Za mnoge sumnjive, pa i nezavršene a plaćene poslove na državnim projektima gradnje ili remonta jedno vreme vlast je angažovala njima omiljeno preduzeće Bauvezen. I uvek su nalazili opravdanje za sve što nije urađeno ili je urađeno loše. Tako su i iskakanje tramvaja u centru Beograda, u Ulici cara Dušana, 25. maja, kada je povređena 21 osoba i pukom srećom izbegnute najteže posledice, nadležni i pre detaljne istrage pripisali „mogućem ljudskom faktoru“.
Gradskom saobraćajnom preduzeću trebalo je manje od tri sata da objavi da „prema preliminarnim informacijama i dosadašnjim saznanjima, postoje indicije da bi jedan od mogućih uzroka događaja mogao biti ljudski faktor, odnosno neprilagođena brzina kretanja vozila prilikom prolaska kroz skretnicu, kao i provera položaja same skretnice“.
Mnogi građani znaju da je na istoj toj skretnici tramvaj iz šina iskočio i u maju 2021, a ni tada nije formirana komisija za vanredne slučajeve da istraži uzroke nesreće, već je odmah krivim proglašen – vozač tramvaja. Većina, međutim, ne zna da je za rekonstrukciju te ulice i tramvajske pruge bio angažovan konzorcijum, čiji je deo, nekada prijavljen, a nekad i neprijavljen, bio i Bauvezen, tvrdi saobraćajni inženjer Miroljub Jevtić, koji je od septembra 2017. do januara 2020. bio direktor Infrastrukture železnice Srbije.
Od prevrtanja kocaka na Trgu republike do nepostojeće pruge za EPS
„Niko nije dozvolio da se ispita infrastruktura, iako je svakome iz struke bilo jasno šta je mogao da bude mogući razlog saobraćajne nesreće. Priznanje krivice u svakoj oblasti postalo je način da se sakriju pravi razlozi i, što je najvažnije, da se prikriju pravi krivci. Naročito kada je u pozadini svega Bauvezen“, izričit je Jevtić.
Dva puta, u maju 2021. i ove godine, tramvaj je iz šina iskočio na istom mestu, u Ulici cara Dušana, a za rekonstrukciju te tramvajske pruge bio je angažovan konzorcijum čiji je deo, nekada prijavljen, a nekad i neprijavljen, bio i Bauvezen
Protiv njega su pokrenuti sudski postupci zbog navodnog primanja mita, a on je od početka u odbrani tvrdio da mu je sve namešteno jer je sprečio da Bauvezen dobija nove poslove. Za Radar podseća da se o rekonstrukciji skretnice u Ulici cara Dušana oglasio i Goran Rodić, zamenik predsednika Privredne komore građevinske industrije Srbije, koji je insistirao da bi šine trebalo da rade samo dve firme koje su licencirane, imaju tradiciju i znaju da rade taj posao, Infrastruktura železnice Srbije i ZGOP iz Novog Sada.
„Takve poslove ne smeju da rade firme koje nemaju ni reference, niti imaju neko iskustvo u tome, a da ne kažem da čak ne daju bankarske garancije za dobro izvršenje posla. Pritom smo imali iskustvo da je dobar deo radova loše urađen, da se odužilo sa izgradnjom, pa bi oni koji naručuju posao ubuduće trebalo da povedu računa da se ovakve stvari ne dešavaju“, podseća Jevtić na Rodićeve reči.
Firma iz Lazarevca radila je neke poslove i na prostoru gde se sada nalazi Beograd na vodi, s tim što joj je teške mašine ustupila IŽS. Zašto Infrastruktura nije sama to uradila i da li se koristila da se preko nje izvlači novac iz budžeta za privilegovane privatne firme
Bivši direktor IŽS navodi da ta upozorenja esnafskog udruženja skoro niko nije želeo da čuje i podseća da je Bauvezen poznat javnosti i po prevrtanju kocaka na Trgu republike u Beogradu, po radovima na trgovima u Nišu, Leskovcu, Lazarevcu… I što je za EPS privatna firma iz Lazarevca samo delimično izgradila prugu od Kostolca do Stiga, ali je naplatila pun iznos, kao da je do kraja završila. A kada su zbog toga tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović pokrenule istragu, brzo su sklonjene sa tog slučaja.
