Pišu: Ognjen Radonjić i Vuk Z. Cvijić
Skrivena od javnosti, optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za slučaj „Nadstrešnica“ otkriva i prepisku aktera tog državnog projekta sa ljudima iz Kabineta predsednika Aleksandra Vučića. Ta prepiska je, štaviše, uvrštena u optužnicu koju je podigao tužilac Aleksandar Milošević, sadašnji rukovodilac Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje korupcije.
U trenutku kada se pravosuđe još uvek muči da utvrdi odgovornost za tragediju u kojoj je na novosadskoj Železničkoj stanici poginulo 16 ljudi i jedna osoba teško povređena, dokumenta do kojih je došao Radar i koja se sada delimično pojavljuju i u optužnici pokazuju da se iza formalnih procedura krije gust sloj neformalne, politički dirigovane komunikacije. Upravo ta komunikacija, između aktera na terenu, predsednika Vučića i njemu bliskih saradnika, Ivice Kojića i Nataše Vukšić, otvara pitanje ne samo korupcije, već i političke odgovornosti za odluke koje su verovatno uticale na bezbednost samog projekta.
U optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od 4. marta 2025, podignutoj protiv tri osobe zbog urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, navodi se i elektronska prepiska sa Natašom Vukšić, bliskom saradnicom predsednika Vučića, koji formalno nije imao nikakvu nadležnost za izvođenje tog projekta.
Sredinom ovog meseca, 15. jula, Apelacioni sud u Beogradu po treći put je ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice koju je protiv tri lica podiglo Više javno tužilaštvo u Beogradu zbog zloupotrebe službenog položaja i teškog dela protiv opšte sigurnosti. Rešenje je ukinuto usled nenadležnosti VJT u Beogradu, imajući u vidu da je još u februaru 2025. vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac odredila da je za postupanje u ovom predmetu nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.
Mejl prepiska između Slobodanke Katanić i Nataše Vukšić
Ovu, za sada nepotvrđenu optužnicu, podigao je Aleksandar Milošević, predsednik Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i njome su obuhvaćeni Milutin Savović, građevinski inženjer zaposlen u preduzeću Trioprojekt, Biljana Krstić, građevinski inženjer zaposlena u preduzeću SGS i Slobodanka Katanić, saobraćajni inženjer i pomoćnica direktora Sektora za održavanje teške mehanizacije u Infrastrukturi železnice Srbije.
Savović i Krstić terete se za nesavesno postupanje u vršenju službe, dok se Katanić tereti za iskorišćavanje i prekoračenje službenih ovlašćenja, kao i za nevršenje službene dužnosti. Prema navodima optužnice, tim radnjama su teže povređena prava drugih, uključujući pravo na život i telesni integritet. Optuženi su označeni kao deo odgovornih za urušavanja nadstrešnice, a u samoj optužnici se konstatuje da ovo troje nisu obuhvaćeni drugim postupkom, koji se za taj isti slučaj vodi i u Novom Sadu.
Mejlovi i izveštaji, navedeni u optužnici, ukazuju na kontinuiranu razmenu poruka i dokumenata neposredno pre i nakon pada nadstrešnice, što se može posmatrati kao važan kanal kroz koji su se odvijale koordinacija, razmena informacija i eventualno odlučivanje
Upadljivo je da predmet vodi Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT, iako se optužnica odnosi na propuste u bezbednosti sa tragičnim posledicama po ljudski život. Ipak, još je upadljivije to što se u dokaznom postupku od suda traži da izvrši uvid i pročita pisane dokaze, među kojima se nalazi i elektronska prepiska upućena Nataši Vukšić, bliskoj saradnici predsednika Vučića.
O njoj je već ranije pisano, a jedan svedok je pred tužilaštvom u Novom Sadu naveo da je upravo ona bila zadužena za organizaciju sastanaka u vezi sa ovim projektom. Ono što je novo jeste to da se elektronska prepiska sa Natašom Vukšić našla u dokaznom materijalu protiv troje optuženih, što do sada nije bilo poznato javnosti.
Reč je o pet elektronskih pisama, navedenih u optužnici. Prvo je Slobodanka Katanić uputila Nataši Vukšić 1. novembra 2024. godine, na dan kada se urušila nadstrešnica stanice u Novom Sadu, dok je drugo, sa atačmentima, poslala Nataša Vukšić. Sastavni deo trećeg mejla od 6. decembra, koji je takođe poslala bliska saradnica predsednika Vučića je izveštaj o pruzi od Beograda do Subotice. Četvrti mejl je ponovo Slobodanka Katanić uputila Nataši Vukšić i to 22. novembra, a peti je mejl prepiska Slobodanke Katanić i Nataše Vukšić od 26. novembra.
