Porez na godišnji dohodak veći od tri prosečne bruto plate lane je u Srbiji platilo 29.553 građana, čija su primanja u 2024. premašila 4,87 miliona dinara, a Poreska uprava uskoro će saopštiti koliko ih je prošle godine probilo neoporezivi limit od 5.439.096 dinara, što odgovara prosečnoj bruto plati od 3.864 evra mesečno. Rok za podnošenje prijave i plaćanje tog poreza istekao je 15. maja i ostaje da se vidi da li će njihov broj prvi put premašiti 30.000. Tim pre što tri godine zaredom, zbog povećanja plata, neoporezivi limit raste, a broj obveznika pada.
Poreskoj upravi se, naime, u 2024. prijavilo 29.667 pojedinaca čija je ukupna zarada u 2023. bila veća od 4,27 miliona dinara, dok je 2023. poreske prijave dostavilo 29.810 ljudi, na čije je račune 2022. leglo više od 3,72 miliona dinara. U međuvremenu, država im je, izmenama zakona, usvojenim pre tri godine, omogućila da ovaj teret prepolove, kroz poreski kredit od 50 odsto, ako deo novca ulože u alternativne investicione fondove.
Privilegija za „velike igrače“ ili šansa za mnogo širi krug ulagača
U početku je za ovu olakšicu bilo dovoljno da novac u fondu samo „prenoći“, između 31. decembra i prvog radnog dana u januaru, ali je država shvatila da od takvih „investitora“, osim njih samih, niko drugi nema nikakvu korist, pa pravo na poreski kredit od početka 2026. može i da se izgubi ako se novac iz fonda povuče pre nego što prođu dve godine od njegove uplate.
Ovakve olakšice kod većine građana stvorile su utisak da je ulaganje u fondove „privilegija“ samo za „velike igrače“. To je velika zabluda, kaže sagovornik Radara iz jednog od pet najvećih fondova, ali ne spori da većina tradicionalno višak novca drži u bankama, zbog čega je ukupna štednja u januaru dostigla 17,3 milijarde evra. Drugi, pak, ulažu u nekretnine, ali i fondovi traže svoje mesto pod suncem, a sve prisutnija inflacija, česte promene kamatnih stopa, geopolitička neizvesnost, oscilacije na tržištima, ali i potreba građana i kompanija da aktivnije upravljaju novcem polako menjaju finansijske navike.
„Ipak, za prosečnog građanina prva asocijacija na investicioni fond najčešće nije prilika, već rizik. To više govori o nivou finansijske edukacije i investicione kulture nego o samoj prirodi proizvoda. Tržište je i dalje mlado, a građani se najradije oslanjaju na ono što dobro poznaju. Upravo zato se razvoj fondova ne može posmatrati samo kroz prinose, broj klijenata ili imovinu kojom upravljaju. Podjednako je važno koliko su građani spremni da razumeju da štednja i investiranje nisu isto, kao i da novac, uz prihvatljiv nivo rizika, može da se usmeri ka dugoročnom očuvanju i uvećanju vrednosti“, navodi ovaj sagovornik.
Kaže i da je jedan od najčešćih mitova da su fondovi namenjeni samo onima koji raspolažu velikim iznosima ili imaju ozbiljno finansijsko znanje. Drugi je da svako investiranje nužno znači visok rizik. Treći je očekivanje brzih i visokih prinosa. U praksi, objašnjava, različite kategorije fondova postoje upravo zato da bi se ulaganje prilagodilo ciljevima, vremenskom horizontu i spremnosti klijenta da prihvati rizik.
Zato, objašnjava, pitanje ne bi trebalo da bude samo „koliki je prinos“, već koji fond odgovara konkretnom cilju. Nije isto ako neko želi da kratkoročno „skloni“ višak likvidnosti ili da dugoročno uveća imovinu, da postepeno ulaže ili da planira sredstva za budućnost. Suština ulaganja u fondove nije u obećanju sigurne zarade, jer oni ne garantuju prinos i ne isključuju tržišne oscilacije.
Većini ulagača je osnovni cilj da očuvaju vrednost novca
Na pitanje Radara da li su, osim poreskih, potrebni još neki podsticaji dok fondovi ne stanu na noge i mogu li oni u dogledno vreme postati snažna konkurencija tržištu nekretnina, koje u Srbiji mnogi sa viškom novca vide kao jedinu mogućnost da sačuvaju vrednost kapitala od inflacije, Srđan Maletić, izvršni direktor Intesa Investa i predsednik Udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima, kaže da je ta industrija prethodnih godina beležila snažan rast i danas predstavlja jedan od najdinamičnijih segmenata domaćeg finansijskog sektora.
