Mnogi protivrežimski glasači Pokreta „Mi – Snaga naroda“ verovali su da je odsustvo profesora medicine u penziji Branimira Nestorovića iz javnog života objašnjivo drukčije no činjenicom da je, kao njegov lider, nedavno najavio izbornu koaliciju s Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, uprkos tome što se članstvo protiv toga navodno dvaput usaglasilo.
I članovi predsedništva Pokreta govorili su da ne mogu da lociraju svog vođu. Potpredsednik Borislav Antonijević poručio je da se ni na telefon ne javlja.
Konteksta radi, PS niti jednom od svog osnivanja 2008. nije na nekim izborima nastupao van liste vladajuće Srpske napredne stranke. Izbori zakazani za 25. oktobar tako bi bili presedan, a mnogi su verovali da vlast većim brojem lista nastoji da poremeti izbornu kombinatoriku.
Ljubitelji ufologije voleli su da misle da je baš Nestorović, koji je svojevremeno govorio o rođačkoj vezi vanzemaljaca i plavookih Zemljana, završio u letećem tanjiru. Da li bi bilo poetičnije satisfakcije za teoretičare zavere
I Nestorović se ranije protivio nastupu s Vulinovim kandidatima, „jer bi nam se odrazilo na rejting“. Kontroverzni harizmata je, uprkos dobrim odnosima s pojedinim predstavnicima vlasti, još iz dobra pandemije, popularnost izgradio na antisistemskoj retorici. Uostalom, njegov Pokret nije slučajno uspeo da u Skupštini grada Beograda osvoji deset, a u Narodnoj skupštini trinaest mandata, u međuvremenu se, doduše, pocepavši.
Ljubitelji ufologije voleli su da misle da je baš Nestorović, koji je svojevremeno govorio o rođačkoj vezi vanzemaljaca i plavookih Zemljana, završio u letećem tanjiru. Da li bi bilo poetičnije satisfakcije za teoretičare zavere?
Međutim, kada se pre devet dana pojavio na vanrednoj sednici skupštine Pokreta, vidno iznuren i slab, pošalice su se utišale. Jedni su pretpostavljali da se razboleo i da je bio na lečenju. Drugi da je, u trenutku psihičke krize, odlučio da se odmori, koliko je moguće.
Dinar da uđeš, previše da izađeš
Treća grupa glasova podozrevala je da su Nestorovića zmijožabili pripadnici režima i bezbednosnih službi, ubeđujući ga da, po cenu srozavanja lične i organizacione reputacije, oformi listu s PS.
Svojevrsni megafon bila je i objava Milenka Jovanova, člana predsedništva SNS i narodnog poslanika, koji je na mreži Iks poručio studentima da prate šta se dešava s Nestorovićem, jer će im posle izbora sledovati isti tretman. Nimalo preteće, siledžijski i zlokobno.
Ako je treći scenario tačan, svako Nestorovićevo uverenje da politikom može da se bavi bez uticaja velikih sila i vlasti palo je u vodu.
„Imali smo zahtev od ljudi iz Ruske Federacije da okupimo sve rusofilske stranke i pokrete u Srbiji, i u okviru toga i PS Aleksandra Vulina, koji tamo uživa veliki ugled“, rekao je tokom obraćanja medijima i članovima Pokreta na vanrednom zasedanju skupštine. Nije u redu, kazao je Putinovim ljudima, da država koja uživa podršku sedamdeset odsto birača druge zemlje, u toj drugoj zemlji nema adekvatnu političku reprezentaciju u Skupštini.
Mnogi su zapazili dve neobičnosti – s jedne strane, tvrdnju o nezakonitom mešanju Moskve u izbore u Srbiji izneo je neobično lako. Ne bi mu bio prvi put da bez posledica kaže nešto nesvakidašnje (u februaru 2024. je priznao da je poslušao savet Milorada Dodika kako „sedam ljudi ne može ni o čemu da vodi“), ali su optimisti u njegovoj nepromišljenosti možda i naivno prepoznali treptaj politički kidnapovanog čoveka. S druge, nije želeo da precizira s kim se sastajao. Očekivano, nisu se oglasili ni zvanična Moskva, ni njeno diplomatsko predstavništvo u Beogradu.
Gosti iz Ćacilenda
Nestorović je, znajući da će ponovo kuburiti sa saglasnošću predsedništva Pokreta – čije je protivljenje sopstvenim odlukama opisao kao pokušaj puča – po dobrom, starom demokratskom običaju ugostio osamdesetak predstavnika Ćacilenda koji su, prema navodima prisutnih, došli, izglasali smenu petorice nepoćudnih članova, a potom isparili.
Smenjeni Borislav Antonijević, Branko Lukić, Rastko Ristić i Slobodan Ilić rekli su da je „Nestorović bolestan ili otrovan“, te da su oni i dalje članovi Pokreta, budući da je izbacivanje bilo nezakonito.
„Kada je Vulin video da je razbio Pokret, izašao je iz te priče. Profesoru želim brzo ozdravljenje i sve najbolje u životu“, rekao je Lukić.
