Organizator potrage za nestalom devojčicom Dankom Ilić u kojoj je ubijen Dalibor Dragijević, sada penzionisani policajac, a tada načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) i pomoćnik direktora policije, Ninoslav Cmolić pokušao je sa tih funkcija da utiče na tok istrage ubistva koje su počinili policajci.
Naime, prema dokumentima iz MUP-a u koja je Radar imao uvid, Cmolić, koji bi trebalo da bude ispitan u vezi s ubistvom Dragijevića, pokušao je da utiče na istragu tako što je Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) dostavio anonimno pismo koje je navodno dobio. U pismu se navodi da bi trebalo ispitati policajce iz Bora koji su, kako se tvrdi, tukli Dragijevića. Borski policajci su bili prvi sa njim, pre policajaca iz UKP-a iz Beograda, upravo pod komandom Cmolića, koji su kasnije došli. Cmolić je zatim zadirući u nadležnosti tužilaštva i suda od dvojice lekara koji se ne nalaze na spisku sudskih veštaka, ali su bliski vlastima, tražio mišljenje o povredama Dragijevića na plućima – masnoj plućnoj emboliji.
On u dopisu pita lekare i da li je moguće da je smrt nastupila u vremenu od četiri sata od nastanka povreda, što je vreme kada su sa Dragijevićem bili pripadnici UKP-a. Dvojica lekara, koja nisu stručna za ta pitanja, to vreme pomeraju značajno unazad, što je suprotno do sada utvrđenim činjenicama. Dragijević se naime prema svedočenjima i samih pripadnika UKP žalio da mu je „pozlilo“ tek nakon što je bio sa njima.
Da li je pismom SUK-u i traženjem dodatnog mišljenja od lekara koji nisu za to stručni Cmolić želeo da preusmeri istragu tako da odgovorni za ubistvo Dragijevića budu policajci iz Bora, a ne njegovi potčinjeni iz UKP-a.
Dosadašnjom predistragom ubistva Dragijevića utvrđeno je da su sa njim poslednje sate provela osmorica pripadnika UKP, koje je tamo poslao upravo Cmolić, a o čemu smo pisali u Radaru 3. jula 2025. u tekstu „Mafijaška inicijacija umesto istrage ubistva“. Nijedan od ove osmorice prilikom saslušanja u SUK-u nije rekao da je Dragijević bio povređen, a svi su u sličnim iskazima potvrdili da su bili sa njim poslednjih šest sati njegovog života. Naime, sa njim su po sopstvenom priznanju bila osmorica tadašnjih pripadnika Odeljenja za posebne akcije UKP-a: Milan Ljubеnović, Nebojša Projović, Mihajlo Bajlović, Zdravko Đurić, Ivan Tesla, Jovan Kerkez, Martin Stojančov i Blagoje Manojlović. Čak je jedan od njih, Stojančov, u izjavi SUK-u 6. juna 2024. eksplicitno negirao da je Dragijević bio povređen, tvrdeći da nije primetio nikakve povrede kada su ga oni preuzeli u 21 sat 6. aprila.
Ninoslav Cmolić, koji bi trebalo da bude saslušan u predistrazi za ubistvo Dalibora Dragijevića, prvo je SUK-u poslao navodno anonimno pismo koje je dobio, a zatim je preuzimajući nadležnosti tužilaštva i suda tražio mišljenja od lekara koji nisu stručni za ta pitanja, ali su bliski vlastima
Njihove izjave suprotne su nalazima lekara Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, koji su utvrdili i obdukcijom i veštačenjem da je Dragijević imao povrede po celom telu, od glave, preko višestruko slomljenih rebara i povreda međunožja, do razorenih tabana, o čemu je Radar pisao još 10. decembra 2024, u tekstu „Prikrivanje surovog policijskog ubistva“. Brojni podlivi i masnice na telu Dragijevića vide se i na fotografijama sa uviđaja. I policajci iz Bora koji su prvo vreme bili sa njim su tvrdili da nisu videli povrede na Dragijeviću, te da je sa njim u jednom trenutku obavljeno i zvanično saslušanje.
