaje, još pre pet i po godina moglo se naslutiti da će američkom Behtelu i turskoj Enki naprednjačka vlast za izgradnju Moravskog koridora isplatiti mnogo više od 745 miliona evra, plus 20 odsto za nepredviđene troškove, kao što je predviđeno komercijalnim ugovorom, koji je u ime Vlade u decembru 2019. potpisala tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Iz državne kase za do sada najskuplji infrastrukturni projekat u Srbiji već je isplaćeno 221,6 milijardi dinara ili 1,9 milijardi evra, s tim što su u ovogodišnjem budžetu predviđene garancije države za još 300 miliona evra zajmova, a 3. decembra prošle godine Skupština je potvrdila poslednji od četiri već ugovorena kredita za „prvi digitalni auto-put“ od 260 miliona.
Vlada pare za „prvi digitalni auto-put“ planira i naredne godine
To praktično znači da će, bez kamata na do sada ugovorene zajmove od 1,9 milijardi evra, koji će se otplaćivati do 2037, ova saobraćajnica u najboljem slučaju koštati 2,2 milijarde evra ili tri puta više od cene po kojoj je trebalo da bude završena pre kraja 2023, kao što je to prilikom svečanog otvaranja radova, 28. decembra 2019, najavio predsednik Aleksandar Vučić. Sada bi svi, osim izvođača, bili srećni da se radovi završe do kraja ove godine.
Molim vas da se setite ovog mejla kada budemo svedoci enormnih troškova izgradnje Moravskog koridora usled lošeg Idejnog projekta i silnih nepredviđenih radova, koji su mogli biti izbegnuti da ste poslušali struku
Vladan Kuzmanović, 9. maja 2021.
Tim pre što revidiranom Fiskalnom strategijom za 2026, sa projekcijama za 2027. i 2028, ministar finansija Siniša Mali za taj projekat i dogodine planira 7,3 milijarde dinara ili oko 62 miliona evra, što će konačni ceh pogurati na skoro dve i po milijarde evra.
Ovakav rasplet mogao se, doduše, naslutiti čim su radovi na auto-putu od Pojata do Preljine počeli, što potkrepljuje i mejl prepiska, u kojoj su, krajem 2020 i početkom 2021, učestvovali brojni državni zvaničnici, među kojima i državna sekretarka u resornom ministarstvu Aleksandra Damnjanović, sada Sofronijević, koja je u međuvremenu avanzovala i postala ministarka, nakon što je to mesto upražnjeno ostavkom Gorana Vesića zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi.
Borba sa vetrenjačama
Autentičnost te prepiske za Radar je potvrdio tadašnji dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, profesor Vladan Kuzmanović, u to vreme član Republičke revizione komisije. Kada je shvatio da se bori sa vetrenjačama i da su uzaludna sva nastojanja da skrene pažnju na uočene nedostatke koje bi, pre nego što se nastave radovi na deonici od Kruševca do Adrana, trebalo otkloniti u sektorima 4 i 6, kod Velike Drenove i Vrnjačke Banje, Kuzmanović je 9. maja 2021. poslao mejl državnim sekretarkama Aleksandri Damnjanović i Milani Rakić i članovima Republičke revizione komisije, sa njenim predsednikom Radojkom Obradovićem na čelu.
„Sada imate kompletnu informaciju, pa vas molim da se setite ovog mejla kada budemo svedoci enormnih troškova izgradnje Moravskog koridora usled lošeg Idejnog projekta i silnih nepredviđenih radova, koji su mogli biti izbegnuti da ste poslušali struku“, napisao je Kuzmanović u poslednjoj rečenici mejla, verovatno i ne sluteći da će pet godina kasnije cena tog projekta biti skoro utrostručena.