Infrastruktura železnice kao protočni bojler
„Infrastruktura železnice je bila jedna od najznačajnijih interesnih sfera Bauvezena. Od 2010. ta firma je bukvalno dobijala sve poslove koje je želela. Počela je sa prugom Gilje – Ćuprija, koja je trebalo da bude izgrađena za brzine od 160, a pruga je otvorena za brzine od 50 kilometara na sat. I niko nije reagovao“, podseća Jevtić.
Potom je, kaže, Bauvezen radio neke poslove i na prostoru gde se sada nalazi Beograd na vodi, s tim što mu je teške mašine ustupila Infrastruktura železice. Zašto IŽS nije sama uradila taj posao i da li se koristila da se preko nje izvlači novac iz budžeta za privilegovane privatne firme, pita se Jevtić i u ispovesti za Radar detaljno objašnjava sve čemu je svedočio.
****
Čim sam postavljen za direktora IŽS, tog 15. septembra 2017, Bauvezen je prestao sa radovima koje je izvodio na pruzi Kostolac – Stig. Odbio sam zahtev Bauvezena da im IŽS da mašine u najam, jer su neophodne IŽS-u. Za njih je to bio prvi šok i verovatno je to uticalo da se radovi na pruzi više ne nastave, a da se naplaćuju, sve u očekivanju moje skore smene. Kasnije su na tenderu dobili posao rekonstrukcije pruge Loznica – Gornja Koviljača, ali se ispostavilo da nisu sposobni za to i uz neopisive muke smo morali da ih izbacimo sa gradilišta i raskinemo ugovor.
Posle nekoliko neuspelih pokušaja da me smene, formalno sam stavljen na mere i policija je počela da me prati 9. avgusta 2018. Razlog za stavljanje na mere bila je prijava N. N. lica da sam uslove tendera za izgradnju terminala u Makišu prilagođavao konzorcijumu koji je predao praznu ponudu, što samo po sebi zvuči neozbiljno. Indikativno je da je Bauvezen bio deo „oštećenog“ konzorcijuma.
U junu 2020, umesto da sam za nekoliko dana popravi 30 metara pruge, koju je kod Prokuplja oštetila poplava, IŽS je raspisao tender i posao dodelio Bauvezenu. Od tada prugom dugom 55 kilometara više nikada nije prošao nijedan voz
Ako je neko i radio nešto nezakonito sa tim tenderom mogao je to da bude samo neko izvan IŽS-a, jer sam za direktora nabavke imao samo jednu instrukciju, da niko nije „naš“ i da bira najbolju ponudu. Zvanični razlozi za moje stavljanje na mere su apsolutno netačni, ali su i kao takvi vezani za Bauvezen. Tim pre što sam korišćenje teške mehanizacije IŽS-a odobravao samo za rekonstrukciju srpskih pruga, zbog čega su oštećeni mnogi privatni remonteri.
Promenili smo i sistem održavanja pruga. Te radove primarno smo finansirali naplatom korišćenja naše infrastrukture, što je poremetilo mnoge ilegalne tokove novca i omogućilo da za dve godine remontujemo 425 kilometara pruga bez ijednog dinara kredita. Sprečili smo štetu od par stotina miliona evra na projektu jedinstvenog dispečerskog centra, smanjili cenu izgradnje pruge od Novog Sada do državne granice za 147 miliona evra i skratili rok izgradnje sa 36 na 33 meseca, a Bauvezen je izbačen sa gradilišta pruge Loznica – Gornja Koviljača.
