Staro biznis pravilo je da nečiji gubitak često drugome donese zaradu. U Srbiji katastrofalne posledice lošeg upravljanja državnim preduzećima, poput Elektroprivrede Srbije, po pravilu skupo plaćaju građani, ali to uvek nekako donese velike zarade biznismenima bliskim SNS-u.
Vlasnik firme Euro KB rent Zoran Kostić je, ipak, specifičan, jer je jedan od retkih koji je uspeo da poslednjih godina zaradi desetine miliona evra od skladištenja državnih rezervi nafte umesto NIS-a, ali i od pretovara uglja koji je Srbija prinuđena da za potrebe EPS-a uvozi sa drugog kraja sveta, iz jugoistočne Azije, jer domaća proizvodnja uglja iz godine u godinu pada, za šta je najviše zaslužan bivši generalni direktor, u međuvremenu uhapšeni Milorad Grčić.
Prošle nedelje javnost je saznala da je Kostićev Euro KB rent od Ministarstva rudarstva i energetike dobio posao skladištenja državnih rezervi goriva, tačnije 12.000 tona dizel goriva, što će državni budžet olakšati za 1,68 milijardi dinara ili oko 14,3 miliona evra. Drugim rečima, taj angažman će svakog od 2,3 miliona zaposlenih u Srbiji koštati 6,2 evra.
Unosni poslovi sa državom
Istraživanje Radara pokazalo je da je osim ovog unosnog ugovora, koji je Kostić uspeo da otme NIS-u, iako u njemu država ima 30 odsto vlasništva, sličan ako ne i bolji aranžman druga njegova firma napravila sa Elektroprivredom Srbije. Naime, EPS je za usluge pretovara uvoznog uglja sa rečnih barži na deponije TENT-a platio više od 1,1 milijardu dinara firmi Beo betoni 011, čiji je Kostić takođe većinski vlasnik.
Taj posao sa EPS-om zajednički su zaključili Beo betoni 011 i PIM „Ivan Milutinović“, kroz dva ugovora. Prvi, iz septembra 2023, bio je vredan 450 miliona dinara, dok je drugi, iz oktobra 2024, bio 50 odsto vredniji i ugovoren je na iznos od 678 miliona dinara. U međuvremenu, kroz anekse i dopune vrednost ovih ugovora je tokom 2023. i 2024. skoro udvostručena, tako da su Beo betoni od istovara uglja sa barži na deponiju TENT-a zaradili milijardu i 10 miliona, a PIM „Ivan Milutinović“ milijardu i 71 milion dinara. Ukupno, samo od tog posla sa EPS-om ove dve firme inkasirale su skoro 17,8 miliona evra, svaka po 8,9 miliona.
Poslovni uspeh prve Kostićeve firme, Brzmin iz Brzeća, osnovane 1994. dobija dodatni zamah posle 2008, kada je ukinut PDV na gorivo i drugu robu koja se iz Srbije isporučuje na sever Kosova
Podsetimo, upravo je transport uvoznog uglja Dunavom za potrebe EPS-a poslednjih godina značajno smanjio profite tog državnog preduzeća, koje čini kičmu elektroenergetskog sistema zemlje, ali je omogućio i velike zarade preduzećima koja se bave rečnim transportom. Tako je nekadašnji gigant u državnom vlasništvu, u međuvremenu privatizovano Jugoslovensko rečno brodarstvo samo u 2023. prevozom uvoznog uglja od Konstance do Obrenovca prihodovalo 22 miliona evra, dok je PIM „Ivan Milutinović“, koji je na transportu i pretovaru uglja bio angažovan od 2021, pre dve godine iskazao prihod od 14 miliona evra.
Indikativno je, međutim, da su oba ova preduzeća, nakon što su dobrim poslovnim aranžmanima donekle oporavljena, nedugo potom hitro prodata po ceni upola manjoj od procenjene. I to firmama čiji su vlasnici bliski SNS-u, JRB krajem prošle, a PIM početkom ove godine. JRB je prodat za 10,9 miliona evra konzorcijumu četiri preduzeća, među kojima je i Karin komerc iz Novog Sada, čiji su suvlasnici sa udelom od po 50 odsto braća Jovan i Krste Dubroja, dok su PIM „Ivan Milutinović“ za sličnu cenu od 10,2 miliona evra kupili Milenijum tim Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka i Konkord vest Željka Drčelića. Svi oni važe za biznismene bliske ljudima iz vrha SNS-a.
