Nakon kratke pauze od najava bešenja o luster i bacanja kroz prozor, predsednik Srbije se vratio svom morbidnom hobiju u nešto drugačijem formatu – najavio je kako će dati sve od sebe da obezbedi većinu u Skupštini za promenu sistema visokog obrazovanja „taman da me streljaju kada pobede, da imaju razlog“. „Hoću da imamo konkurenciju, da deca koja imaju manje para mogu da se školuju na univerzitetima koji su bolji nego mnogi naši, a naše ćemo da popravljamo“, pomalo je pojasnio pravac reforme koja će ga navodno koštati glave, ali ne i zašto je za nju potrebno toliko upiranja. Jer ako se setimo da je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković pre dva meseca rekao kako je o promeni Zakona o univerzitetu (koji se tako ne zove već 21 godinu, ali zašto bi to znao resorni ministar) govorio kao pojedinac jer „nema političke odluke za tako nešto“ i ne postoji ni kao tema na stolu, zaista se postavlja pitanje ko onda stavlja na sto teme iz obrazovne politike? Ako to nije ministar prosvete, a čak će i Aleksandar Vučić morati da da „sve od sebe“.
Jedno je sigurno – to nije akademska zajednica, uprkos svim naporima. Poslednji primer predstavlja gašenje računa fakulteta i njihovo uključivanje u informacioni sistem SPIRI, pre nego što su uopšte sprovedene sve potrebne obuke i bez tranzicionog perioda testiranja. Uzalud su predstavnici univerziteta tražili odlaganje dok se ne prevaziđu makar tehnički problemi i razmotre brojne primedbe, pošto suština uvođenja sistema očigledno nije bila u povećanju transparentnosti i efikasnosti upravljanja javnim finansijama, kako tvrdi Vlada (već u narušavanju finansijske autonomije univerziteta).
„Kada kao institucija nemate račun, praktično se nalazite u zavisnom položaju. Veliki problem predstavljaju hitne intervencije, kada je potrebno da nešto renovirate mimo redovnog održavanja, kao što trenutno FPN ima problem sa krovom. I ranije ste morali da menjate finansijski plan zbog novih troškova, ali u proceduri u kojoj računovodstvo napravi predlog koji prvo ide na Veće a potom i na Savet fakulteta gde se izjašnjavaju i zastupnici Vlade. Tako da smo kontrolu i odgovorno raspolaganje sredstvima imali i sa svojim računom. Sada kada je račun u rukama Ministarstva finansija, cela procedura ima još jedan korak, ali šta radi osoba u Ministarstvu koja odlučuje o našim izmenama planova? Ako kaže – poštujem autonomiju fakulteta, neću ni da gledam zahtev nego ću samo da potpišem – koji je smisao uvođenja tog koraka? Zašto trošimo vreme nekog javnog službenika? A ako on sedi i proverava zahteve, bez obzira na odluku Saveta gde Vlada već ima svoje predstavnike, i određuje šta može, a šta ne može – onda mi nemamo autonomiju. Nije povećana ni transparentnost ni odgovornost, a iz svega se nameće da je motiv mogućnost da ako sutra fakulteti budu kritikovali politiku Vlade, birokratski procesi budu makar usporeni“, kaže profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal.