Devojčica Danka Ilić nestala je 26. marta 2024, a njena sudbina do danas nije rasvetljena. Dve optužnice Višeg tužilaštva u Zaječaru u kojima se tvrdi da je devojčica ubijena su oborene. Nedavno su, 5. februara, podigli treću, takođe protiv Dejana Dragijevića, brata ubijenog Dragoslava, i Srđana Jankovića za teško ubistvo u saizvršilaštvu, kao i Radoslava Dragijevića, oca ubijenog, za prikrivanje ubistva. Podsetimo i da je smrt Dalibora Dragijevića konstatovana 7. aprila, a MUP je izdao lažno saopštenje ubrzo posle ubistva da je Dragijević umro prirodnom smrću. To saopštenje do danas nije povučeno.
Anonimno pismo
Cmolić je 10. januara 2025. prvo SUK- u uputio navodno anonimno pismo, za koje navodi da ga je dobio. U tom pismu se traži da se ispitaju policajci iz Bora, koji su bili sa Dragijevićem kod Brestovačkog mosta u tom gradu, čime se sugeriše njihova krivica za nanošenje telesnih povreda koje su nesumljivo konstatovali obducenti i veštaci Instituta za sudsku medicinu u Beogradu.
„Ono što sam ja video da su pored vatrogasaca i saobraćajaca, bili još i uniformisani policajci iz Bora koji su vodili pokojnog Dalibora Dragijevića kod Brestovačkog mosta i to Mišel Mitrović, Željko Zdravković, Grujica Hadžić, Goce Pavlovski, kao i njihov pretpostavljeni Danko Križanović, koji su rukama i nogama šutirali po telu i glavi sada pokojnog Dalibora Dragijevića. Bilo je tu dosta ljudi koji su tražili malu Danku, ali znam još da su tog dana kod Brestovačkog mosta zajedno sa pokojnim Dragijevićem bila i dva policajca u civilu koji rade u Boru, Darko Bogdanović i Dejan Jakovljević“, piše „anonimni pisac“ dosta birokratskim jezikom koji podseća na ustaljenu policijsku terminologiju. Pisac zaključuje i da će ostati anoniman jer se plaši za svoju bezbednost, bez objašnjenja zašto, te poručuje Cmoliću: „Nadam se da ćete Vi kao neko ko kontroliše policiju ispitati sve navedene učesnike i lako doći do istine.“ Međutim, činjenice po nalazima obducenta i veštaka, kao i izjave svih policajaca govore drugačije.
Cmolić navodi: „Vaš nalaz nam je potreban u cilju eventualne procene da li se u konkretnom predmetu može istraga voditi u pravcu nastupanja smrti usled specifičnog životnog stanja organizma lica i promena koje su nastupile usled nekih ranijih oboljenja ili oštećenja organa ili preloma kostiju“
Prema izjavama policajaca koji su pre osmorke iz UKP-a bili zaduženi za Dragijevića, proizlazi da je on 6. aprila, 15 minuta posle ponoći, priveden u stanicu. Zatim je saslušan u 11.30, pa je u podne izveden iz službenih prostorija da prisustvuje pretresu stana i tu je bio oko sat, kada je izveden do Brestovačkog vijadukta, gde je vršena pretraga terena, pa je po završetku vraćen u službene prostorije. On je ponovo tog 6. aprila, prema izjavama policajaca, u 18.30 izveden iz stanice kako bi se pretražio prostor kod postrojenja za vodu u potezu Smolnica kod sela Zlot, pa je ponovo vraćen oko 19.20.
U stanici je bio do 21 sat, kada su ga preuzela osmorica iz UKP-a. Do tog trenutka nisu prijvljene bilo kakve povrede. Pripadnici UKP-a koji su poslednji bili sa njim dali su upadljivo slične izjave na saslušanjima u SUK-u o tome šta su radili sa Dragijevićem. Naveli su da su ga prvo odveli na put za Dubašnicu, potom na groblje u mestu Zlot, uz istovetno obrazloženje da ih je Dragijević vodio „od mesta do mesta kako bi im pokazao gde je zakopao devojčicu“. Nakon potrage tvrdili su da su Dragijevića vratili u borsku stanicu oko 2.30 noću 7. aprila, da mu je oko 20 minuta kasnije pozlilo, pa su ga odveli da se umije, nakon čega je izgubio svest, a oni su policajcima iz stanice Bor rekli da zovu Hitnu pomoć. Šest minuta od poziva u 2.54 stigla je Hitna pomoć i smrt Dragijevića posle više pokušaja reanimacije konstatovala u 3.18 ujutru.
