Budućnost Srbije ako ostane napredna vlast može da se vidi na ulicama Bangkoka.
Нишки Едикт
Став V – О ДОСТОЈАНСТВУ : Залажемо се за друштво у којем се поштује достојанство сваког појединца. Достојанство подразумева да ниједна особа не буде доведена у положај понижења због својих ставова и мишљења. Србија у којој стручњаци нису потцењени и где се знање вреднује више од послушности, где млади виде наду у својој земљи.
Sjajna zemlja Srbija, zabavna i smešna. Držite svoj nivo i pazite samo da se ne pobijete međusobno.
Izgleda da nismo bas mnogo losi cak i kad se poredimo sa onima koji misle da su bolji od nas. Recimo, pre ne tako davno procitao sam u jednom americkom clanku da ako dve obrazovane osobe pocnu da raszgovaraju o politici, posvadjace se u roku od dvadeset minuta.
Izgleda da svi znaju sta je dostojanstvo. Za neke ljude koji hoce da ostave utisak da su dostojanstveni neki misle da je on samo uobrazen
Mozda bi autorka clanka mogla da objasni sta je za nju dostojanstvo. Hvala unapred.
U feudalnom sistemu u kojima je vlast vladaru data od Boga, nije bilo govora da obican covek moze da kritikuje ili vredja vlast i ljude povlascene klase. S druge strane duznost pripadnika vladajuce klase je bila da postuje dosojanstvo obicnog coveka kad je u kontaktu sa njim („noblesse oblige“ u Francuskoj). U demokratskim zemljama gradjaninu je dato pravo da vredja bez kazne dostojanstvo svakog na vlasti. U zemljama lazne demokratije, Vucicevog tipa, dostojanstvo clanova „elite“ i prakticno svih obrazovanih ljudi izvrgava se ruglu ne samo od strane vlasti nego i od naroda.
Ženo, pero ti se pozlatilo!
Naslov clanka mogao je da bude i „covek, kako to gorko zvuci“. U unistavanju dostojanstva ljudi ucestvovala je i policija tako sto je pozivala neke ljude da dodju u policiju da bi dali neke izjavu. Taj poziv morao bi da bude nedostupan javnosti ali se desavalo suprotno. Policija je tu informaciju predavala tabloidima koji su to objavljivali kao senzaciju uz obavezne spekulacije da bi tu mogao biti neki kriminal u pitanju, ili nesto gore.
Tekst je odličan, a fotografije uz njega su mučne. Zar je baš tolika glad da mora ovakva grabež za pljeskavicama ili „žutim sokovima“ (kako se zovu na svadbama)? Na žalost, ta grabež nije iz vremena SNS nego od ranije, još od vremena sankcija i „tranzicije“ (kako se eufemistički naziva period prvobitne akumulacije kleptokapitala). Sve što se deli besplatno, predmet je pomame. Samo što raspomamljeni ovde ne shvataju da to nije donacija, nego prosta razmena: ti meni dostojanstvo, ja tebi sendvič. Ljudi menjaju svoj glas: za nešto što će im trajati par nedelja oni predaju vlast na četiri godine..
Apsolutno podržavam sve autore tekstova i sve komentare.
To je baš lepo.
@Crni
Apsolutno ste u pravu.
Koliko zaista znamo realno socijalno stanje ovog društva? Asociram na korektnu, kvalitetnu izradu socijalnih karti što svaka vlast (kao i jedinstvene platne razrede u javnom sektoru) najavljuje decenijama unazad ali očito da nijednoj nije u interesu da te ozbiljne reforme počne i završi. I šta (pre)ostaje? Da mnogima na „majke mi“ verujemo da „nemaju za leba“ dok njihovo „delanje“ pokazuje nešto sasvim deseto. Daleko od toga da je ovo bogato i razvijeno (ne samo u materijalnom kontekstu) društvo ali između patetike, raznih zloupotreba i „realnog stanja na terenu“ za sada stoji nepremostiv jaz.
Dostojanstvo i kičma se ne gube odjednom!
Gubitak dostojanstva nije počeo sa Vučićem, ali je pod njim doživeo svoj vrhunac! Krah je krenuo pod Miloševićem, a nastavio se nakon 5 oktobra, kada je stotine hiljada ljudi iznevereno i poniženo gubitkom posla u pljačkaškim privatizacijama.
