Nije vest da Srbija već godinama kupuje više od milion tona indonežanskog uglja kako bi održavala proizvodnju u termoelektranama, a da, i pored toga, uvozimo gotovo trećinu potrošnje električne energije, jer je EPS posle godina pljačke i diletantskog upravljanja, na kolenima. Uz to, kao da nikoga ne iznenađuje što je posle pompezne najave sada već odlazećeg predsednika Aleksandra Vučića o ratu protiv korupcije u februaru 2025. i hapšenja 15 osumnjičenih za malverzacije u EPS-u, sa Miloradom Grčićem i Aleksandrom Papićem na čelu, bivši direktor EPS-a već u aprilu pušten da se brani sa slobode, dok je Papiću u junu iste godine pritvor zamenjen zabranom napuštanja stana, a 19 meseci od hapšenja optužnice još nema na vidiku.
Naime, prema pouzdanim saznanjima Radara, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je preuzelo istragu od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, duže od godinu dana čeka na ključne nalaze ekonomsko-finansijskog veštačenja, uz višestruke, očigledno uzaludne, urgencije da se taj posao ubrza. Imajući u vidu iskustvo iz septembra prošle godine, kada je, pod izgovorom nove sistematizacije radnih mesta u MUP-u, rasformirana udarna grupa TOK-a koja je istraživala tokove novca vezane za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, pitanje potencijalne opstrukcije može se i sme postaviti i u ovom, pokazalo se za vlast veoma nezgodnom slučaju, koji pažnju usmerava ka vrhu SNS piramide.
Da stvari neće ići lako prva je mogla da nasluti Ana Brnabić, koju su prilikom posete Obrenovcu u danima posle hapšenja Grčića i još 14 osumnjičenih, članovi lokalnog odbora SNS-a dočekali zvižducima, glasnim negodovanjem i pozivom da uhapsi svog brata
Podsetimo, do hapšenja Grčićeve grupe došlo je tokom inicijalnog zamaha studentskog protesta protiv korupcije. Iako je Više javno tužilaštvo bivšeg direktora EPS-a i još četrnaest osoba osumnjičilo za proneveru „simbolične“ sume od milion evra, odmah po hapšenju postalo je jasno da stvari neće ići lako. To je prva saznala predsednica Skupštine Srbije i visoka funkcionerka SNS-a Ana Brnabić prilikom posete Obrenovcu u danima posle hapšenja, gde su je članovi lokalnog odbora stranke dočekali zvižducima, glasnim negodovanjem i pozivom da uhapsi svog brata.
Tim sistems kao deo šireg sistema za izvlačenje novca iz EPS-a
Toni Apostolović rekao je tužiocima da se sa Aleksandrom Papićem upoznao 2017, da ga je sa njim povezao kolega Luka Vasić, koji je u to vreme radio u firmi Oblak tehnologije, koja se bavila IT opremom. Tim povodom kontaktirali smo Luku Vasića, ali je on odbio da komentariše ove navode.
Apostolović je u iskazu tužiocima rekao da je prosečno zarada od svake javne nabavke bila oko 30 odsto od ponuđene cene, bez PDV-a, da je deo tako nastale dobiti u više navrata dao Papiću i da je on taj novac trebalo da preda tadašnjem ministru policije Nebojši Stefanoviću
Vasić je danas jedan od suvlasnika uspešne IT firme Oktakron, a nedavno je većinski udeo u njoj prodao renomiranoj srpskoj IT kompanija MDS Informatički inženjering. Oktakron je kompanija koja se bavi internet bezbednošću i tokom poslednjih godina u tenderskim poslovima, uglavnom sa državnim institucijama, dobila je poslove vredne više od tri milijarde dinara ili 25,5 miliona evra.