Nestorović je znajući da će ponovo kuburiti sa saglasnošću predsedništva Pokreta – čije je protivljenje sopstvenim odlukama opisao kao pokušaj puča – po dobrom, starom običaju ugostio osamdesetak predstavnika Ćacilenda koji su došli, izglasali smenu petorice nepoćudnih članova, a potom isparili
Informacije da je Nestorović hospitalizovan 17. septembra, što je naknadno potvrdio Antonijević, ubrzo je osporio preostali deo Pokreta, u nepotpisanom saopštenju, uz tvrdnju da je na pregled otišao samovoljno.
No, tu nije kraj. Advokat i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić, pod kojim je ova stranka sprečila formiranje opozicione većine u beogradskoj opštini Vračar, u međuvremenu je potvrdio da će stupiti u izbornu koaliciju s Pokretom „Mi – Snaga naroda“, ali i još dve manjinske ruske stranke. Međutim, pre dva dana je odustao od saradnje, zbog, kako je, rekao, „ozbiljnih zdravstvenih problema Branimira Nestorovića“.
Surovi dani i mučni utisci
Srpska politička zbilja ponovo je ušla okolnim, gotovo pa komičnim putem, u područje ogoljene pragmatičnosti, maltene surovosti prema svima, pa i akterima koji za to deluju najodgovornije. Tu se ne misli na Vučića, koji, ukoliko je odlučio da utroji Vulina, Nestorovića i Gajića, iskazuje zaista nezapamćeni strah od izborne noći, niti na ambasadora Rusije Aleksandra Bocan-Harčenka. Jer, ako politička podrška Moskvi u Srbiji zavisi od pomenutog trojca, o tanku se nit njiše.
Mislimo na samog Nestorovića, koji je od stupanja na političku scenu odbacivao navode da je lažna opozicija ili kukavičje jaje SNS-a, usput trpeći optužbe ranijih saboraca da oko 2,5 miliona evra uplaćenih na račun Pokreta nije delio s poslaničkom grupom koja se u međuvremenu odvojila.
Skoro da više niko i ne pominje da je Ministarstvo kulture pre tri godine izdvojilo 400.000 dinara za projekat Zadužbine Tarabića, čiji je osnivač upravo Nestorović. Mala sredstva, tačno je, ali ne treba zaboraviti da se, nedugo potom, u javnosti pojavio i plan da se u selu Kremna pokrene nešto mnogo unosnije – izgradnja „Parka vizionara“, protiv čega su se meštani pobunili…
Pa opet, pitanje je da li su i braća Tarabić mogla da predvide koliko je mučno bilo gledati snimak zasedanja vanredne skupštine Pokreta. Prvo je Antonijević na pitanje jednog učesnika da li je 21. avgusta trebalo da se vidi s Andrejem Vučićem odgovorio potvrdno, ali je odbacio glasine da je tema trebalo da bude raspodela ministarstava i funkcija. Na pitanje zašto je brat predsednika Srbije odabrao baš njega za kontakt, Antonijević je rekao da verovatno ima veći kredibilitet za pregovore od drugih u Pokretu.
Mnogi su zapazili dve neobičnosti – s jedne strane, tvrdnju o nezakonitom mešanju Moskve u izbore u Srbiji izneo je neobično lako. Ali su optimisti u njegovoj nepromišljenosti možda i naivno prepoznali treptaj politički kidnapovanog čoveka. S druge, nije želeo da precizira s kim se sastajao
Međutim, u drugom, zasebnom delu rasprave, jedan od učesnika tvrdio je da većina Pokreta nije bila protiv saradnje s Vulinom kao takve, već protiv zajedničkog nastupanja na izborima. Ponovljena je prethodna Nestorovićeva bojazan da bi ih to koštalo rejtinga – neobično, s obzirom na njegovu želju da proruske snage budu zastupljenije u parlamentu – a na nečije podsećanje da ćemo Vulinu „posle izbora dati sve“, sam Antonijević je odgovorio da će mu dati „to što Rusi budu tražili“?!
„Apsolutno, imamo čak i pismo koje smo sastavili po tom pitanju, koje smo poslali gospođi Nataliji Kocev (članici Saveta ruske nacionalne manjine u Srbiji, prim. nov.), da ga prevede“, zaključio je na sednici.
U obraćanju javnosti, Antonijević je potom knjigu sveo na dva slova – s bratom predsednika Srbije video se, kaže, jer su pojedini članovi Pokreta u Vojvodini imali probleme s lokalnim naprednjacima, a na sastanak ga je poslao – Nestorović lično.
Posle sednice, oglasio se i Ristić. „Čestitam Aleksandru Vulinu i službama koje su maestralno razbile Pokret, a razočaranom članstvu i pojedincima poručujem da ne postanu malodušni i da nikako ne glasaju za opciju Pokret MSN“, zaključio je Ristić.
Pa ipak, deluje da problem nije bio treba li sarađivati s Vulinom ili ne, već treba li s time ići javno. A ko s Vulinom tikve sadi, sadi ih i s Vučićem, i možda je baš tu odgovor na pitanje šta se prethodne sedmice dešavalo.