Danas se dostojanstvo gubi ucenom poslom, kapilarnim glasovima i prisilnim odlascima na mitinge. Nažalost, sami smo krivi. Masovno smo reagovali tek kad nam se desila nadstrešnica. A sve počinje sa svakodnevnim, sitnim pristajanjem na trule kompromise, sve dok te male stvari ne postanu nepodnošljivo krupne!
Ta prica o plackaskon privatizaciji mi se cini suplja. Ima one sporne 24 privatizacije, uglavnom sprovedene za vreme Vojislava Kostunice i nikad pravno razresene. Zelezara Smederevo je prodata za 1 dolar i zaisto toliko ponovo kupljena. Secerane su prodate za 1 evro. Sa kolikim dugovima i u kakvom tehnoloskom stanju su bile? Ako se neko borio 10 godina protiv Zla i onda dozvoli takvu privatizaciju, kakve su to osobe ako na to pristanu. Ako firma ne zaradjuje, ko treba da dotira gubitke? Da radnici idu na „poso“ svaku dan i nista ne rade.
Grešite. Posle 5. oktobra tranzicija jer sprovedena šok-terapijom i netransparentnim privatizacijama, gde je mnogo radnika preko noći ostalo na ulici. To nije bila prosta ekonomska računica već sistemska pljačka, gde su se pojedinci bliski novoj vlasti neobjašnjivo obogatili na račun javne imovine.
Zašto takav scenario nije viđen u Sloveniji? Zato što je ona primenila model postepene privatizacije, čuvajući radnička prava i domaću privredu. Tvrdnja o „dotičnim radnicima koji ništa ne rade“ uvreda je za generacije koje su stvarale tu vrednost, a koja je potom prodata u bescenje!
“Када друштво прихвати да је понижавање појединца нормалан иструмент политичке борбе, тада се круг затвара, а човек у његовом седишту не губи првествено материјалну сигурност, већ оно што је темељ сваког демократског друштва-своје достојанство“
Тако је кад страх међу сиротињом а и међу образованима постане стално стање. То стање је интродуцирао један човек, кога су још у младости прозвали-хуља. Ресто је надоградио његов гуру,Шешељ. То знање преноси и на нове генерације. Није случајно што је данас узео Шешеља у коалицију. Упетљао се у своје лажи, зачињене претњама да му је Шешељ неопходан.
Шешељ му је потребан да сва та његова булажњења и нелогичних просе…ања претвори у политичко-патриотске “аксиоме“. Као што злостављано дете (ако се не лечи) кад одрасте, наставља да чини оно што је чинио његов злостављач. Мислећи да је то нормално. Додуше и не зна за боље. Тако и у политици постоји “педофилски“ правац. За нашег Нејаког Уроша из Ћациленд града , Шешељ је врховно мерило “вредности“…П.С. Превидели су једну просту чињеницу а то је да је мистер Шешељ омражена фигура у Србији и да ће овај њихов савез убрзати пад главног Муратовог фана на Балкану и шире. То смем да потпишем.
Cena dostojanstva, a, zove se MITO, od Coveka koji Vodi Drzavu, a nista nije radio do 42gidune,iznosi za, INVALIDE koji imaju invaliditet za, glavu 100% iznosi 35. 000,00 din pise jednokratnu pomoc, a, za Stararatelja invalida iznosi 20.000, 00din,da bi zaokruzili Aleksandra VUCUCA, koji hoce da, krene kao Novi Premijer, da bi ozakonio Pljacku I Izdaju.
Skupa je njegova SLOBODA.
Rasulo DRZAVE, I tako se ovo zove.
Nema se šta zameriti tekstu, naprotiv. No, on je kao referat na simpozijumu. Da pojasnim
U poslednje vreme (koliko mi probavni trakt to dozvoljava, dijareja je neprijatna), pročitam tekstove u Kuriru i Informeru.
Primitivna ofanziva sa direktnim vredjanjem i optuzivsnjem blokadera i blokaderskih novinara je u punom jeku.
Sada je najaktuelniji zvučni top, “nalaz” VJT i obraćanje Predsednika (svih gradjana, Ustav), koji smatra da je to, naravno, udar blokadera na državu i laz.
Nadstresnicu ne spominju ni oni ni ON.
Broj potpisa za Ujedinjenu Srbiju da, euforično.
Studenti, opozicijo, 12 i 5 je.