„Od tog perioda (2017. godine, prim. a.) mi počinjemo da se družimo, ja sam zaključio za koga on (Papić, prim. a.) zapravo radi, a to je bio tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović. Kada kažem `zapravo radi` mislim prevashodno obavljao je sitne svakodnevne poslove za njega“, rekao je Apostolović i dodao: „U tom druženju, između ostalog, ja sam od Aleksandra Papića saznao da neke firme po odluci tadašnjeg ministra, što možda i nije bilo tačno, više neće učestvovati u javnim nabavkama vezano za IT sektor i da je trenutak da se započne saradnja i da Tim sistems počne da učestvuje u tim nabavkama…“
8.000 evra
u dinarskoj protivvrednosti je bila Papićeva mesečna „plata“, jer je formalno, po rečima Apostolovića, bio zaposlen u njegovom Tim sistemsu od 15. maja 2019. do 26. decembra 2022, s tim što sam vlasnik priznaje da ne bi „mogao precizno da kaže šta je on zapravo radio“
Vlasnik kompanije Tim sistems, koja je danas u stečaju, rekao je da je u tom poslu on učestvovao sa svojom firmom, što je bio njegov udeo u toj poslovnoj saradnji, a Papićev udeo bio je njegov faktički uticaj u tom trenutku…
„Ja sam preko Aleksandra Papića upoznao Milorada Grčića, pa preko njega Ivana Marinkovića i neću da krijem, učestvovao sam u dogovorima. Nisu to bili dogovori u sitna crevca, već globalni dogovori vezano za plan javnih nabavki u oblasti IT sektora za tu godinu. Želim da preciziram, da kada kažem `dogovori` u njima smo učestvovali Milorad Grčić, Aleksandar Papić i ja. Mi smo radili jedan deo javnih nabavki koji se tiče IT sektora i mogu slobodno da kažem manji deo, i na isti način po mojim saznanjima su i neke druge firme dogovarale za neke druge oblasti koje nismo mi preuzimali…“
Kako je iz zapisnika nestalo ime brata Ane Brnabić
Radar je u prethodnim brojevima pisao o kontroverzama vezanim za Apostolovićev iskaz u kome je prema kredibilnim izvorima našeg nedeljnika, između ostalih, pomenuo i brata predsednice Skupštine Ane Brnabić, Igora Brnabića, ali je njegovo ime volšebno nestalo iz konačne verzije zapisnika. Prema javno dostupnim podacima, u isto vreme kada i Tim sistems, brojne poslove od EPS-a, vredne oko milijardu dinara, dobila je i IT firma Aseko, u kojoj je Igor Brnabić do novembra 2020. bio jedan od direktora.
Informacije o Apostolovićevom svedočenju promptno je demantovalo VJT u Beogradu, kao i njegov advokat. Ipak, krajem februara 2025, a samo dan posle objavljivanja našeg istraživanja, vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac izdala je obavezno uputstvo po kome se istraga oduzima VJT-u i dodeljuje Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.
Posebno interesantan deo Apostolovićevog iskaza tužiocu VJT od 13. februara 2025. je onaj u kome se osvrće na svoju firmu koja je dobro poslovala i bez Papića i svih poslova koji su usledili posle njihovog poznanstva: „Smatram da je prirodno da svako kome se ukaže prilika proširi svoje poslovanje, uveća svoj profit i zbog toga sam prihvatio ovu saradnju.“
O detaljima Apostolovićevog iskaza, u kome je naveo da su se preko naplaćenih poslova koje je obavljao Tim sistems akumulirale „ozbiljne količine novca“, a da je u periodu od 2018. do 2020. realizovan veliki broj javnih nabavki, Radar je već pisao, a posebnu pažnju svakako privlače njegove reči da je prosečno zarada od svake javne nabavke bila oko 30 odsto od ponuđene cene, bez PDV-a.
„Iz tako sakupljenih sredstava postiže se dogovor između mene, Papića i Nebojše Stefanovića, pa deo od ukupne dobiti u iznosu od 6.000.000 evra koje je bilo potrebno da ja od ukupnog profita u više navrata predam Papiću, koji je rekao da je celokupan taj iznos predao Nebojši Stefanoviću. Da li mu je on to dao ili nije, ja ne znam“, rekao je Apostolović, koji je potvrdio da se posle toga sreo sa Stefanovićem i da nije imao utisak da taj novac nije stigao do njega.
Za samo godinu dana prihode uvećali 10, a neto dobit 12 puta
Uvidom u bilanse firme Tim sistems vidi se da je njoj zaista „krenulo“ baš nakon što je počela da radi za EPS. U 2017. je, na primer, imala ukupan prihod od 153,55 miliona dinara ili 1,27 miliona evra, da bi već naredne godine Papićeva firma više nego udesetostručila prihode, na milijardu i 696,6 miliona dinara ili 14,13 miliona evra, dok je neto dobit uvećana čak 12 puta, sa 28,3 na 347,4 miliona dinara ili na skoro tri miliona evra. U 2019. prihodi su dostigli rekordnih 2,23 milijarde dinara, da bi u 2020. pali za više od 50 odsto, na nepunih 1,1 milijardu dinara. Za samo tri godine, između 2028. i 2020. Tim sistems je prihodovao ukupno 41,82 miliona evra.
U vlasništvu Tim sistemsa bila je i kuća u Tolstojevoj ulici na Dedinju od 980 kvadrata, koja je plaćena četiri miliona evra. Firma je obezbedila milion i po, a preostalih 2,5 miliona evra je pozajmila od Alta banke, s tim što je taj kredit obezbeđen hipotekom na tu nekretninu
„Što se tiče dela dobiti koja je išla na Papića, ona se realizovala na različite načine, kroz korišćenje nekretnina koje su se vodila ne Tim sistems, automobile, plaćena letovanja kao i trošenje para firme na svakodnevne potrebe, s tim da napominjem da je on u to vreme bio zvanično prijavljeni zaposleni u Tim sistemsu, i to u periodu od 15. maja 2019. do 26. decembra 2022, sa mesečnom zaradom od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. On je svaki dan dolazio u svoju kancelariju u Tim sistems, ali je obavljao svoje poslove, ja ne bih znao precizno da kažem šta je on zapravo radio. Mogu da kažem da je od gore pomenutih 30 odsto dobiti, praktično 20 procenata trošeno na ovaj način kako sam opisao, a jedno 10 odsto je trošeno na plate programera i na razvoj softvera“, navodi u iskazu Apostolović.