U istoj poruci pre toga sve članove Revizione komisije još jednom je obavestio da je Saobraćajni institut CIP, kao projektant, u odgovoru na propuste, koje je u svom izveštaju, kao ovlašćeni izvestilac navela docentkinja Građevinskog fakulteta Sanja Fric, „izneo grube neistine i maliciozne optužbe na račun izvestilaca i Fakulteta, u očiglednoj nameri da skrene pažnju Revizione komisije sa propusta koje je kao projektant učinio u toku izrade planskog dokumenta i Idejnog projekta auto-puta Moravski koridor, za sektore 4 i 6“.
Svaki od 112,4 kilometara auto-puta od Pojata do Preljine će poreske obveznike umesto osam koštati bar 20 miliona evra, iako im nikad nije saopšteno da li je resorno Ministarstvo sa Behtelom potpisalo ijedan aneks ugovora, kojim se uvećava vrednost radova
Navodeći da je zbog toga bio prinuđen da odgovori i Revizionoj komisiji i tadašnjem ministru građevinarstva Tomislavu Momiroviću, Kuzmanović je u mejlu izneo i neke detalje sa sednice komisije, koja je 5. marta održana po nalogu Momirovića, nakon sastanka od 24. februara, na kome je dogovoreno da se održi posebna sednica o problemima vezanim za Moravski koridor i da se ponovo glasa o Idejnom projektu sektora 4 i 6. Tada je dogovoreno i da se do te nove sednice svim članovima dostavi „tehno-ekonomska i finansijska analiza iz koje bi se videlo da (zbog viših državnih interesa, tj. potencijalno velikih penala) Idejni projekat Moravskog koridora – sektori 4 i 6 treba prihvatiti uprkos negativnom izveštaju za sveske koje se odnose na trasu auto-puta i denivelisane raskrsnice“.
Ko je iz završnog izveštaja Republičke revizione komisije izbrisao ključne primedbe
Ta posebna sednica sazvana je zbog toga što je na prethodnoj, onlajn sednici, na kojoj se glasalo elektronski, bez mogućnosti da se učestvuje u raspravi, članovima komisije umesto originalnog izveštaja koordinatora svih izvestilaca, Sanje Fric, dostavljen izmenjen i nepotpisan Zbirni izveštaj, iz koga su jednostavno izbačene dve ključne primedbe i zaključak da se projekat „ne prihvata“, što je značilo da je Saobraćajni institut CIP kao projektant dužan da otkloni uočene propuste.
U mejlu Kuzmanović upozorava da bi „sve drugo bio opasan presedan u radu Revizione komisije“ i precizira da je rešenje na kojem insistira CIP za oko 10 miliona evra skuplje od onoga što predlažu eksperti za puteve, Sanja Fric, Vladimir Gucić i Goran Mladenović.
Indikativno je da su se sadašnja ministarka i predsednik Revizione komisije protivili izmenama projekta, jer bi država navodno za svaki dan kašnjenja morala da plaća penale, a da niko to isto ne traži od Behtela i Enke, koji će dogovoreni rok probiti za četiri godine
U Zbirnom izveštaju, u koji je Radar takođe imao uvid, Sanja Fric kao izvestilac jasno je napisala da je rešenje koje za denivelisane raskrsnice, takozvane petlje kod Vrnjačke Banje i Velike Drenove predlaže CIP „tehnički korektno, ali retko primenjivo u domaćoj i stranoj praksi, nelogično i povrh svega neracionalno i predimenzionisano i kroz korekciju rešenja postoji opravdana mogućnost za značajno smanjenje investicije na sektoru 6 (zajedno sa predloženom uštedom na sektoru 4, u ukupnom iznosu čak i do 10 miliona evra), koje ne utiče na bezbednost vožnje i sigurnost saobraćaja“. Ona, takođe, navodi da je projektantu data sugestija kako da optimizuje rešenje, ali da on tu sugestiju nije prihvatio i nije uradio varijantno rešenje na nivou Idejnog projekta.