Ne Zovi ljude koji su gradili ovu Drzavu, „Blokaderi“.
A VI STE Gospodine davali MITO Siromasnima, bez Skole, da bi VAS zaokruzili, da, Vladate do kraja zivota.
Blokirali ste, oteli I opljackali Srbiju.
Tako ste ih ponizili, srusili I’m dostojanstvo.
Sklonite se, ne brukajte vise ovaj NAROD.
(2)
Devet godina, sve dok nije osetio da mu se smrt približava,Mao Cetung sa svojom suprugom i još dvoje saradnika putovali su Kinom kod različitih nacionalnosti, u sve krajeve i na hiljade sela,za da im govori:“Budite to što jeste ali nemojte da budete protiv Kine, država će vam pomoći da živite udobno“.Vratio se u Peking da umre 1976.njegov telo je balsamovano i čuva se u Mauzoleju.
Već naredne godine zavšen je i usvojen Plan ekonomskog razvoja zemlje.Sledeće godnie lider Kine,Deng Sjao Ping doputovao je u Beograd sa stručnjacima da se opoznaju sa radom PKB-ea Poljopri.-industrskim kombinato
Divan tekst
Teško je biti ČOVEK !!!
Naklon do poda za tekst. Da vaskrsne pokojni Andrić mislim da bi se poklonio istom. Nažalost teško će to razumeti ta jadna i beskrajno glupa gomila kojoj je namenjen a kojom vlada ovaj kriminalni rezim. U svakom slučaju veliko hvala autorki.
Đilas je Tita još tokom rata prozreo: znao je ko je i kakav je. Zato ga je, mnogo pre drugih, i prezreo.
Ostali su ga se bojali, a nisu ni znali zašto. Znali su samo da mu se ne smeju zameriti. Đilas je bio drugačiji, voleo je istinu, a to je čast i poštenje, koje je branio ulaganjem i života svog.
Mudri Milovan Đilas je na vreme upozorio da se socijalizam u Jugoslaviji pretvara u sistem kulta ličnosti. Njegove reči bile su opomena da se revolucija, izvojevana krvlju i žrtvama, ne sme pretvoriti u vlast jedne osobe i privilegije jedne elite.
Dok je Mao u Kini tražio poverenje od naroda…
Raspitaj se malo ko je bio Đilas za vreme rata i neposredno posle
„U takvom sistemu obespravljeni građanin nije slučajna posledica,već predvidljiv ishod načina na koji je poredak uspostavljen.“
Sistem,poredak uspotavljaju i brane ili izdaju ga elite. Socijalistički sistem izdale su iste elite koje su ga Revolucijom i velikim žrtvama naroda i njihovih sinova i kčeri uspostavile.Baš kao što sada narodna mladeš bori se da sruši ovaj bandidtski sistem,dok elite,osim retki, ćute i čekaju da oni grade „novi sistem!“
Samo jedan među borcima u vrhu Revolucije znao je, još u samom počeku, da će socijalizam tragično završiti.A bio je partiski filozof, Milovan Đilas…
Bravo, rendgenski snimak stanja u državi, iz kojeg svi mi treba da pronadjemo lek za sebe i nađemo resor u kojem možemo da damo lični doprinos u prevazilazenju stanja u državi i zaustavimo propadanje nas samih, jer nam je država već duboko zaronila u bezizlaz i, zahvaljujući, opštoj inerciji svih nas ubrzano idemo na dno. I nije sve ekonomija i goli opstanak, sačuvajmo bar jos ono malo časti kao narod, ako ga je uopšte i ostalo.
Одличан текст! Ни реч да се дода или одузме!
„Upravo u toj nuždi nalazi se najteža optužnica: ne protiv pojedinca koji pokušava da preživi, već protiv sistema koji ga je doveo u položaj da je političko pravo postalo poslednje što još može da unovči…“
Talentovano opisano stanje. U rečenici koju sam citirao samo jedna reč je uzrok bolesti našega društva, kao i kod svih nekadašnih republika i pokrajina, sada poznate kao „pljačkaonice naroda“, a ta reč je SISTEM! To sam zaključio još 1991. kada su me poznanici, univereziteski profesori markisizma, zvali da im se pridružim da fomiramo stranku po ideji prof. Prava, 1972 iskljčen iz SKM…
Ne postoje „univerzalne vrednosti“, jer postoje razni uspesni drustveni modeli. Dovoljno je pratiti uspon Kine. Takodje, pre bih ziveo u Kataru ili UAE bez demokratije nego u Malaviju, koji je demokratska zemlja, ali vrlo siromasna.