Upravo zato što SPIRI vide kao udar na autonomiju univerziteta, iz inicijative Pobunjeni univerzitet su prošle nedelje predali Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti propisa kojima je uveden u visoko školstvo. I tom prilikom istakli da se vlast prema univerzitetima odnosi „kao prema odbeglom sinu koga porodica razbaštini“. Ili kako je ilustrovao profesor Dejan Pavlović sa FPN-a: „Postavlja se pitanje da li će u situaciji kada u trezoru eventualno ne bude para ili budu morale da se prave prioritizacije, moći prosto da vam kažu – izvinite, nema vašeg novca na računu, moramo da platimo medicinske sestre, moramo da platimo račune kineskim partnerima za Ekspo, strpite se. Takvi slučajevi su poznati u uporednom pravu, mi smo ih svesni i zato postoji realna opasnost da će nečinjenjem ovaj ustavni sud zaista ugroziti međunarodnu saradnju i umanjiti produktivnost naučnika.“
Ministarstva prosvete i finansija se pozivaju na izveštaje EK o napretku Srbije ali prećutkuju da je u poslednjem jasno ukazno na ugrožavanje akademskih sloboda i mogućnosti istraživanja
A upravo su raspolaganje sopstvenim sredstvima i učešće u međunarodnim istraživačkim projektima najviše dovedeni u pitanje.
„Svaki od projekata zahteva da se otvori poseban račun. Kada sam vodio jedan trogodišnji projekat koji smo dobili od domaćeg Fonda za nauku, ništa sa tog zasebnog računa nije moglo da ode bez mog naloga kao rukovodioca. Nije Fakultet mogao da kaže – treba da platimo sijalice, ajde da uzmemo sa ovog računa zato što nemamo trenutno dovoljno novca. Ali ja ne mogu da izdajem naloge Ministarstvu finansija i nemam efektivan mehanizam da upravljam budžetom. I ko je onda odgovoran? U slučaju Horizon projekata, Evropska komisija ima pravo da pošalje revizora u roku od pet godina, koji može da utvrdi da su neka sredstva neopravdano korišćena i da moraju da se vrate. Ko će to da vraća? Fakultet će reći da nije upravljao tim novcem i da je odluku donelo Ministarstvo, a Ministarstvo može da kaže da nema nikakav ugovorni odnos sa EK i da neće da vrati. Ovim rešenjem smo napravili tempiranu bombu i samo je pitanje kada će da eksplodira i koliku će štetu da napravi“, kaže Baucal.
U zajedničkom odgovoru ministarstava prosvete i finansija, sve ove kritike su odbačene kao „tendenciozne i paušalne“ dezinformacije, uz potenciranje da je uključivanje u međunarodne projekte moguće pod istim uslovima kao i ranije, a da od početka godine nije dodeljen nijedan EU projekat prosto zato što o novim projektima odlučuju u drugoj polovini godine. Štaviše, pohvalili su se da je uspešno konkurisanje na evropskim istraživačkim programima uvek pozitivno ocenjeno u godišnjim izveštajima EK o napretku Srbije.
Ono što su prećutali jeste da u poslednjem takvom izveštaju za 2025. postoji čitav nepohvalni pasus u kome je navedeno: „Tokom izveštajnog perioda došlo je do zabrinjavajućih dešavanja koja su uticala na institucionalnu autonomiju istraživačkih i akademskih institucija i na akademsku slobodu.“ I konkretno navedeno usvajanje uredbe kojom je ograničeno vreme koje akademsko osoblje može da provede na istraživačkim aktivnostima na samo pet sati nedeljno, što je za posledicu imalo smanjenje plata na samo 12,5 posto. Iz čega je EK izvela nedvosmislen zaključak da takve mere „podrivaju i ispunjenost uslova srpskih istraživača da se prijave za određena bespovratna sredstva Evropskog istraživačkog saveta i ograničavaju delotvornost saradnje između akademske zajednice i privatnog sektora u okviru Četvorostruke spirale“.
„Kada konkurišete za projekat pred EK, morate tačno za svakog člana tima da kažete koji procenat radnog vremena će taj neko da odvoji za projekat. Mi zbog Uredbe imamo za istraživanja na raspolaganju 12,5 posto radnog vremena, a obično je za učešće na projektima potrebno 20-30 posto. I onda revizor može da kaže – vi ste plaćali više za angažovanje na projektu nego što je neko imao radnog vremena, tu razliku morate da vratite“, dodaje Baucal.