Sve primedbe odbijene, uz obrazloženja da bi država zbog toga navodno plaćala penale
Suprotno tome, direktor CIP-a Milutin Ignjatović u dopisu ministru Momiroviću od 26. februara navodi da „svako odlaganje završetka projektne dokumentacije direktno utiče na rokove završetka iz komercijalnog ugovora i ima ogromne finansijske posledice“, da je komercijalni ugovor između Srbije i Behtela zaključen na osnovu ponude beogradskog ogranka te američke kompanije, „koja je imala uvid u projektna rešenja iz Idejnog projekta Saobraćajnog instituta CIP, uključujući rešenja za ove dve denivelisane raskrsnice“. Ignjatović u tom pismu tvrdi i da „nije tačno da bi promena projektnih rešenja u pravcu koje sugeriše revident imala bilo kakve finansijske posledice, odnosno uštede za finansijera, Republiku Srbiju“.
Sličnom argumentacijom bilo kakvim izmenama protivile su se i državne sekretarke Damnjanović i Rakić i predsednik Revizione komisije Radojko Obradović, pravdajući svoj stav, između ostalog, nedostatkom vremena i ugovorenim penalima, koje bi država morala da plaća za svaki dan kašnjenja.
Poseban kuriozitet je što na sajtu resornog ministarstva još uvek piše da je posao sa Behtelom direktno ugovoren „na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD“, iako takav međudržavni ugovor nikada zapravo nije ni potpisan
Sve u svemu, projektant je tri meseca odbijao da koriguje loše projektno rešenje denivelisanih raskrsnica i trase auto-puta, što je mnogo više vremena nego što je realno bilo potrebno da se projekat izmeni i postupi po primedbama izvestioca. Indikativno je, takođe, da nikom od ovdašnjih zvaničnika nije na kraj pameti palo da od Behtela i Enke traže da oni plate penale, jer su dogovoreni rok za završetak radova probili još pre 27 meseci i što će svoj deo posla, po svemu sudeći, završiti sa čak četiri godine zakašnjenja.
Kako je obezbeđena većina da se ništa u projektu ne menja
Kada se konačno pristupilo glasanju, na samoj sednici od šest prisutnih članova komisije, ishod je bio nerešen – tri glasa za i tri protiv. Kada su im se dodali glasovi onih koji su elektronski glasali u za to predviđenom roku, do 8 sati ujutro 3. marta, opet nije bilo većine, jer je 13 članova bilo za, a isto toliko protiv. Većina, kojom je usvojen Idejni projekat za sporne sektore je, ipak, obezbeđena tako što su naknadno uvaženi glasovi „za“, koji su elektronskim putem obezbeđeni po isteku predviđenog roka, uz obrazloženje Aleksandre Damnjanović da je ograničavanje glasanja bilo „propust stručne službe“ resornog ministarstva.
Kada se sve sabere i oduzme, može se naslutiti da je pre nego što je sela u upražnjenu fotelju Gorana Vesića aktuelna ministarka kao državna sekretarka kod ministra Tomislava Momirovića, a pre toga i kod Zorane Mihajlović, praktično članovima Revizione komisije podmetnula faksifikovani Zbirni završni izveštaj, iz koga su jednostavno izbačene dve ključne primedbe koje su se odnosile na samu trasu i na dve petlje. A to su za saobraćajne inženjere najvažnije stvari, koje bitno utiču na sigurnost saobraćaja kad jednog dana „prvi digitalni auto-put“ u Srbiji konačno bude završen i pušten u saobraćaj. Ako te dve stvari ne valjaju, to je za saobraćajne eksperte kao da hvalite bicikl bez ijednog točka.
U izveštaju koji je potpisala Sanja Fric navodi se da za petlje na auto-putu kod Vrnjačke Banje i Velike Drenove CIP predlaže „nelogično, neracionalno i predimenzionisano“ rešenje i da bi se uz predložene korekcije vrednost investicije mogla smanjiti i do 10 miliona evra
Na takav zaključak upućuje još jedan Kuzmanovićev mejl, u kom Aleksandri Damnjanović skreće pažnju da je „nedopustivo da članovi Revizione komisije dobiju izveštaje koji nisu potpisani i koje nije sačinio imenovani koordinator izvestilaca“ i da bi „pravnici rekli da je to falsifikat“.