Navodiš Kinu i Katar kao „uspešne društvene modele“. Daleko im ružna kuća. Jel’ bi živeo u Kataru i UAE kao strani radnik ili kao šeik? A u Kini, kao partijski poduprt biznismen ili kao radnik u njegovoj fabrici, kog mreža oko zgrade pansiona sprečava da izvrši samoubistvo?
Zbog vas takvih koji ste dovoljno sposobni da obezbedite svoja du5a i dovoljno bezobzirni za prava i dobrobit drugih, sva društva će potonuti u kaljugu azijatske despotije, bez obzira koliko plemeniti bili principi na kojima su u početku postavljena.
Univerzalne vrednosti ne mere se blagostanjem. Radi se o vrednostima koja omogućavaju većini da žive ponosno i slobodno te da poštuju druge kao što bi želeli da budu poštovani, da se rad ceni i da postoji empatija prema bližnjem i jednakost pred pravdom. U Kataru je blagostanje svakako veliko ali su šerijatski zakoni to što jesu a univerzalne vrednosti su one koje propisuje Muslimansko bratstvo. Nevernik pred sudom tamo ima manje šanse…
Kako to mislite „prihvatili smo“? Ko smo to „mi“? Ja nisam prihvatila.
Biti dvojnica Oparnice, to je domen medicine na višim spratovima, rešetkama..,
Napisati, pak, da „mediji oblikuju granice dozvoljenog mišljenja“ i ne prepoznati se, zavređuje bar prizemlje u medicinskoj ustanovi.
U Cucurbita Inflata pokretu zaista su u pitanju samo nijanse.
U velikom broju slučajeva, nažalost, problem više nije u akutnoj fazi.
Krivica za nastupelu hroničnost je svakako do vlasti, kasno uočeno, loše shvaćeno…
Biće nam neophodno da promenimo još nekoliko košuljica do povratka u izvorni oblik.
Capisci?
Budućnost Srbije ako ostane napredna vlast može da se vidi na ulicama Bangkoka.
Нишки Едикт
Став V – О ДОСТОЈАНСТВУ : Залажемо се за друштво у којем се поштује достојанство сваког појединца. Достојанство подразумева да ниједна особа не буде доведена у положај понижења због својих ставова и мишљења. Србија у којој стручњаци нису потцењени и где се знање вреднује више од послушности, где млади виде наду у својој земљи.
Sjajna zemlja Srbija, zabavna i smešna. Držite svoj nivo i pazite samo da se ne pobijete međusobno.
Izgleda da nismo bas mnogo losi cak i kad se poredimo sa onima koji misle da su bolji od nas. Recimo, pre ne tako davno procitao sam u jednom americkom clanku da ako dve obrazovane osobe pocnu da raszgovaraju o politici, posvadjace se u roku od dvadeset minuta.
Izgleda da svi znaju sta je dostojanstvo. Za neke ljude koji hoce da ostave utisak da su dostojanstveni neki misle da je on samo uobrazen
Mozda bi autorka clanka mogla da objasni sta je za nju dostojanstvo. Hvala unapred.
U feudalnom sistemu u kojima je vlast vladaru data od Boga, nije bilo govora da obican covek moze da kritikuje ili vredja vlast i ljude povlascene klase. S druge strane duznost pripadnika vladajuce klase je bila da postuje dosojanstvo obicnog coveka kad je u kontaktu sa njim („noblesse oblige“ u Francuskoj). U demokratskim zemljama gradjaninu je dato pravo da vredja bez kazne dostojanstvo svakog na vlasti. U zemljama lazne demokratije, Vucicevog tipa, dostojanstvo clanova „elite“ i prakticno svih obrazovanih ljudi izvrgava se ruglu ne samo od strane vlasti nego i od naroda.
Ženo, pero ti se pozlatilo!
Naslov clanka mogao je da bude i „covek, kako to gorko zvuci“. U unistavanju dostojanstva ljudi ucestvovala je i policija tako sto je pozivala neke ljude da dodju u policiju da bi dali neke izjavu. Taj poziv morao bi da bude nedostupan javnosti ali se desavalo suprotno. Policija je tu informaciju predavala tabloidima koji su to objavljivali kao senzaciju uz obavezne spekulacije da bi tu mogao biti neki kriminal u pitanju, ili nesto gore.