Sve prisutnija inflacija i geopolitička neizvesnost, ali i potreba građana i kompanija da aktivnije upravljaju novcem polako menjaju finansijske navike
„Ovakav trend potvrđuje da tržište postoji, da interesovanje građana kontinuirano raste i da fondovi postepeno zauzimaju sve važnije mesto u upravljanju imovinom, ali je najveći deo sredstava uložen u novčane, odnosno fondove očuvanja vrednosti imovine. Njihov osnovni cilj je očuvanje vrednosti novca i obezbeđivanje visokog nivoa likvidnosti. Takvi fondovi imaju važnu ulogu i za mnoge investitore predstavljaju racionalan prvi korak ka investiranju. Ipak, u srednjem i dugom roku oni nemaju potencijal da generišu više prinose, kakve potencijalno mogu ostvariti fondovi sa drugačijim profilom ulaganja i rizika“, objašnjava Maletić.
Zbog toga bi, kaže, naredna faza razvoja trebalo da bude usmerena na podsticanje dugoročnog ulaganja. Kao dobar primer podsticaja navodi model koji se primenjuje u brojnim državama, a podrazumeva oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit ako investitori u određenom vremenskom periodu, na primer dve godine, kontinuirano drže investicione jedinice u fondu, bez povlačenja.
Za mnoge je racionalan prvi korak da investiraju u fondove čiji je cilj očuvanje vrednosti novca, ali oni nemaju potencijal da generišu više prinose
Srđan Maletić
„Uvođenje ovakvog rešenja i u domaćem okviru imalo bi višestruko pozitivan efekat: stimulisalo bi dugoročniji investicioni horizont, smanjilo dominantno kratkoročno razmišljanje i doprinelo formiranju stabilnije i zrelije investicione baze. Pored prilagođenog poreskog tretmana, za dalji razvoj tržišta od ključnog značaja su finansijska edukacija, regulatorna predvidivost, veća dostupnost jednostavnih i razumljivih investicionih rešenja, kao i dalji razvoj domaćeg tržišta kapitala“, tvrdi predsednik Udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima.
On smatra da fondovi u dogledno vreme ne mogu potisnuti ulaganja u nekretnine, ali mogu postati ozbiljna alternativa za jedan deo štednje i ulaganja. Nekretnine karakterišu visoka ulazna cena, niska likvidnost i koncentracija rizika u jednoj vrsti imovine. Nasuprot tome, fondovi nude niži ulazni prag, veću likvidnost i diverzifikaciju portfolija. Zbog toga fondove i nekretnine ne treba posmatrati kao međusobno isključive opcije, već kao komplementarne mogućnosti koje mogu imati svoje mesto u planu ulaganja u zavisnosti od ciljeva, vremenskog horizonta i nivoa spremnosti investitora na preuzimanje rizika, zaključuje Maletić.
Zašto se u fondove najviše ulaže baš u decembru
Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da je smanjenje poreskog tereta značajan motiv bar dela ulagača. Na to ukazuje i analiza rasta vrednosti imovine fondova pod „kapom“ društva za upravljanje Vista Rica, čija je većinska vlasnica Tatjana Vukić, članica Predsedništva SNS-a i prva upraviteljka SNS-ove Fondacije za srpski narod i državu, a manjinski partner joj je, sa udelom od 25 odsto, advokat Vojislav Nedić, takođe član SNS-a i otac bivšeg generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića.
Taj fond je u žižu javnosti dospeo ne samo zbog strukture vlasnika, već i klijenata, jer su među njima rođena braća predsednika Srbije, predsednice Skupštine i ministra finansija – Andrej Vučić, Igor Brnabić i Predrag Mali, kumovi šefa države Nikola Petrović i Zvezdan Terzić, kao i brojni biznismeni bliski SNS-u.