Orkestrirani napadi u kojima je prednjačila Zorana Mihajlović
Sve što sam uradio, a ovo je samo jedan deo, nije naišlo ni na kakve pohvale iz Vlade Srbije ili resornog ministarstva do 9. avgusta 2018, da bi nakon toga usledili orkestrirani napadi u kojima su prednjačili ministarka Zorana Mihajlović i njen kabinet. Jednom me, bez ikakvog razloga, gađala zgužvanim dopisom na sastanku. Posebno je bilo teško kada sam dva sata pre puštanja u saobraćaj pruge Šabac – Loznica dobio informaciju da je organizovano da mašinovođa odbije da upravlja vozom jer pruga navodno nije dobro rekonstruisana. Da li se mašinovođa sam uverio u suprotno ili su ga ubedili saobraćajci, tek posle 13 godina obnovljen je putnički i uspostavljen normalan teretni saobraćaj. Ministarka se sve vreme svečanosti prema meni krajnje neprijateljski ophodila, a tek po odlasku prvog voza pružila mi je ruku i rekla: „Znam koliko ti je bilo teško!“ Dovoljno da shvatim da je informacija bila tačna.
Odnos IŽS-a prema Bauvezenu nije bio apriori negativan, već maksimalno profesionalan. U maju 2019. konzorcijum Colas i Energoprojekt je predložio da im Bauvezen bude podizvođač na 39 miliona evra vrednoj rekonstrukciji pruge Jajinci – Mala Krsna. Sektor za građevinske poslove IŽS je to odbio i obrazložio zašto Bauvezen i njihova ćerka-firma GIP Konstruktor ne zadovoljavaju uslove. O tome je obavešten i EBRD, koji je obezbedio kredit za taj projekat, ali je konzorcijum pokušavao na sve načine da to opstruira.
Iako je samo delimično izgradila prugu od Kostolca do Stiga, firma iz Lazarevca je od EPS-a naplatila pun iznos, kao da je završila. A kada su zbog toga tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović pokrenule istragu, brzo su sklonjene sa tog slučaja
Zbog toga je Direkcija za železnice sve proverila i oduzela sertifikat Bauvezenu, jer se ispostavilo da je izdat na osnovu falsifikovane dokumentacije. Utvrđeno je da je Bauvezen raspolagao čak i sa blanko potvrdama o ispunjavanju zdravstvenih uslova zaposlenih, u koje bi sami upisivali imena zaposlenih. Serijsko falsifikovanje otkriveno je i u GIP Konstruktor, zbog čega je 19. decembra 2019. zatvoreno gradilište pruge Jajinci – Mala Krsna. A onda su 10. januara 2020. zatvorili – mene.
Da li je krađa državnih resursa društveno ispravno ponašanje u Srbiji u 21. veku
U isto vreme isti konzorcijum bio je angažovan i za izgradnju tehničko-putničke stanice u Zemunu. Bauvezen je na tom projektu vrednom 43 miliona evra normalno nastavio svoj posao, iako je trebalo da ti radovi budu završeni pre pet godina. Ko je za to odgovoran? I da li je to bilo u javnom interesu? Zar smo došli do toga da je krađa državnih resursa društveno ispravno ponašanje u Srbiji u 21. veku?
Više puta su pokušali da me uklone sa mesta direktora zato što sam odbijao da dajem tešku mehanizaciju IŽS-a u zakup, već sam je koristio da sami popravljamo pruge. U novembru 2019. dobio sam „ponudu koja se ne odbija“. Naime, Dmitar Đurović, kum tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, preneo mi je zahtev „budućeg premijera“, kako ga je on nazvao, da radim za njega. Odbijanje te ponude nije imalo alternativu, a svest o tome da će kazna biti nemilosrdna probudila se onog trenutka kada je moja supruga dobila informaciju da joj je na Fejsbuku objavljen profil sa lažnim imenom, njenom fotografijom i tekstom protiv predsednika Aleksandra Vučića. Odbrane više nije bilo, čekali smo da vidimo kako izgleda egzekucija.