Tekst je odličan, a fotografije uz njega su mučne. Zar je baš tolika glad da mora ovakva grabež za pljeskavicama ili „žutim sokovima“ (kako se zovu na svadbama)? Na žalost, ta grabež nije iz vremena SNS nego od ranije, još od vremena sankcija i „tranzicije“ (kako se eufemistički naziva period prvobitne akumulacije kleptokapitala). Sve što se deli besplatno, predmet je pomame. Samo što raspomamljeni ovde ne shvataju da to nije donacija, nego prosta razmena: ti meni dostojanstvo, ja tebi sendvič. Ljudi menjaju svoj glas: za nešto što će im trajati par nedelja oni predaju vlast na četiri godine..
Apsolutno podržavam sve autore tekstova i sve komentare.
To je baš lepo.
@Crni
Apsolutno ste u pravu.
Koliko zaista znamo realno socijalno stanje ovog društva? Asociram na korektnu, kvalitetnu izradu socijalnih karti što svaka vlast (kao i jedinstvene platne razrede u javnom sektoru) najavljuje decenijama unazad ali očito da nijednoj nije u interesu da te ozbiljne reforme počne i završi. I šta (pre)ostaje? Da mnogima na „majke mi“ verujemo da „nemaju za leba“ dok njihovo „delanje“ pokazuje nešto sasvim deseto. Daleko od toga da je ovo bogato i razvijeno (ne samo u materijalnom kontekstu) društvo ali između patetike, raznih zloupotreba i „realnog stanja na terenu“ za sada stoji nepremostiv jaz.
Dostojanstvo i kičma se ne gube odjednom!
Gubitak dostojanstva nije počeo sa Vučićem, ali je pod njim doživeo svoj vrhunac! Krah je krenuo pod Miloševićem, a nastavio se nakon 5 oktobra, kada je stotine hiljada ljudi iznevereno i poniženo gubitkom posla u pljačkaškim privatizacijama.
Danas se dostojanstvo gubi ucenom poslom, kapilarnim glasovima i prisilnim odlascima na mitinge. Nažalost, sami smo krivi. Masovno smo reagovali tek kad nam se desila nadstrešnica. A sve počinje sa svakodnevnim, sitnim pristajanjem na trule kompromise, sve dok te male stvari ne postanu nepodnošljivo krupne!
Ta prica o plackaskon privatizaciji mi se cini suplja. Ima one sporne 24 privatizacije, uglavnom sprovedene za vreme Vojislava Kostunice i nikad pravno razresene. Zelezara Smederevo je prodata za 1 dolar i zaisto toliko ponovo kupljena. Secerane su prodate za 1 evro. Sa kolikim dugovima i u kakvom tehnoloskom stanju su bile? Ako se neko borio 10 godina protiv Zla i onda dozvoli takvu privatizaciju, kakve su to osobe ako na to pristanu. Ako firma ne zaradjuje, ko treba da dotira gubitke? Da radnici idu na „poso“ svaku dan i nista ne rade.
Grešite. Posle 5. oktobra tranzicija jer sprovedena šok-terapijom i netransparentnim privatizacijama, gde je mnogo radnika preko noći ostalo na ulici. To nije bila prosta ekonomska računica već sistemska pljačka, gde su se pojedinci bliski novoj vlasti neobjašnjivo obogatili na račun javne imovine.
Zašto takav scenario nije viđen u Sloveniji? Zato što je ona primenila model postepene privatizacije, čuvajući radnička prava i domaću privredu. Tvrdnja o „dotičnim radnicima koji ništa ne rade“ uvreda je za generacije koje su stvarale tu vrednost, a koja je potom prodata u bescenje!
“Када друштво прихвати да је понижавање појединца нормалан иструмент политичке борбе, тада се круг затвара, а човек у његовом седишту не губи првествено материјалну сигурност, већ оно што је темељ сваког демократског друштва-своје достојанство“
Тако је кад страх међу сиротињом а и међу образованима постане стално стање. То стање је интродуцирао један човек, кога су још у младости прозвали-хуља. Ресто је надоградио његов гуру,Шешељ. То знање преноси и на нове генерације. Није случајно што је данас узео Шешеља у коалицију. Упетљао се у своје лажи, зачињене претњама да му је Шешељ неопходан.
