Istraživanje o korupciji i upravljanju projektom rekonstrukcije pruge Novi Sad–Kelebija, zasnovano i na dokumentaciji čije je ključne delove Radar objavljivao tokom prethodnih meseci, predstavljeno je danas na Concept Symposium 2026 u Oslu, jednom od specijalizovanih međunarodnih skupova posvećenih upravljanju velikim javnim projektima.
Profesori Univerziteta u Beogradu Vladimir Obradović i Ognjen Radonjić predstavili su po pozivu slučaj pod naslovom „From Contract to Grave: The Novi Sad–Kelebija Railway Case. Architecture of Corruption in a Captured State“.
Među učesnicima simpozijuma, čiji je domaćin Ministarstvo finansija Norveške, bili su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, državnih institucija Velike Britanije, Švedske, Danske, Litvanije i Norveške, kao i istraživači vodećih evropskih univerziteta.
Za razliku od prethodnih predstavljanja u Strazburu i Hirošimi, fokus prezentacije u Oslu bio je upravo na upravljanju (governance) projektom – na pitanju ko je stvarno upravljao projektom, ko je donosio odluke i kako je formalni sistem institucija i odgovornosti zamenjivan neformalnim centrima odlučivanja.
„Dokumentacija koju smo analizirali pokazuje da Novi Sad ne možemo razumeti ako posmatramo samo ono što se dogodilo na gradilištu. Moramo da pratimo lanac odlučivanja unazad – od izvođača i nadzora, preko ministarstava i javnih preduzeća, do ljudi iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike koji se pojavljuju u koordinaciji projekta, iako Predsedništvo za njegovo sprovođenje nije bilo formalno nadležno“, naveli su Obradović i Radonjić
„Dokumentacija koju smo analizirali pokazuje da Novi Sad ne možemo razumeti ako posmatramo samo ono što se dogodilo na gradilištu. Moramo da pratimo lanac odlučivanja unazad – od izvođača i nadzora, preko ministarstava i javnih preduzeća, sve do ljudi iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike koji se pojavljuju u koordinaciji projekta, iako Predsedništvo za njegovo sprovođenje nije bilo formalno nadležno“, naveli su Obradović i Radonjić.
Identifikovani obrasci korupcije
Radar je prethodno objavio dokumentaciju o ulozi ljudi iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike u koordinaciji državnih institucija i učesnika projekta, čime je dodatno otvoreno pitanje gde se nalazio stvarni centar upravljanja projektom.
„Aleksandar Vučić mora da odgovori ko je i po kom ovlašćenju iz njegovog kabineta upravljao ovim procesima. Ako imate moć da utičete na rokove, prioritete i institucije, onda ne možete biti izvan pitanja odgovornosti kada dođe do posledica. Politička moć mora da podrazumeva političku odgovornost, dok krivičnu odgovornost moraju da utvrde tužilaštvo i sud“, poručili su profesori.
„Vučić mora da odgovori ko je i po kom ovlašćenju iz njegovog kabineta upravljao ovim procesima. Ako imate moć da utičete na rokove, prioritete i institucije, onda ne možete biti izvan pitanja odgovornosti kada dođe do posledica. Politička moć mora da podrazumeva političku odgovornost, dok krivičnu odgovornost moraju da utvrde tužilaštvo i sud“, poručili su profesori
Poseban deo prezentacije bio je posvećen obrascima korupcije koji su tokom istraživanja identifikovani na projektu – od načina ugovaranja i formiranja cena, preko izbora podizvođača i problema u sistemu nadzora, do političkog uticaja na upravljanje projektom i ubrzavanje rokova.
„Najvažnija stvar koju smo danas želeli da pokažemo međunarodnim kolegama jeste da korupcija u infrastrukturnim projektima nije samo finansijski kriminal. Kada korupcija uđe u sistem upravljanja projektom, ona menja način na koji se biraju izvođači, kontroliše kvalitet, upravlja rizicima i donose odluke. Tada posledice više ne merimo samo novcem“, ocenili su Obradović i Radonjić.
Ko je stvorio sistem u kome su katastrofalne greške moguće
Oni smatraju da dokumentacija koju su analizirali zahteva istragu celog lanca odlučivanja, uključujući i navode iz završnog izveštaja Anketne komisije o mogućem delovanju organizovane kriminalne strukture.
Kada korupcija uđe u sistem upravljanja projektom, ona menja način na koji se biraju izvođači, kontroliše kvalitet, upravlja rizicima i donose odluke. Tada posledice više ne merimo samo novcem
„Posle svega što je objavljeno, više nije dovoljno pitati ko je napravio tehničku grešku. Pitanje je ko je stvorio sistem u kojem su takve greške, propusti i rizici mogli da opstanu. I ko je od tog sistema imao korist“, naveli su profesori.
Slučaj novosadske nadstrešnice i rekonstrukcije pruge tako je za manje od godinu dana predstavljen pred tri različite međunarodne publike – u Evropskom parlamentu u Strazburu, na Svetskom kongresu IPMA u Hirošimi i sada na Concept Symposiumu u Oslu.
„Od Strazbura, preko Hirošime, do Osla, dokumentacija iz Srbije postaje deo međunarodne rasprave o tome šta se događa kada veliki državni projekat prestane da bude vođen institucijama i počne da funkcioniše kroz neformalne centre moći. To je možda i najvažnija međunarodna dimenzija slučaja Novi Sad“, zaključili su Obradović i Radonjić.