Iako je povlačenje sporne Uredbe premijer Đuro Macut najavio još prošlog juna, ne samo što to nije učinio već se o takvoj mogućnosti više i ne govori. Sa druge strane, Ustavni sud je bio disciplinovaniji i nije se izletao sa bilo kakvim najavama ni odlukama od marta prošle godine, kada je 470 zaposlenih na univerzitetu tražilo da preispita njenu zakonitost (iz čak sedam razloga, uključujući da Vlada u tehničkom mandatu nije ni bila ovlašćena da je donese), pa ni o zahtevu da se donese privremena mera da se do konačne odluke Uredba ne primenjuje. Ipak, iz Pobunjenog univerziteta su novu inicijativu posvećenu SPIRI sistemu podneli iz uverenja da treba dati priliku promenjenom sastavu Suda, u kome se nalazi osam univerzitetskih profesora, da počne da radi „ono za šta je vlastan, a vlastan je da sprovodi i da štiti Ustav Republike Srbije a ne interese političke stranke koja je trenutno na vlasti“.
Krimi zona
Sa takvim odnosom države prema obrazovnom sistemu, ne treba da iznenađuje da su i kriminalci shvatili da se radi o sivoj zoni u kojoj i te kako ima posla za njih. Kako smo saznali iz saopštenja TOK-a, četvoročlana kriminalna grupa koju je organizovao osnivač i direktor privatne Srednje škole „Nikola Tesla“ u Novom Pazaru (dozvolu za rad je dobila 2019, dakle za vreme vlasti SNS-a), od oktobra prošle godine je u ilegalnoj štampariji na teritoriji Beograda napravila više lažnih dokumenata – od uverenja o položenim ispitima pa sve do diploma raznih srednjih, viših i visokoškolskih ustanova. Takvi falsifikati su prodavani u rasponu od 500 do 3.500 evra, što je grupi donelo ukupnu zaradu od 20 miliona dinara.
Kada kao institucija nemate račun, praktično se nalazite u zavisnom položaju. Sada kada je račun u rukama Ministarstva finansija, cela procedura ima još jedan korak
Aleksandar Baucal
Za sada, TOK još ne može da nam pruži odgovor na pitanje šta su kupci diplome Medicinskog fakulteta u Beogradu planirali da izvedu sa njom, ali jeste nastavio da utvrđuje da li su neka od lažnih dokumenata upotrebljena kao prava. Kada je reč o lažnoj diplomi Građevinskog fakulteta (takođe na spisku tužilaštva), u Srbiji posle nadstrešnice, u kojoj se predsednik žali da više niko neće da potpisom garantuje za infrastrukturne projekte, a bezbednosni propisi se labave za potrebe izgradnje Ekspa, verovatno ima posla i u „struci“. A ne možemo uzeti za zlo ni kupcima diploma Pravnog fakulteta kojima se čini da bi i bez učenja umeli da za 800.000 dinara mesečno budu uzdržani po pitanju ustavnosti i zakonitosti bilo kog akta iza koga stoji SNS.
Ali srećom, u pravosudnom sistemu još uvek ima i sudija koji su do diploma stigli na staromodan način i koji jesu spremni da stanu u zaštitu obrazovnog sistema. Makar u Osnovnom sudu u Novom Sadu, koji je presudio da je Filozofski fakultet u obavezi da isplati zatezne kamate dvojici zaposlenih zbog kašnjenja u isplati zarada tokom 2025. godine, uz obrazloženje da blokade ne mogu osloboditi poslodavca obaveze prema zaposlenima. Kao i u Upravnom sudu, koji je usvojio meru da se do presude odloži izvršenje izmena radne dozvole niškog Filozofskog fakulteta i tako makar privremeno osujetio otimanje tri departmana Filozofskog za potrebe uspostavljanja Fakulteta srpskih studija.
Na odluke Višeg suda u Beogradu o nameštenim izborima za studentski parlament i spornom izboru dekana, sačekaćemo još neko vreme.