Vrednost imovine pet fondova, koji posluju u okviru društva Vista Rica, dostigla je 125 miliona evra, ali je nesrazmera rasla baš u decembru, pred kraj svake godine. Vrednost imovine Vista Rica Investa je nakon osnivanja, za samo 10 dana, od 20. do 31. decembra 2023, uvećana sa jednog na 7,66 miliona evra. U poslednjem mesecu 2024. povećana je sa 12,2 na 27,2 miliona evra, a sličan skok ponovio se i prošlog decembra, kada je uvećana sa 36,6 na 57,5 miliona, a sada je 59,3 miliona evra.
U septembru 2024. osnovan je Vista Rica korporejt, koji sada upravlja sa 29,7 miliona evra, dok je godinu kasnije, 5. septembra 2025. počeo sa radom i dinarski fond Vista keš, čija je vrednost imovine sa 275,5 miliona do sada povećana na dve milijarde dinara, s tim što je 31. decembra prošle godine iznosila 4,53 milijarde i od tada konstantno pada.
U istom periodu vrednost imovine Vista euro keš fonda povećana je sa 415.404 na 16,5 miliona evra, s tim što je, kao i u prethodnom slučaju, maksimalni nivo od 23,5 miliona evra dostigla pred kraj prošle godine. Najmlađi u ovoj grupi je Vista Rica Origin, čija je imovina od 27. novembra prošle godine do sada uvećana sa 366.327 na 2,5 miliona evra.
Iz fonda Vista Rica tvrde da poreske olakšice nisu ni jedini, ni ključni razlog za ulaganje
Na pitanje Radara da li se iz činjenice da već treću godinu zaredom vrednost imovine Vista Rica Investa najviše raste baš u decembru može zaključiti da je ključni razlog za to smanjivanje poreskog tereta, Stanislava Petković, izvršna direktorka Vista Rica društva za upravljanje investicionim fondovima, odgovara da poreske olakšice jesu jedan od razloga, ali da nisu ni jedini, ni ključni.
„Mogućnost da se kroz ulaganje u alternativne fondove ostvari poreski kredit na godišnji porez na dohodak građana postoji i predstavlja jedan od mehanizama kojim država podstiče usmeravanje štednje ka tržištu kapitala. To nije srpska specifičnost i slični poreski podsticaji postoje u praktično svim razvijenim tržištima i smatraju se legitimnim alatom razvoja. Da nije tako, ne bi ih primenjivale ni Slovenija, ni Holandija, ni Sjedinjene Američke Države… Dakle, prihvaćen model u svetu je utemeljen u propisima, a nije specifičnost kod nas“, kategorična je izvršna direktorka Vista Rica.
Ona kaže da su pojačana ulaganja u decembru realna činjenica ne samo za njihov, već i sve druge alternativne fondove u Srbiji. Smatra, međutim, da bi bilo pogrešno to posmatrati isključivo kroz tu prizmu, jer postoje i drugi ekonomski razlozi, ne samo poreski. S tim u vezi podseća da je decembar tradicionalno mesec u kome se isplaćuju bonusi i godišnje premije, kada kompanije i pojedinci pripremaju portfolio za sledeću godinu i kada se vrši rebalans investicija. Sve to, po njenim rečima, objektivno koncentriše priliv sredstava u poslednjim nedeljama godine.
Poreski podsticaji postoje u svim razvijenim tržištima i smatraju se legitimnim alatom razvoja. Da nije tako, ne bi ih primenjivale ni Slovenija, ni Holandija, ni SAD
Stanislava Petković
„Druga važna činjenica je da su izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koje su na snazi od januara 2026, uslovi za korišćenje poreske olakšice postali znatno stroži.. Investitor sada mora da drži investicione jedinice najmanje dve kalendarske godine, jer u suprotnom gubi pravo na olakšicu i mora ranije ostvareni iznos da vrati sa pripadajućom kamatom. Ono što su pojedini mediji ranije nazivali ’protočnim bojlerom’ – uplata u decembru, povlačenje u januaru – zakonom je sistemski eliminisano“, ističe Stanislava Petković.
Kaže i da je izuzetno važno što je prosečan godišnji prinos koji ostvaruju alternativni investicioni fondovi u Srbiji oko 10 odsto, što je već samo po sebi dovoljan razlog za ulaganje, nezavisno od poreskog tretmana. Suština investicionih fondova, po njenom mišljenju, nije izbegavanje poreza, već profesionalno upravljanje imovinom radi ostvarivanja prinosa.