Upravo ta komunikacija, između aktera na terenu, predsednika Vučića i njemu bliskih saradnika, Ivice Kojića i Nataše Vukšić, otvara pitanje ne samo korupcije, već i političke odgovornosti za odluke koje su verovatno uticale na bezbednost samog projekta
Na osnovu samog niza mejlova i izveštaja i vremenskog rasporeda na koje se pozivaju, može se naslutiti da je komunikacija između Slobodanke Katanić i Nataše Vukšić bila intenzivna i dinamična u ključnom periodu pre i nakon urušavanja nadstrešnice. Datumi, počev od 1. novembra, dakle samog dana tragedije, preko 22. i 26. novembra, pa sve do izveštaja od 6. decembra, ukazuju na kontinuiranu razmenu poruka i dokumenata neposredno pre i nakon događaja, pri čemu se ne radi o usputnim, već o formalno uvrštenim mejlovima sa atačmentima i opširnom izveštaju koji, verovatno, zahvata više desetina strana spisa.
Takav obrazac daje osnov da se komunikacija posmatra kao važan kanal kroz koji su se odvijale koordinacija, razmena informacija i eventualno odlučivanje, čak i onda kada formalna hijerarhija nadležnosti to eksplicitno ne pokazuje.
Kako je nenadležni kabinet predsednika komandovao projektom
Konkretno, kako je Radar već pisao, ostavljeni su brojni tragovi pomoću kojih se može zaključiti da je Kabinet predsednika, iako bez formalnih ovlašćenja, bio aktivno uključen u vođenje ovog projekta. Na osnovu do sada prikupljenih informacija, kako javno dostupnih, tako i onih koji nisu javno dostupni, aprila 2018. Kabinet predsednika donosio je strateške odluke.
Naime, pre potpisivanja Komercijalnog ugovora sa glavnim izvođačem, kineskim konzorcijumom CRIC-CCCC, u pregovorima o ceni deonice pruge Novi Sad – Subotica – državna granica, koje je vodila Infrastruktura železnice Srbije, dogovoreno je sniženje cene za 147 miliona evra. O tome je tadašnji državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva Imre Kern 13. aprila 2018. mejlom obavestio potpredsednicu Vlade i resornu ministarku Zoranu Mihajlović.
Istog dana, ona traži od šefice svog kabineta Beke Jović da tu informaciju prosledi Ivici Kojiću, šefu Kabineta predsednika Vučića, koji formalno nema nikakvu nadležnost za vođenje ovog projekta. Četiri dana kasnije, 17. aprila, Kojić je zatražio uporednu analizu ugovorenih cena za deonicu Beograd – Stara Pazova i deonicu Novi Sad – Subotica – granica sa Mađarskom. Na taj zahtev Kern odmah odgovara, naglašavajući stroge kriterijume primene evropskih normi.
Već sutradan, 18. aprila Zorana Mihajlović obaveštava državnog sekretara da je „Kabinet“ odobrio snižavanje cene, čime se jasno pokazuje da se odluka o ceni strateškog infrastrukturnog projekta ne donosi u okviru nadležnih organa Vlade i Infrastrukture železnice Srbije, već uz aktivno i neformalno uključivanje Kabineta predsednika, uprkos tome što predsednik Republike nema ustavnu ni institucionalnu nadležnost u sprovođenju tog projekta, o čemu je Radar pisao još u maju prošle godine, u tekstu Zašto su nadležni o brzoj pruzi obaveštavali nenadležnog šefa Kabineta predsednika Srbije: Umesto 330 miliona, potrošili milijardu, a tvrde da su uštedeli.
Nadalje, nakon potpisivanja Komercijalnog ugovora, prema dopisu glavnog izvođača, kineskog konzorcijuma CRIC–CCCC, predsednik Aleksandar Vučić je 13. decembra 2022. zatražio da se pruga od Novog Sada do Subotice završi pre roka, do kraja 2024, pri čemu je konzorcijum procenio da bi ubrzanje radova koštalo dodatnih 65 miliona dolara.
Biljana Krstić je u svojoj odbrani izjavila da je predmetni izveštaj „prvi put videla u tužilaštvu“ i da u tom trenutku nije bilo moguće obaviti tehnički pregled, jer objekat nije bio završen
U istom dokumentu navodi se da je predsednik poručio kako se „ovaj problem“ može rešiti i da će Vlada Srbije u potpunosti podržati izvođača u ubrzavanju projekta, čime se pokazuje da se u donošenje ključnih odluka o dinamici i ceni radova direktno uključuje predsednik, van formalnih nadležnosti u upravljanju ovim investicionim poduhvatom, o čemu smo detaljnije pisali prošlog avgusta, u tekstu Nadstrešnica je pala zbog korupcije, nekompetentnosti i bahatosti.
Takođe, iz dostupne dokumentacije vidi se da je ubrzanje radova na deonici Novi Sad – Subotica bilo praćeno nizom problema o kojima je kineski konzorcijum CRIC–CCCC 9. januara 2023. uveče mejlom obavestio, pre svega, šefa Kabineta predsednika Republike Ivicu Kojića i Službu predsednika za predstavke i projekte, iako taj Kabinet formalno nema nadležnost nad projektom. Kojić već sutradan ujutru odgovara i obećava da će „pozvati sve i ubrzati sve aktivnosti“, nakon čega jedna od optuženih, Slobodanka Katanić iz Infrastrukture železnice Srbije, kontaktira s pomoćnicom ministra Anitom (verovatno Dimoski) radi usaglašavanja odgovora na primedbe izvođača.