Tako je država, nakon što je najpre na teret građana svalila posledice katastrofalnog upravljanja preduzećima u kojima je doskora bila vlasnik, dve najveće, strateški važne firme za sve isplativiji rečni transport praktično poklonila privatnim biznismenima. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je istovar uglja sa rečnih barži koštao EPS, a posredno i građane Srbije, gotovo istovetno kao i pretovar tog uglja sa prekookeanskih brodova i transport od bugarske luke Konstanca do Obrenovca. Nema ko ne bi poželeo tako povoljan posao.
Od Zvonka Veselinovića do Bratislava Gašića
Prvu firmu, Brzmin iz Brzeća, malog mesta podno Kopaonika, Zoran Kostić osnovao je 1994. kao preduzeće za trgovinu naftom, gasom i njihovim derivatima. Ona je ubrzo u svom vlasništvu imala dve benzinske pumpe, na ulasku u Brus i Brzeće, ali i nekoliko cisterni, koje su prema svedočenju meštana u nekoliko navrata bile predmet zaplene policije, ali se posao nastavljao. Poslovni uspeh firme Brzmin dobija dodatan zamah posle 2008. i ukidanja poreza na dodatu vrednost u nabavkama za opštine na severu Kosova.
Poznavaoci vlasnika Euro KB renta tvrde da je u izuzetno dobrim odnosima sa Zvonkom Veselinovićem i Bratislavom Gašićem, bivšim i novim ministrom odbrane i nekadašnjim šefom BIA
Od tada traje i Kostićevo poznanstvo sa brojnim beogradskim političarima iz nekadašnje i sadašnje vlasti, kao i saradnja sa Zvonkom Veselinovićem, poreklom sa severa Kosova, koji će vrlo brzo proširiti svoj biznis i steći status jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji, čije se bogatstvo meri desetinama miliona evra.
Kostićevo kumstvo sa nekadašnjim šefom BIA, bivšim ministrom odbrane i policije i visokim funkcionerom SNS-a Bratislavom Gašićem, koji će se u novoj vladi Srbije vratiti „staroj ljubavi“, u Ministarstvo odbrane, datira iz kasnijeg perioda, navode dobro upućeni izvori bliski ovom biznismenu sa juga Srbije.
Danas o uspehu firme Brzmin, pored tehničkog pregleda i benzinskih pumpi, svedoči gigantski parking za kamione i građevinske mašine u njenom vlasništvu, ali i započeta gradnja porodične vile u Brusu. Ali, teško je stići svuda, jer je firma nosilac brojnih kapitalnih poduhvata na Kopaoniku, poput izgradnje žičare od Brzeća do Malog Karamana, vredne 27 miliona evra, izgradnje i održavanja ski-staza, žičara. Nekada mala lokalna firma danas poseduje luksuzne nekretnine na Dedinju, vredne desetak miliona evra i građevinsko zemljište na Kopaoniku, čija se vrednost takođe meri milionima evra. Kostićeve firme angažovane su i na projektu Ekspo 27, Moravskom koridoru i drugim projektima putne infrastrukture.
Da li zbog prirodnog talenta za posao, strateškog planiranja ili prijatelja na značajnim pozicijama, Euro KB rent se uvek nađe na pravom mestu u pravo vreme sa pravom ponudom, bilo to ponuda za logističke usluge NIS-u i EPS-u ili za građevinske poduhvate na projektu Ekspo. Na surčinskom polju, u blizini budućeg izložbenog prostora, Euro KB rent gradi hotel sa 400 soba.
Od šljunka i goriva do piva i hotelijerstva
U okviru Kostićeve biznis imperije, pored Brzmina i Euro KB renta, posluje i Mont vižn sa Kopaonika, firma koja se bavi hotelijerstvom i u 2022. i 2023. je iskazala neto dobit od 1,7 miliona evra. Uz njih, Kostić ima većinski udeo od 70 odsto u Kop konstrakšnu, koji je osnovao u julu 2019, a preko Euro KB renta većinski je vlasnik i Beo betona 011. Uz to, sa Milojem Blizanjcem i Živojinom Jovanovićem jedan je od trojice suvlasnika Braueri grupe, u čijem sastavu posluje i Valjevska pivara.
U okviru Kostićeve biznis imperije posluju firme Brzmin, Euro KB rent, Mont vižn, Beo betoni 011, a uz to većinski je vlasnik Kop konstrakšna, a sa Milojem Blizanjcem i Živojinom Jovanovićem suvlasnik je Braueri grupe, u čijem sastavu posluje i Valjevska pivara
Kao i Euro KB rent, Kostićevi Beo betoni locirani su u Kovinu na obali Dunava, a svom gazdi su u 2022. i 2023. obezbedili neto profit od oko 1,1 milion evra. Firma poseduje dva rečna bagera za iskopavanje građevinskog šljunka, ali i flotilu rečnih barži, potiskivača i teretnih brodova preko River logistiksa, koji je odskora takođe u njenom vlasništvu. Pretežna delatnost je iskopavanje šljunka, u blizini Kovina i tamošnjeg rudnika uglja u društvenom vlasništvu, u kome je zaposleno 150 radnika, pretežno iz Kovina.