„Da je porez jedini razlog, investitori bi povlačili sredstva čim ostvare olakšicu, a to se ne dešava. Imovina fondova raste i u toku godine, a poverenje investitora se gradi rezultatima. Građani su do sada uglavnom investirali u nekretnine za koje su potrebne značajne sume, a godišnji povrat je između tri i pet odsto. Sada imamo opciju investiranja u fondove gde nije neophodno imati ogromne sume novca, jer nema minimuma za ulaganje, a svi ostvaruju isti prinos nezavisno od investiranog iznosa“, zaključuje Petković.
Ovdašnji fondovi upravljaju sa oko dve milijarde evra
Dekan FEFA Milan Nedeljković se, pak, pita šta je bio glavni motiv pojedinih investitora, da li prinos na uloženi novac ili „zaobilaženje“ poreza, pogotovo u prethodnom periodu kada je zakon dozvoljavao da se pare ubace i na brzinu izvuku iz alternativnih investicionih fondova. Za njega je problem i što zbog nedostatka kvalitetne ponude ti fondovi prikupljeni novac ne ulažu na domaće tržište, nego praktično služe samo kao posrednik da se on plasira na globalno tržište ili ga ulažu u banke, kao depozite.
Uostalom, konstatuje Nedeljković, od početka ove godine do 22. maja promet na Beogradskoj berzi bio je svega 58 miliona, a na Ljubljanskoj samo u aprilu 75,5 miliona evra. Na stranu što je prošle godine na Beogradskoj berzi ostvaren promet od 210 miliona, dok je davne 2007. bio čak 10 puta veći, dve milijarde i 60 miliona evra. A dve milijarde tada i sada nisu isto.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je prošle jeseni da su krajem avgusta 2025. ovdašnji fondovi upravljali sa više od dve milijarde evra i da ga posebno raduje što su u to vreme najmanje rizični, otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom (UCITS) upravljali sa skoro 1,9 milijardi, a alternativni investicioni fondovi sa 142,7 miliona evra.
Sa njim se dobrim delom slaže i sagovornik Radara iz jednog od fondova koji su osnovale banke i svoj stav obrazlaže rečima da se u finansijskoj industriji poverenje ne gradi brzo, ali se brzo može izgubiti. Zato su, potencira, kontinuitet, transparentnost i odgovorno upravljanje jednako važni kao i sam prinos.
On je optimista i smatra da postoji značajan prostor za rast tog tržišta, jer se kod građana tek razvijaju navike dugoročnog investiranja, a i kompanije sve više prepoznaju važnost efikasnog upravljanja viškovima likvidnosti. Uz to, uveren je da će digitalizacija dodatno ubrzati taj proces, jer ulaganje čini dostupnijim, jednostavnijim i razumljivijim.
Kao ključnu prepreku na tom putu navodi nedovoljnu finansijsku „pismenost“ građana i „plitko“ domaće tržište kapitala, koje liči na pijacu bez robe. Zato, kaže, naredna faza rasta neće zavisiti samo od novih proizvoda, već i od sposobnosti finansijskih institucija da jednostavno objasne ono što je dugo delovalo komplikovano. I ponavlja da investiranje suštinski nije pitanje brzog dobitka, već plana, vremena, poverenja i spremnosti da novac ne stoji pasivno, već da bude deo dugoročne finansijske strategije.
Zbog nedostatka kvalitetne ponude ovdašnji fondovi prikupljeni novac ne ulažu na domaće tržište, nego praktično služe samo kao posrednik da se on plasira na globalno tržište ili ga ulažu u banke, kao depozite
Milan Nedeljković
Za Nedeljkovića je, pak, veliki problem što uprkos trendu rasta imovine kojom fondovi upravljaju, to nema praktično nikakav efekat na razvoj domaćeg finansijskog tržišta. A to što i na ovom planu Srbija zaostaje za mnogim zemljama iz regiona, sasvim je logično, jer da bi neko investirao prvo mora da podmiri tekuće troškove, a tek onda može da razmišlja šta će sa eventualnim viškom i kako će da ga oplodi.
„Ali, na kraju dana, uvek moramo da se vratimo na početak i da se zapitamo šta je optimalno za državu i društvo u celini. A ne vidim da je opravdano da se stimuliše razvoj fondova ako će oni umesto na domaćem nastaviti da ulažu na globalnom tržištu“, zaključuje dekan FEFA.