Istog dana po podne Katanić šalje detaljan odgovor na pet primedbi kineskog konzorcijuma, koji je ponovo adresiran prvo na Kojića, pa na konzorcijum i predsednikovu službu, uz naglašavanje da je resornom ministarstvu uputila dopis da se, „u skladu sa dogovorom postignutim 13. decembra 2022“, odobre dodatna sredstva od 65 miliona dolara za realizaciju projekta. Sve to ukazuje da se o ključnim finansijskim i operativnim aspektima projekta odlučuje kroz neformalne kanale u trouglu predsednik – Kabinet predsednika – kineski izvođač, a ne isključivo kroz zakonom propisane nadležne organe Vlade i investitora, što je konstatovala i Anketna komisija za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u autorskom tekstu za Radar: Dodatni dokazi da je predsednik ubrzavao radove.
Iz optužnice u koju je Radar imao uvid moglo bi se zaključiti da ni glavni javni tužilac VJT Nenad Stefanović nije uspeo da iz nje izbaci delove u kojima se, kao bliska Vučićeva saradnica, pominje Nataša Vukšić. Osim toga, posebno su indikativni delovi odbrane troje optuženih, koje tužilaštvo citira u optužnici, a oni dodatno osvetljavaju način na koji su oni opisivali svoje postupanje.
Životi građana bili su podređeni rokovima, cenama i političkoj potrebi da se projekat prikaže kao uspeh, a do danas ni Vučić, ni Ivica Kojić, ni Nataša Vukšić nisu pozvani da makar kao svedoci objasne svoju ulogu u odlukama koje su, posredno ili neposredno, prethodile tragediji
Prema navodima iz optužnice, Slobodanka Katanić je izjavila da je „investitor (država Srbija, prim. a.) svojim projektnim zadacima zahtevao rekonstrukciju stanične zgrade, uključujući nadstrešnicu i sve druge delove, te da ni u jednom trenutku nije izuzeo bilo koji segment objekta iz zahteva za rekonstrukciju“.
Savović je, pak, izjavio da je izveštaj od 4. aprila 2024. sačinio „na izričit zahtev investitora (Infrastruktura železnice Srbije – prim. a.), primljen putem elektronske pošte, u kojem se taksativno navodi da su u pitanju izveštaji sa trafostanice radi privremenog priključenja na elektromrežu“, što se odnosi na zgradu Železničke stanice u Novom Sadu, navodi se u optužnici. U nastavku se citira njegov iskaz da je izveštaj, koji je sačinio kao predsednik Komisije za tehnički pregled, zajedno sa tri članice te Komisije, izrađen u formi koju je zahtevao naručilac (Elektrodistribucija Srbije).
U tom kontekstu, kako se ističe, bilo je neophodno da se stanična zgrada Novi Sad navede kao celina, jer nije bilo moguće izraditi izveštaj po pojedinačnim krilima objekta, odnosno izdvojiti deo u kojem se nalazi trafostanica. Takođe je naveo da na osnovu tog izveštaja nije moguće izdati upotrebnu dozvolu za probni rad celog objekta, te da je izveštaj dostavljen Ministarstvu građevinarstva u svrhu apliciranja za odgovarajuću dozvolu.
Biljana Krstić je, prema navodima optužnice, u svojoj odbrani izjavila da je predmetni izveštaj „prvi put videla u tužilaštvu“, kao i da je radila isključivo deo koji se odnosi na trafostanicu, na osnovu dobijenog radnog naloga. Takođe je navela da u tom trenutku nije bilo moguće obaviti tehnički pregled, jer objekat – nije bio završen.
U zbiru, sva ova dokumenta daju obrise mreže odluka koje se donose daleko od mesta na kojima građani stoje, čekaju voz i veruju da su bezbedni. Od dogovora o sniženju cene, preko zahteva da se radovi ubrzaju, do obećanja da će se ubrzati sve aktivnosti i uplatiti dodatnih 65 miliona dolara, Kabinet predsednika se pojavljuje kao centar odlučivanja koji deluje van formalnih nadležnosti, ali sa vrlo konkretnim posledicama.
Kada se taj model neformalnog političkog upravljanja ukrsti sa činjenicom da je nadstrešnica pala, da je 16 ljudi poginulo i da je jedna osoba teško povređena, a da se i danas govori uglavnom o proceduralnim i tehničkim propustima, a ne o političkoj odgovornosti, teško je izbeći osećaj nepravde.
Životi građana bili su podređeni rokovima, cenama i političkoj potrebi da se projekat prikaže kao uspeh. Posebno je uznemirujuće to što, uprkos svemu što dokumenta pokazuju o ulozi Kabineta predsednika, ni Aleksandar Vučić, ni Ivica Kojić, ni Nataša Vukšić do danas nisu pozvani da makar kao svedoci objasne svoju ulogu u odlukama koje su, posredno ili neposredno, prethodile tragediji.