Ime Aleksandra Papića u medijima je povezivano sa slučajevima pokušaja preuzimanja hotela Šumadija na Banovom brdu, odnosno otimanja restorana u centru Beograda na Trgu republike, a u oba ta događaja kao akteri pojavljivali su se i pripadnici, u međuvremenu uhapšene kriminalne grupe Veljka Belivuka. Iako su u javnosti često bile pominjane informacije da je Papić pravi vlasnik firme Tim sistems, Apostolović to u iskazu negira, navodeći da je Papić bio zaposlen u njegovoj firmi, ali isto tako i da nije znao šta on u stvari radi.
Deo profita trošili za kupovinu luksuznih nekretnina
Naveo je i da su u vlasništvu Tim sistemsa bile nepokretnosti veće vrednosti, poput kuće u Tolstojevoj ulici na Dedinju površine oko 980 kvadratnih metara, sa garažom i placem površine 15,9 ari, koja je plaćena četiri miliona evra. Deo novca za kuću od milion i po evra obezbedio je Tim sistems, a preostalih 2,5 miliona evra je firma pozajmila od Alta banke, s tim što je taj kredit obezbeđen hipotekom na tu nekretninu.
U iskazu vlasnik Tim sistemsa tvrdi da je na nagovor Papića sklopio ugovore sa firmom Beograd na vodi za kupovinu dva stana u Kuli Beograd, vredne 707.000 i 777.800 evra, ali da je samo za jedan uplatio prvu ratu od 77.000 evra
Apostolovićeva firma je bila i vlasnik udela od 25 odsto u hotelu Tonanti u Vrnjačkoj Banji, koji je inicijalno plaćen 1,5 miliona evra, a kasnije je doplatila još 290.000 evra. Uz to, za 960.000 evra kupila je i apartman u Dukljanskim vrtovima u Budvi, površine 148 kvadratnih metara, sa nameštajem, a 360.000 evra platila je stan u beogradskom naselju A blok, površine 111 kvadratnih metara sa garažnim mestom.
„Sklopio sam dva kupoprodajna ugovora sa firmom Belgrejd voterfront za kupovinu stanova u Kuli Beograd u naselju Beograd na vodi. Za ta dva stana mi je rekao Aleksandar Papić da idem i da sklopim ugovore, a kao objašnjenje mi je rekao da bi to bila pametna investicija na kojoj može kasnije, kada skoče cene, dobro da se zaradi prodajom tih stanova. Po jednom ugovoru nije uplaćena nijedna rata, a radi se o stanu površine oko 96 kvadrata, vrednom 707.000 evra, a za drugi stan površine od oko 100 kvadrata vrednosti 777.800 evra uplaćena je jedna rata u iznosu od 10 odsto, oko 77.000 evra, a ostale rate nisu uplaćene, pa bi taj ugovor trebalo da je raskinut“, navodi u iskazu Apostolović.
Aleksandar Papić bio je jedan od najbližih saradnika Nebojše Stefanovića, sve do njegovog privremenog pada u nemilost, nakon što je preko tabloida Objektiv žestoko napao svog bivšeg prijatelja. Ipak, čini se da mu vrhovni komandant nije poverovao. Posebno mu je zamerio zbog informacije koju je u javnost izneo opozicionar Miroslav Aleksić o poverljivom pismu koje je Papić poslao Aleksandru Vučiću. Aleksić je rekao da Papić u tom pismu Vučiću kaže da je radio kao posrednik za novac koji putarska firma Azvirt daje SNS-u, odnosno da je tražio garancije od Zvonka Veselinovića da će novac stići do stranke. „Tražio sam od Zvonka dokaz da će novac završiti u stranci na šta je on pozvao Sinišu Malog i pustio ga na spikerfon. Siniša je sve potvrdio i rekao da je sve u dogovoru sa vama“, citirao je Aleksić deo navodnog Papićevog pisma Vučiću.
Protiv Papića je Viši sud u Beogradu nedavno potvrdio optužnicu, koju je zbog pranja novca u iznosu od više od 72 miliona dinara podiglo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ali taj slučaj ostaje u senci malverzacija u EPS-u koje se po svoj prilici neće otkriti dok se za sve pita još aktuelna vlast, koja ne preza od pretnji i direktnih napada na tužioce, samo ako se usude da rade svoj posao.