„Niko ne može da obeća laku i brzu zaradu“
Domaći regulatorni okvir u Srbiji danas je u značajnoj meri usaglašen sa regulativom Evropske unije, što predstavlja čvrstu osnovu za dalji razvoj industrije investicionih fondova. Trenutno je u toku i javna rasprava o Nacrtu novog Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, čiji je cilj dodatno približavanje evropskim standardima, ističe Srđan Maletić, izvršni direktor Intesa Investa i predsednik Udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima, na pitanje Radara šta smatra najvećim ograničenjem za razvoj fondova i šta je „karika koja nedostaje“ da bi se Srbija bar približila drugim zemljama regiona, kao što su Hrvatska ili Slovenija.
Društvo Intesa Invest se, kao član Grupacije društava za upravljanje investicionim fondovima pri Privrednoj komori Srbije, i ovog puta aktivno uključilo u proces sa namerom da doprinese kvalitetnijim zakonskim rešenjima, pre svega u interesu ulagača, ali i daljeg razvoja cele fondovske industrije. Uz unapređeni regulatorni okvir, ključni preduslov za brži razvoj tržišta ostaje podizanje nivoa finansijske pismenosti, podsticanje dugoročnog investicionog horizonta i jačanje poverenja građana u institucionalno uređene, transparentne i strogo regulisane modele investiranja, naglašava Maletić.
Građani u Srbiji i dalje najčešće biraju opipljive oblike ulaganja, poput nekretnina, što je razumljivo imajući u vidu istorijsko iskustvo našeg tržišta. Ipak, prostor za razvoj investicione kulture i modernijih oblika upravljanja ličnom imovinom je značajan. Ukoliko bismo ga sveli na „kariku koja nedostaje“, ona bi bila šire poverenje u dugoročno investiranje kao legitiman i racionalan način upravljanja imovinom. Kada se investiranje bude posmatralo više kao proces i deo dugoročnog finansijskog planiranja, a manje kao jednokratna odluka ili pokušaj brze zarade, domaće investiciono tržište će se brže približavati razvijenijim tržištima iz regiona, kategoričan je Maletić.
Koliki su problem za industriju fondova sećanja na hiperinflaciju iz 1993, na sudbinu stare devizne štednje, pa i na svetsku krizu iz 2008, kada su mnogi ulagači u akcije domaćih kompanija izgubili značajan novac? Kako povratiti izgubljeno poverenje i da li su prinosi na investicione jedinice većine fondova dovoljni da se zaboravi sve što se na ovim prostorima dešavalo?
Istorijska iskustva nesumnjivo imaju značajan uticaj na način na koji građani doživljavaju novac, štednju, rizik i investiranje. To je važno razumeti, jer se odnos prema finansijskim proizvodima na našem tržištu formirao pod snažnim uticajem događaja iz prošlosti.
Danas, međutim, industrija investicionih fondova posluje u bitno drugačijem, institucionalno uređenom i strogo regulisanom okviru, sa jasnim pravilima, nadzorom, visokim zahtevima u pogledu transparentnosti i definisanim mehanizmima zaštite ulagača. Upravo ta razlika u odnosu na ranija iskustva predstavlja jedan od ključnih oslonaca za postepeno jačanje poverenja.
Uz unapređeni regulatorni okvir, ključni preduslov za brži razvoj tržišta ostaje podizanje nivoa finansijske pismenosti, podsticanje dugoročnog investicionog horizonta i jačanje poverenja građana u institucionalno uređene, transparentne i strogo regulisane modele investiranja
Ono se najstabilnije gradi kroz kombinaciju jasne regulative, postojanog nadzora, transparentnog izveštavanja, profesionalnog upravljanja i kontinuirane komunikacije sa investitorima. To nije proces koji zavisi od jedne kampanje ili jednog perioda visokih prinosa, već od doslednosti sistema i industrije kroz vreme.
Cilj nije da građani ,,zaborave“ ono što se dešavalo, već da prepoznaju da danas postoji drugačiji i uređeniji okvir za investiranje. Investicione fondove treba sagledavati u skladu sa njihovom stvarnom namenom, profilom rizika i investicionim horizontom. Oni možda nisu najbolje rešenje za svakoga, ali za ulagače koji žele da se oslone na profesionalno upravljanje, uz diverzifikaciju i likvidnost, mogu biti racionalan i koristan instrument.
Prinosi su važni, ali se poverenje u investicione fondove ne zasniva samo na rezultatu u jednom periodu, već pre svega na uređenom sistemu, transparentnosti, jasnim pravilima i doslednosti u njihovoj primeni. Na toj osnovi se poverenje postepeno jača, dok prinosi predstavljaju važan deo ukupne slike.