Шешељ му је потребан да сва та његова булажњења и нелогичних просе…ања претвори у политичко-патриотске “аксиоме“. Као што злостављано дете (ако се не лечи) кад одрасте, наставља да чини оно што је чинио његов злостављач. Мислећи да је то нормално. Додуше и не зна за боље. Тако и у политици постоји “педофилски“ правац. За нашег Нејаког Уроша из Ћациленд града , Шешељ је врховно мерило “вредности“…П.С. Превидели су једну просту чињеницу а то је да је мистер Шешељ омражена фигура у Србији и да ће овај њихов савез убрзати пад главног Муратовог фана на Балкану и шире. То смем да потпишем.
Cena dostojanstva, a, zove se MITO, od Coveka koji Vodi Drzavu, a nista nije radio do 42gidune,iznosi za, INVALIDE koji imaju invaliditet za, glavu 100% iznosi 35. 000,00 din pise jednokratnu pomoc, a, za Stararatelja invalida iznosi 20.000, 00din,da bi zaokruzili Aleksandra VUCUCA, koji hoce da, krene kao Novi Premijer, da bi ozakonio Pljacku I Izdaju.
Skupa je njegova SLOBODA.
Rasulo DRZAVE, I tako se ovo zove.
Nema se šta zameriti tekstu, naprotiv. No, on je kao referat na simpozijumu. Da pojasnim
U poslednje vreme (koliko mi probavni trakt to dozvoljava, dijareja je neprijatna), pročitam tekstove u Kuriru i Informeru.
Primitivna ofanziva sa direktnim vredjanjem i optuzivsnjem blokadera i blokaderskih novinara je u punom jeku.
Sada je najaktuelniji zvučni top, “nalaz” VJT i obraćanje Predsednika (svih gradjana, Ustav), koji smatra da je to, naravno, udar blokadera na državu i laz.
Nadstresnicu ne spominju ni oni ni ON.
Broj potpisa za Ujedinjenu Srbiju da, euforično.
Studenti, opozicijo, 12 i 5 je.
Ne Zovi ljude koji su gradili ovu Drzavu, „Blokaderi“.
A VI STE Gospodine davali MITO Siromasnima, bez Skole, da bi VAS zaokruzili, da, Vladate do kraja zivota.
Blokirali ste, oteli I opljackali Srbiju.
Tako ste ih ponizili, srusili I’m dostojanstvo.
Sklonite se, ne brukajte vise ovaj NAROD.
(2)
Devet godina, sve dok nije osetio da mu se smrt približava,Mao Cetung sa svojom suprugom i još dvoje saradnika putovali su Kinom kod različitih nacionalnosti, u sve krajeve i na hiljade sela,za da im govori:“Budite to što jeste ali nemojte da budete protiv Kine, država će vam pomoći da živite udobno“.Vratio se u Peking da umre 1976.njegov telo je balsamovano i čuva se u Mauzoleju.
Već naredne godine zavšen je i usvojen Plan ekonomskog razvoja zemlje.Sledeće godnie lider Kine,Deng Sjao Ping doputovao je u Beograd sa stručnjacima da se opoznaju sa radom PKB-ea Poljopri.-industrskim kombinato
Divan tekst
Teško je biti ČOVEK !!!
Naklon do poda za tekst. Da vaskrsne pokojni Andrić mislim da bi se poklonio istom. Nažalost teško će to razumeti ta jadna i beskrajno glupa gomila kojoj je namenjen a kojom vlada ovaj kriminalni rezim. U svakom slučaju veliko hvala autorki.
Đilas je Tita još tokom rata prozreo: znao je ko je i kakav je. Zato ga je, mnogo pre drugih, i prezreo.
Ostali su ga se bojali, a nisu ni znali zašto. Znali su samo da mu se ne smeju zameriti. Đilas je bio drugačiji, voleo je istinu, a to je čast i poštenje, koje je branio ulaganjem i života svog.
Mudri Milovan Đilas je na vreme upozorio da se socijalizam u Jugoslaviji pretvara u sistem kulta ličnosti. Njegove reči bile su opomena da se revolucija, izvojevana krvlju i žrtvama, ne sme pretvoriti u vlast jedne osobe i privilegije jedne elite.