Rudniku preti zatvaranje, jer je u međuvremenu prava istraživanja oko sadašnjeg kopa otkupila privatna firma ESI, koja se takođe povezuje sa Kostićem, a u tom kontekstu vredna je pomena i činjenica da rudnik na svojoj deponiji ima hiljade tona šljunka, koji je nusproizvod kopanja uglja. Direktor i vlasnik firme ESI, koja ima samo jednog zaposlenog, a otkupila je prava istraživanja u blizini rudnika je Miloje Blizanjac, jedan od dvojice Kostićevih ortaka u Braueri grupi.
Kuriozitet je da je na istoj adresi, u Ulici Ljube Čupe 5 na Voždovcu, osim Euro KB renta registrovana još jedna vanredno uspešna firma, Srbijaautoput, za koju većina građana misli da je državna, a zapravo je privatna. Njen jedini formalni vlasnik je Željko Janković, na koga je krajem 2020. svoj udeo od 100 odsto preneo upravo Kostićev ortak, Miloje Blizanjac. Ona deli zgradu i sa odsekom Javnog preduzeća Srbija putevi za naplatu putarina, ali je mnogo uspešnija od nje.
Firma Srbijaautoput je u 2022. iskazala neto dobit veću od pet miliona, a godinu dana kasnije njen profit je povećan na 6,2 miliona evra. Od brojnih poslova koje je ta firma dobila u poslednje vreme izdvaja se rekonstrukcija i proširenje graničnog prelaza Horgoš, vredni više od 9,2 miliona evra i skoro šest miliona evra vredan ugovor rekonstrukcije Kovinskog mosta preko Dunava u neposrednoj blizini kompleksa Euro KB renta, koji ga povezuje sa auto-putem E75. Zanimljivo je i da su kamioni Srbijaautoputa viđeni kao deo barikada na putevima na severu Kosova u avgustu 2022, što je svojevrstan znak bliskih odnosa sa SNS-om i njenom ispostavom na KiM, Srpskom listom.
Jedna od njegovih firmi angažovana je i na izgradnji žičare od Brzeća do Malog Karamana, vredne 27 miliona evra, kao i na izgradnji i održavanju ski staza, a uz to na Kopaoniku poseduje i građevinsko zemljište, čija se vrednost meri milionima evra
Kupovinom kompleksa stare šećerane u Kovinu, Euro KB rent postao je vlasnik više od 20 hektara zemljišta na kome je izgrađen pogon za skladištenje i pretakanje goriva. Ekipa Radara posetila je ovaj objekat na obali kovinskog Dunavca, ograđen i pokriven kamerama za nadzor. Objektu je zabranjen pristup, kao i fotografisanje. Prema rečima meštana, tokom izgradnje ovog kapitalnog objekta prethodnih godina u nekoliko navrata posećivale su ga delegacije u skupim automobilima sa tamnim staklima, a među njima su viđeni Bratislav Gašić i Zvonko Veselinović. Možda upravo zato Ministarstvu energetike nije smetalo da ovoj firmi dodeli milionski posao, iako je opozicioni poslanik Miroslav Aleksić tvrdio da njena postrojenja nemaju upotrebnu dozvolu, što je resorno ministarstvo u međuvremenu demantovalo.
Iskustva koje je svojevremeno stekao sa skromnim preduzećem Brzmin iz Brzeća za trgovinu naftnim derivatima i gasom, zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, u vremenima kada je ukinut PDV za robu koja se šalje na sever Kosova, čime je širom otvoren prostor za šverc goriva, sada mu koriste za mnogo vrednije državne, strateški važne poslove. Poput Veselinovića i Kostić se iz podnožja Kopaonika preselio na njegov vrh, gde obojica poseduju luksuzne hotele. Kostićev hotel Gorski nalazi se na mestu nekada planinskog bara Bombardijer, koji je izgoreo 2014, a na njegovom mestu u blizini staze Malo jezero nedugo potom započeli su radovi na izgradnji mnogo većeg objekta, koji je sada jedan od najluksuznijih na Kopaoniku. A jedan od prvih komšija mu je Zvonko Veselinović, vlasnik firme Dolly Bell, u čijem sastavu je i hotel Grey, u podnožju žičare koja vodi do Pančićevog vrha.