S obzirom na to da je osnivač fonda Banca Intesa, da li ona vas tretira kao konkurenciju ili kao „mlađeg brata“, koji pokušava da privuče pažnju i preuzme im neke od klijenata ili postoji neka sinergija?
Banca Intesa je osnivač i jedini akcionar Društva za upravljanje Intesa Invest tako da naš odnos nije konkurentski, već sinergijski. Banka i Društvo za upravljanje ne obavljaju istu delatnost, niti rešavaju iste potrebe klijenata. Banka je prirodno mesto za obavljanje platnog prometa, kreditiranje, polaganje depozita i pružanje drugih transakcionih usluga. Društvo za upravljanje, sa druge strane, specijalizovano je za upravljanje imovinom klijenata kroz ulaganja u fondove koji se razlikuju po profilu rizika, ciljevima i vremenskom horizontu. Upravo u sinergiji sa Bankom kreiramo širu i kvalitetniju ponudu za različite finansijske potrebe klijenata, uz puno poštovanje regulatornih pravila, visok nivo transparentnosti i adekvatnosti proizvoda u odnosu na konkretne ciljeve i profil investitora.
Odluku o ulaganju ne treba svoditi na pitanje koji je fond u kratkom roku ostvario najveći prinos i ne treba ih donositi impulsivno i pod uticajem kratkoročnih vesti, jer najveća greška investitora najčešće nije u tome što ne mogu da predvide tržište, već što pod pritiskom trenutka odustanu od razumnog plana
Šta je vaša najveća komparativna prednost u odnosu na ostale fondove i šta biste poručili potencijalnim klijentima?
Naše Društvo se na tržištu izdvaja spojem veličine, raznovrsnosti portfolija, razvijene distribucione mreže, kao i međunarodnog iskustva i podrške matične Intesa Sanpaolo grupe na koje se oslanjamo uz dobro poznavanje lokalnog tržišta. Maksimalno smo posvećeni tome da investicione fondove predstavimo kao ozbiljan finansijski alat za disciplinovano, profesionalno i diverzifikovano ulaganje, a ne kao obećanje lake i brze zarade.
Značajno je, pritom, naglasiti da Društvo Intesa Invest nije registrovano za pružanje usluga investicionog savetovanja, kao i da u skladu sa tim ne daje individualne investicione preporuke. Ipak, opšte poruke smatramo važnim. Najpre, odluku o ulaganju ne treba svoditi na pitanje koji je fond u kratkom roku ostvario najveći prinos, već ju je potrebno sagledati kroz investicioni cilj, vremenski horizont i spremnost na preuzimanje rizika. Investicione odluke ne treba donositi impulsivno i pod uticajem kratkoročnih vesti, jer najveća greška investitora najčešće nije u tome što ne mogu da predvide tržište, već što pod pritiskom trenutka odustanu od razumnog plana. Upravo su doslednost planu i disciplina osnova dugoročnog uspeha u investiranju.
„Prinuđeni smo da investicione opcije tražimo van granica Srbije“
Razvoj fondovske industrije i Beogradske berze su dva procesa koja se međusobno uslovljavaju. Jedno ne ide bez drugog. Naši fondovi već godinama nailaze na isti problem da apetit za ulaganjem prevazilazi ponudu kvalitetnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu
Najveće ograničenje za razvoj investicionih fondova nije zakonsko, već edukativno. Formalne prepreke za ulaganje u fondove u Srbiji praktično ne postoje. Naš zakonski okvir je usklađen sa evropskim direktivama, ista pravila važe za sve učesnike, a regulatorni nadzor je rigorozan. Ono što nedostaje je navika ulaganja, odnosno, investiciona kultura i poverenje u tržišne institucije, ističe Stanislava Petković, izvršna direktorka Vista Rica društva za upravljanje investicionim fondovima u pisanim odgovorima na pitanja Radara.
„Razlike u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju nisu rezultat boljih zakona nego dužeg perioda u kome se gradila upravo navika ulaganja. Tamošnji građani danas razumeju ono što kod nas još uvek nije dovoljno prepoznato – da je investicioni fond strogo regulisana institucija, da se sav novac kreće isključivo preko računa u banci, da imovinu fonda čuva nezavisni depozitar (takođe banka), i da poslovanje fonda kontroliše Komisija za hartije od vrednosti. Ulaganje u fond potencijalno nudi bolji prinos. Fondovi su nezaobilazni čuvari i sredstvo zarade građanima u Evropskoj uniji, a u Americi su, jednostavno rečeno, deo svakodnevnog života“, ističe Stanislava Petković.