IŽS je bila jedna od najznačajnijih interesnih sfera Bauvezena. Od 2010. bukvalno je dobijao sve poslove koje je želeo. Počeo je sa prugom Gilje – Ćuprija, koja je trebalo da bude izgrađena za brzine od 160, a otvorena je za brzine od 50 kilometara na sat. I niko nije reagovao
Odmah po mom uklanjanju sa mesta direktora pristupilo se serijskom nanošenju štete Železnici, a u korist Bauvezena. Gradilište pruge Jajinci – Mala Krsna otvoreno je bez ijednog dokumenta. Uz pomoć izvršnog direktora Milana Maksimovića, IŽS je preuzeo obavezu Bauvezena da transportuje i nabavlja tucanik, što je zaustavljeno tek nakon unutrašnjeg uzbunjivanja, a Maksimović je kažnjen novčano, bez utvrđivanja razmera pričinjene štete.
Kako je nestao čelični most dug 69 metara
Na istoj pruzi Maksimović je omogućio da nestane čelični most dužine 69 metara, a za to je odgovarao samo za privredni prestup. Vrhunac bezobrazluka bio je u junu 2020, kada je IŽS, umesto da sam za nekoliko dana popravi prugu, koju je u dužini od 30 metara kod Prokuplja oštetila poplava, raspisao tender koji je dodeljen, naravno, Bauvezenu. Na mestu gde su izvođeni radovi odneto je 3,2 kilometra šina, a prugom Prokuplje – Merdare u dužini od 55 kilometara više nikada nije prošao nijedan voz. Tih 55 kilometara pruge danas je devastirano.
Procesi protiv mene zapravo su klasični progon, osveta i odmazda. Prvo je pripremljena insinuacija tako što su mi u kancelariju uneli navodno „poklon“, ali je sve to tako nevešto učinjeno da su morali da promene više scenarija. Iako nijedan nije mogao da sakrije podmetačinu, osuđen sam na osnovu lažnih izjava drugih optuženih, koji su za svoje usluge dobili u junu 2020. novi aneks ugovora za eksproprijaciju od IŽS, vredan oko milion evra.
Promenili smo sistem, održavanje pruga finansirali smo naplatom korišćenja naše infrastrukture, sprečili štetu od par stotina miliona evra i za dve godine remontovali 425 kilometara pruga bez dinara kredita, ali je to poremetilo mnoge ilegalne tokove novca
Jedna od optužbi bila je i da sam izmišljao hitnost nabavki kako bih omogućio ZGOP-u, jedinoj firmi koja je u Srbiji mogla da izvodi takve poslove, da ostvari profit. Radar je već, na osnovu uvida u jednu moju žalbu, preneo neke detalje o rekonstrukciji Pančevačkog mosta. Bio je to proces bez prava na dokaze i svedoke odbrane.
Da bi se hitan postupak rekonstrukcije pokrenuo morala je da ga na Radnoj grupi naredi ministarka Mihajlović, jer to IŽS nije hteo da učini. A zatim je preko šefice pi-ar službe tražila da obmanem javnost kako sam sve sam smislio i da inspekcija Ministarstva s tim nema ništa. Sud nije želeo da izvede dokaze. Optužnica se zasnivala i na izjavi vlasnika Bauvezena da je i ta firma mogla da izvodi radove, ali je na glavnom pretresu priznao da je to samo ZGOP mogao da radi.
To nije smetalo predstavniku Tužilaštva za organizovani kriminal da u završnoj reči ponovo insistira na tome da je i Bauvezen mogao da izvodi radove. A radovi koje je izveo ZGOP koštali su milion evra po kilometru, dok su u isto vreme neki drugi izvođači postavljali tramvajske šine na mostu na Adi za sedam miliona evra po kilometru. Baš oni su radili i tramvajske šine u Ulici cara Dušana. I to nije sve, jer je posle šest godina tramvajska pruga na Mostu na Adi propala, a ona na Pančevcu neće za još bar 30 godina.
Kada se sve to zna, ispada da sam kažnjen jer sam sprečio dalje krađe i sačuvao javni interes. S druge strane, to je, očito, trebalo da bude opomena i za sve druge nosioce javne funkcije da znaju šta ih čeka ako im neposlušnost padne na pamet. Ili ako, ne daj Bože, pokušaju da rade u javnom interesu i zaustave uhodane „kombinacije“ sa privilegovanim firmama, bliskim nekim ljudima iz vrha vlasti.