Dopisi lekarima
Nakon što je 10. januara 2025. prosledio navodno anonimno pismo SUK-u, Ninoslav Cmolić čini nešto krajnje neobično za policajca, obraća se direktno direktoru Klinike za pulmologiju u Beogradu Mihailu Stepanoviću i njegovom zameniku Spasoju Popevskom sa stručno medicinskim pitanjima u vezi sa „masnom plućnom embolijom“. U dva istovetna dopisa upućena istog dana 28. januara 2025. dvojici lekara Cmolić konstatuje i da su nadležnom tužilaštvu (Više javno tužilaštvo u Nišu, koje vodi predistragu za ubistvo Dalibora Dragijevića) već dostavljeni rezultati obdukciju i veštačenje sa zaključkom da je reč o nasilnoj smrti.
Cmolić piše: „Vaše stručno mišljenje kao eksperata u navedenoj oblasti nam je potrebno u cilju eventualnog zahtevanja superveštačenja radi donošenja Zaključka lekara veštaka pulmologije, o čemu biste bili obavešteni od strane nadležnog tužilaštva radi eventualnog sprovođenja istog
Uobičajeno je da u otvorenim predistragama tužilaštva samo traži stručna mišljenja lekara, a kasnije može i sud. Međutim, Cmolića u dopisu posebno interesuje vreme nastupanja smrtne posledice od „masne embolije pluća“, pa tako u pet od sedam postavljenih pitanja insistira na „vremenskom intervalu“. Tako prvo pita: „Da li je moguće da masna embolija pluća nastane u periodu od četiri časa, tačnije da u navedenom vremenskom intervalu dođe do preloma kostiju, konkretno rebara i to poprečni prelom grudne kosti između drugog i trećeg rebra, serijski prelom desnih rebara…“. Drugo pitanje je slično: „Koji je najkraći vremenski interval po vašem mišljenju potrebno da prođe da bi nastupila masna embolija pluća od trenutka preloma kostiju, rebara, grudnog koša i nastupanja smrti“, kao i treće pitanje: „Da li se krvni podlivi i hematomi sa procenjene zahvaćene površine od oko 35 odsto tela pokojnika, čija je debljina u proseku oko dva centimetra, mogu da dovedu u vezu sa nastupanjem masne plućne embolije i u kom intervalu bi ona mogla da se razvije da bi imala smrtni ishod“…
Zanimljivo je da se oba lekara pozivaju u svojim odgovorima Cmoliću na objavljenu stručnu literaturu, a ne i na sopstvenu praksu i znanje. Naime, u praksi Klinike za pulmologiju oni se ne susreću sa takvim povredama i njihovim posledicama. Direktor Klinike za pulmologiju i njegov zamenik odgovaraju 14. februara 2025, a u njihovim kratkim odgovorima najznačajnije je da se osvrću na „vremenske intervale“. Pišu da se masna embolija pluća prema stručnoj literaturi, ali ne navodeći konkretne izvore, ispoljava najčešće 24 do 72 sata od događaja, da je najkraće vreme 12 sati, a najduže do dve nedelje.
Inače, direktor Klinike za pulmologiju u Beogradu, Mihailo Stepanović, važi za čoveka ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji ga je predložio za mesto direktora 2022, još u prošlom ministarskom mandatu. Dr Stepanović je potpisnik podrške izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ pre decembarskih izbore 2023, a podršku je tada iskazao i u video-spotu naprednjaka.