Razlike u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju nisu rezultat boljih zakona nego dužeg perioda u kome se gradila navika ulaganja. Tamošnji građani razumeju ono što kod nas nije dovoljno prepoznato, da je investicioni fond strogo regulisana institucija, da se sav novac kreće preko računa u banci, da imovinu fonda čuva nezavisni depozitar i da ih kontroliše Komisija za hartije od vrednosti
Za nju je „karika koja nedostaje“ sistemska, dosledna i dugoročna edukacija građana o tome šta su investicioni fondovi, kako funkcionišu, koje vrste postoje i kakav nivo zaštite investitora donosi regulatorni okvir. Potrebno je objasniti i koliko je sam proces ulaganja jednostavan – koje informacije investitor dobija već pri prvom kontaktu sa društvom za upravljanje, kako se uplaćuje, kako se povlači, na koji način se prati vrednost ulaganja.
„Sve dok veći deo finansijske imovine domaćinstava stoji u tradicionalnim oblicima štednje, prostor za rast fondovske industrije ostaje sužen. Razvoj tržišta kapitala ne stvara se dekretom, već se gradi godinama doslednog informisanja i izgrađenog poverenja“, ističe ona.
Čime objašnjavate činjenicu da, iako je „mlađi“ od većine investicionih fondova koje su osnovale banke, Vista Rica ima najbrži rast i za relativno kratko vreme prikupila je skoro 125 miliona evra (Vista Rica Invest 59,1 milion, Vista Rica Corporate 29,6 miliona, Vista Cash 17,5 miliona, Vista Euro Cash 16,1 milion i Vista Rica Origin 2,4 miliona evra?
Naš rast najbolje ćemo objasniti kroz tri segmenta.
Prvo – nezavisnost odlučivanja. Vista Rica nije deo bankarske grupe. To znači da naše investicione odluke ne moraju da prođu kroz složene i višeslojne procese odlučivanja koji su prirodni za velike finansijske grupe. Kada tržište zatraži brzu reakciju, odluka se donosi brzo. To ne znači manje opreza – sve odluke prolaze kroz iste regulatorne kontrole – ali znači više fleksibilnosti u sprovođenju investicione politike.
Sve dok veći deo finansijske imovine domaćinstava stoji u tradicionalnim oblicima štednje, prostor za rast fondovske industrije ostaje sužen. Razvoj tržišta kapitala ne stvara se dekretom, već se gradi godinama doslednog informisanja i izgrađenog poverenja
Drugo – konzervativnija investiciona politika sa aktivnim upravljanjem. Od samog početka opredelili smo se za veću izloženost instrumentima nižeg rizika, ali smo aktivno koristili tržišne oscilacije u skladu sa internim analizama. Takav pristup pokazao se kao adekvatan i kroz ostvarene prinose, i kroz rast poverenja investitora koji su nastavili da uplaćuju nova sredstva.
Treće – kompletnost ponude. Tokom 2024. osnovali smo Vista Rica Corporate, fond profilisan isključivo za pravna lica, sa nižim troškovima ulaganja i konkurentnijim prinosom u odnosu na tradicionalne oblike štednje u bankama. Tokom 2025. dodali smo dva UCITS novčana fonda (dinarski i u evrima) i tematski fond Vista Rica Origin. Tako klijent u okviru iste kuće danas može da nađe ceo spektar – od konzervativnog novčanog fonda do dugoročno usmerenog fonda rasta – što odgovara različitim profilima rizika i različitim potrebama.
Sve što radimo dokumentovano je u mesečnim izveštajima i prospektima koji su javno objavljeni na našem sajtu tako da svako, u svakom trenutku, može da proveri u šta ulažemo i sa kakvim rezultatom. Transparentnost nije kod nas samo slogan već radni princip, zato pored stalne dostupnosti zaposlenih, klijent se može i sam, u svakom trenutku, informisati o svojoj investiciji putem aplikacije fonda.
U kojoj je meri moguć razvoj investicionih fondova u Srbiji ako Beogradska berza ostane pijaca bez dovoljno kvalitetne „robe“?