Vlast prvo promenila negativni izveštaj, a onda i sastav Revizione komisije
Odgovora, naravno, nije bilo. A zapravo je usledio nedugo potom, jer je vlast i za ovaj problem našla „solomonsko rešenje“, tako što je jednostavno promenila sastav Republičke revizione komisije i iz nje isključila one što „zanovetaju“, traže „dlaku u jajetu“ i ne aminuju sve što izvršnoj vlasti padne na pamet, pa neka košta koliko košta. Pet godina posle ove rasprave, koja se završila tako što se vlast oglušila na sva upozorenja stručnjaka, jasno je da će Moravski koridor koštati više nego što su se i najveći pesimisti pribojavali.
Iz Zbirnog završnog izveštaja, dostavljenog Revizionoj komisiji, jednostavno su izbačene ključne primedbe, koje su se odnosile na trasu auto-puta i na dve petlje. A ako te dve stvari na putu ne valjaju, to je za saobraćajne eksperte kao da hvalite bicikl bez ijednog točka
S druge strane, iz Behtela su nedavno Forbsu Srbija odgovorili da se „jedinična cena auto-puta nije promenila“, da „projekat u trenutku potpisivanja ugovora nije bio u potpunosti razrađen“, da je „ugovorena cena strukturirana tako da omogući naknadni razvoj i dodatno preciziranje ključnih elemenata projekta“ i da su u međuvremenu dogovoreni i neki „dodatni radovi“. Iz Behtela navode da je „među tim radovima i veliki sistem zaštite od poplava radi zaštite auto-puta i zajednica od razarajućih poplava Zapadne Morave“ i da će ti radovi, „zajedno sa auto-putem, povećati otpornost na klimatske promene i obezbediti da ulaganje Srbije u visokokvalitetnu infrastrukturu bude dugoročno održivo“.
Tajni aneksi i nepostojeći državni sporazum Srbije i SAD
I to bi, valjda, trebalo da bude objašnjenje što će na kraju svaki od 112,4 kilometara tog auto-puta umesto ugovorene cene od najviše osam miliona evra poreske obveznike Srbije koštati oko 20 miliona evra. Ni iz Behtela, ni iz resornog Ministarstva, međutim, nisu želeli da kažu da li su i koliko aneksa na osnovni ugovor potpisali i na osnovu čega je izvođačima iz državne kase već isplaćeno milijardu evra više od maksimalno ugovorene sume. Ako ih je i bilo, nijedan od tih aneksa nije objavljen.
Kao što nikada nije objavljen ni međudržavni ugovor između vlada Srbije i SAD, a baš on je, bar tako još uvek stoji na zvaničnom sajtu resornog Ministarstva, bio osnov da se izgradnja auto-puta od Pojata do Preljine bez tendera, direktnom pogodbom, poveri baš američkom Behtelu i njegovom turskom partneru, Enki. „Kvaka“ je samo u tome što takav međudržavni ugovor nikada nije ni potpisan. Zbog toga je doskora, dok je još nameravala da pokloni zgradu Generalštaba zetu američkog predsednika Džaredu Kušneru, vlast planirala da država Srbija sa njegovom kompanijom osnuje zajedničku firmu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jer sa tom državom ima takav sporazum.
U završni račun svakako bi trebalo uključiti i trošak za kamate, koje će se iz državne kase plaćati na do sada već ugovorene zajmove za finansiranje radova na Moravskom koridoru od 1,9 milijardi evra, ali i nove kredite, koji će se otplaćivati bar još narednih 12 godina
Imajući sve to u vidu, da li će se iko začuditi ako cena Moravskog koridora nastavi da raste i u narednom periodu, bez ijednog aneksa. Direktnom pogodbom, a kako drugačije.