Preuzimanje nadležnosti tužilaštva
Cmolić u pismu lekarima ne navodi o kom se konkretno postupku radi, ali navodi „da je došlo do nastupanja smrtne posledice lica, pod sumnjivim, nerazjašnjenim okolnostima, pa je shodno navedenom od strane nadležnog tužioca naloženo vršenje obdukcije tela pokojnika…“ Zatim pokušava da obrazloži zašto im se uopšte obraća, navodeći da je policija „organ predistražnog postupka“, zaboravljajući da policija prema zakonu mora da u takvom postupku ispunjava naloge tužilaštva. Zatim piše: „Uvidom u obdukcioni zapisnik, kao i na osnovu analize svih spisa konkretnog predmeta dat je Zaključak i Mišljenje javno dostupni na portalima i društvenim platformama.“ Nakon toga Cmolić u pismu kratko navodi nalaze komisije veštaka Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. Piše: „Lekari veštaci su na osnovu obdukcionog nalaza, mikroskopskog i hemijsko toksičnog pregleda organa, mišljenja da je smrt pokojnog nasilna i da je nastupila usled poremećaja disanja i cirkulacije zbog višestrukih povreda u vidu nagnječenja mekog tkiva i preloma kostiju i usled navedenog događaja od tzv. masne embolije pluća…“. Zatim navodi: „Dva uzroka smrti, gubitak veće količine krvi i masne embolije pluća su po mišljenju lekara veštaka konkretni uzroci smrti.“
Cmolića u dopisu posebno interesuje vreme nastupanja smrtne posledice od „masne embolije pluća“
Pred kraj pisma otkriva svoje namere i duboko i krajnje neobično ulazi u nadležnosti tužilaštva. Cmolić piše: „Vaše stručno mišljenje kao eksperata u navedenoj oblasti nam je potrebno u cilju eventualnog zahtevanja superveštačenja radi donošenja Zaključka lekara veštaka pulmologije o čemu biste bili obavešteni od strane nadležnog tužilaštva radi eventualnog sprovođenja istog, kada biste dobili na uvid celu dokumentaciju.“ Cmoliću mora biti poznato da je angažovanje drugih veštaka, a naročito traženje superveštačenja, u nadležnosti tužilaštva ili suda.
Pismo zaključuje sa neskrivenom sumnjom u nalaz lekara Instituta za sudsku medicinu u Beogradu koji su zaključili: „Nagnječenje mekog tkiva, prelom kostiju kao i druge opisane spoljašnje i unutrašnje povrede nanesene su višekratnim dejstvom tupine aktivno zamahnutog mehaničkog oruđa.“ Cmolić navodi „Vaš nalaz nam je potreban u cilju eventualne procene da li se u konkretnom predmetu može istraga voditi u pravcu nastupanja smrti usled specifičnog životnog stanja organizma lica i promena koje su nastupile usled nekih ranijih oboljenja ili oštećenja organa ili preloma kostiju.“. Kao da je ovim želeo da otvori mogućnost da je Dragijević zadobio smrtonosne povrede i pre nego što je uhapšen.
Cmolić ovako neobičnim i sumnjivim usmeravanjem istrage izgleda pokušava ne samo da zaštiti sebe od odgovornosti kao nadređenog eventualnim ubicama, već ceo sistem koji je uspostavila naprednjačka vlast. To je sistem u kome se ubistvo čoveka koji su počinili policajci, čiji identitet nije nepoznat, nalazi u fazi predistrage skoro dve pune godine i koji podseća na ono komunističko „Istina je šta se drugovi dogovore“. Da podsetimo nijedan policajac nije čak ni suspendovan do danas i svi i dalje postupaju prema građanima. Postavlja se pitanje šta su policajci koji su ubili čoveka, a ne odgovaraju za to, spremni da urade da bi ostali zaštićeni.
Ubistvo Dragijevića koji su počinili policajci, čiji identitet nije nepoznat, nalazi u fazi predistrage skoro dve pune godine
Ti policajci možda su dobili kasnije zaduženja da postupaju prema studentima, aktivistima, kritičarima režima, nezgodnim svedocima mahinacija ljudi iz vlasti… I pre ovoga, Cmolić je više puta čak javno demonstrirao odanost režimu, na primer kada je govorio o opozicionim liderima nakon protesta zbog izborne krađe decembra 2023. Ovakva odanost režimu, muža nekadašnje naprednjačke ministarke životne sredine Irene Vujović, nije spasila odlaska sa funkcije. To se desilo samo nekoliko meseci nakon što je pokušao da preusmeri predistragu za ubistvo Dalibora Dragijevića. Prema nezvaničnim saznanjima Radara, smenjen je jer nije sprečio da pripadnici UKP-a budu članovi Udarne grupe koju je formiralo Tužilaštvo za organizovani kriminal u istrazi korupcije u predmetu koji se kolokvijalno zove „Nadstrešnica“.
Očito je da se sistem ove vlasti sada svodi na zataškavanje nepočinstava, u čemu se ne biraju sredstva i traže se kadrovi koji su isto tako spremni da to sprovedu u delo.