Krajnje iskreno, razvoj fondovske industrije i razvoj Beogradske berze su dva procesa koja se međusobno uslovljavaju. Jedno ne ide bez drugog. Naši fondovi, kao i većina ostalih, već godinama nailaze na isti problem da apetit za ulaganjem prevazilazi ponudu kvalitetnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu.
Ipak, državne obveznice su ostale najtrgovaniji instrument i predstavljaju veliki deo i našeg portfolija i portfolija većine konkurencije. To je dobro u smislu sigurnosti, ali nedovoljno za diversifikaciju koju ozbiljan fond mora da pruža svojim investitorima.
Pokušaji da se otvori prostor za korporativne obveznice, kao deo Strategije razvoja srpskog tržišta kapitala, nisu zaživeli onako kako se očekivalo. Mi smo deo sredstava usmerili i u taj segment, ali se u praksi pokazalo da ne postoji dovoljno razvijeno sekundarno tržište, niti dovoljan nivo likvidnosti koji bi omogućio značajniji rast.
Jedan od najčešćih mitova je da su fondovi namenjeni samo onima koji raspolažu velikim iznosima ili imaju ozbiljno finansijsko znanje. Drugi je da svako investiranje nužno znači visok rizik. Treći je očekivanje brzih i visokih prinosa
Posledica je da je otuda veliki deo srpske industrije fondova prinuđen da kvalitetne investicione opcije traži van granica – u inostranim ETF-ovima, akcijama i obveznicama razvijenih tržišta. Zbog evidentno nerazvijene Beogradske berze, investicije usmeravamo ka američkom tržištu kapitala. To radimo, jer je interes investitora primaran prilikom svake investicione odluke, ali nije naš ideal ulagati u inostranstvu. Domaće tržište je tržište koje najbolje poznajemo i koje nam je najbliže – voleli bismo da na njemu pronalazimo više kvalitetne „robe“.
Da bi se to promenilo, potrebno je nekoliko stvari: dolazak većeg broja kompanija na listing kroz primarne ponude akcija (uključujući kompanije u državnom vlasništvu), aktivnije sekundarno trgovanje korporativnim instrumentima i kontinuirana modernizacija tehničke infrastrukture berze. Ohrabruje to što su tokom 2025. zaista realizovane prve značajne emisije korporativnih obveznica nakon više od decenije – to je signal da se pokretanje odvija u pravom smeru.
Investicioni fondovi mogu da budu institucionalni temelj na koji se tržište kapitala oslanja, ali ne mogu da budu zamena za njega. Razvoj fondovske industrije treba posmatrati kao deo šireg razvoja tržišta kapitala i investicione kulture.
Šta je vaša najveća komparativna prednost u odnosu na ostale fondove?
Ima ih nekoliko.
Brzina odlučivanja. Kao nezavisno društvo, nismo deo šire korporativne strukture, što nam omogućava da brže reagujemo na tržišne promene.
Fokus. Upravljanje fondovima je naša osnovna i jedina delatnost, a ne segment šire bankarske ili finansijske ponude. Svi naši resursi – ljudi, vreme, celokupna infrastruktura – usmereni su u jedan posao: upravljanje novcem naših investitora. To nije puko organizaciono pitanje, već suštinska razlika u nivou posvećenosti.
Pokušaji da se otvori prostor za korporativne obveznice nisu zaživeli onako kako se očekivalo. Mi smo deo sredstava usmerili i u taj segment, ali se u praksi pokazalo da ne postoji dovoljno razvijeno sekundarno tržište, niti dovoljan nivo likvidnosti koji bi omogućio značajniji rast
Individualan pristup investitorima. Nemamo masovne klijentske baze kakvima raspolažu bankarski fondovi – i u tome vidimo prednost, a ne nedostatak. Sa svakim investitorom, bilo da je fizičko ili pravno lice, odvajamo vreme za detaljan razgovor o uslovima ulaganja, rizicima i načinu funkcionisanja fonda. Smatramo da investitor pre potpisivanja ugovora mora da razume u šta ulaže – to nije birokratija, to je suština zaštite klijenta.
Konzistentnost u sprovođenju investicione politike i dugoročno očuvanje interesa klijenta čine elemente koji su nas izdvojili od konkurencije, a rezultati u prinosima i u prikupljenoj imovini potvrđuju da je taj pristup ispravan.