Dok je Mao u Kini tražio poverenje od naroda…
Raspitaj se malo ko je bio Đilas za vreme rata i neposredno posle
„U takvom sistemu obespravljeni građanin nije slučajna posledica,već predvidljiv ishod načina na koji je poredak uspostavljen.“
Sistem,poredak uspotavljaju i brane ili izdaju ga elite. Socijalistički sistem izdale su iste elite koje su ga Revolucijom i velikim žrtvama naroda i njihovih sinova i kčeri uspostavile.Baš kao što sada narodna mladeš bori se da sruši ovaj bandidtski sistem,dok elite,osim retki, ćute i čekaju da oni grade „novi sistem!“
Samo jedan među borcima u vrhu Revolucije znao je, još u samom počeku, da će socijalizam tragično završiti.A bio je partiski filozof, Milovan Đilas…
Bravo, rendgenski snimak stanja u državi, iz kojeg svi mi treba da pronadjemo lek za sebe i nađemo resor u kojem možemo da damo lični doprinos u prevazilazenju stanja u državi i zaustavimo propadanje nas samih, jer nam je država već duboko zaronila u bezizlaz i, zahvaljujući, opštoj inerciji svih nas ubrzano idemo na dno. I nije sve ekonomija i goli opstanak, sačuvajmo bar jos ono malo časti kao narod, ako ga je uopšte i ostalo.
Одличан текст! Ни реч да се дода или одузме!
„Upravo u toj nuždi nalazi se najteža optužnica: ne protiv pojedinca koji pokušava da preživi, već protiv sistema koji ga je doveo u položaj da je političko pravo postalo poslednje što još može da unovči…“
Talentovano opisano stanje. U rečenici koju sam citirao samo jedna reč je uzrok bolesti našega društva, kao i kod svih nekadašnih republika i pokrajina, sada poznate kao „pljačkaonice naroda“, a ta reč je SISTEM! To sam zaključio još 1991. kada su me poznanici, univereziteski profesori markisizma, zvali da im se pridružim da fomiramo stranku po ideji prof. Prava, 1972 iskljčen iz SKM…
Ne postoje „univerzalne vrednosti“, jer postoje razni uspesni drustveni modeli. Dovoljno je pratiti uspon Kine. Takodje, pre bih ziveo u Kataru ili UAE bez demokratije nego u Malaviju, koji je demokratska zemlja, ali vrlo siromasna.
Navodiš Kinu i Katar kao „uspešne društvene modele“. Daleko im ružna kuća. Jel’ bi živeo u Kataru i UAE kao strani radnik ili kao šeik? A u Kini, kao partijski poduprt biznismen ili kao radnik u njegovoj fabrici, kog mreža oko zgrade pansiona sprečava da izvrši samoubistvo?
Zbog vas takvih koji ste dovoljno sposobni da obezbedite svoja du5a i dovoljno bezobzirni za prava i dobrobit drugih, sva društva će potonuti u kaljugu azijatske despotije, bez obzira koliko plemeniti bili principi na kojima su u početku postavljena.
Univerzalne vrednosti ne mere se blagostanjem. Radi se o vrednostima koja omogućavaju većini da žive ponosno i slobodno te da poštuju druge kao što bi želeli da budu poštovani, da se rad ceni i da postoji empatija prema bližnjem i jednakost pred pravdom. U Kataru je blagostanje svakako veliko ali su šerijatski zakoni to što jesu a univerzalne vrednosti su one koje propisuje Muslimansko bratstvo. Nevernik pred sudom tamo ima manje šanse…
Kako to mislite „prihvatili smo“? Ko smo to „mi“? Ja nisam prihvatila.
Biti dvojnica Oparnice, to je domen medicine na višim spratovima, rešetkama..,
Napisati, pak, da „mediji oblikuju granice dozvoljenog mišljenja“ i ne prepoznati se, zavređuje bar prizemlje u medicinskoj ustanovi.
U Cucurbita Inflata pokretu zaista su u pitanju samo nijanse.
U velikom broju slučajeva, nažalost, problem više nije u akutnoj fazi.
Krivica za nastupelu hroničnost je svakako do vlasti, kasno uočeno, loše shvaćeno…
Biće nam neophodno da promenimo još nekoliko košuljica do povratka u izvorni oblik.
Capisci?