Koliko god period od samo dva meseca između donošenja gradskog budžeta i usvajanja njegovog rebalansa bio rekordan, u situaciji u kojoj u Apotekama Beograd ponestaju zalihe leka za epileptične napade kod dece, ni rebalans u januaru ne bi bio prebrz. Samo što to nije bio povod za prošlonedeljnu odluku Skupštine grada, koja već treću sednicu odbija predloge opozicije da se obezbedi novac za Apoteke kako bi se isplatile zaostale plate i ponovo pokrenula proizvodnja galenskih lekova.
A nije ni nešto očekivano banalno, poput popravke „novog simbola grada“, sata koji pokazuje različito vreme u zavisnosti odakle ga gledate (da neće potrajati ni nedelju dana sigurno niko nije mogao da predvidi, ali barem postoji garantni rok), već razlog koji ni posle 12 godina ne zastareva – bivša vlast.
„Plaćamo dugove onih pre nas“, objasnio je predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, a sekretarka za finansije Katarina Čubrić precizirala da je bilo potrebno obezbediti sredstva za presude po tužbama iz 2004. godine, u kojima je hotel Union tužio Grad za izgubljenu dobit od 920 miliona dinara sa kamatama i Sekretarijat za urbanizam za 412 miliona sa kamatama za nepostupanje u skladu sa zakonom. A imajući u vidu da je vlasnik Uniona u međuvremenu postao Davor Macura, kome je država do sada obezbedila besplatnu konverziju zemljišta IMT-a (poklon vredan oko 260 miliona evra), ekskluzivno pravo da se šalteri njegove Alta banke nalaze u policijskim stanicama, prebacivanje uplata računa za struju na Alta banku, kao i tri miliona evra za rekonstrukciju Uniona za potrebe Ekspa – bilo bi jako neobično da sad mora da stane u red sa ostalim poveriocima i čeka da Grad reši svoje finansijske probleme.
A problemi svakako postoje.
„Generalno su svi parametri budžeta ostali loši, ako ne i pogoršani. Rebalans ignoriše dugovanja javnih komunalnih preduzeća prema dobavljačima. U novembru je dug iznosio 18 milijardi dinara, krajem decembra je porastao na 20 milijardi, a sada je dostigao čak 25 milijardi. Jedan način da se to reši je da se komunalnim preduzećima odobre dodatne subvencije, drugi je da se preduzeća oslobode obaveze uplate dobiti u gradski budžet, ali u svakom slučaju će pre ili kasnije morati da se donesu mere kojima će ta dugovanja biti zatvorena. Zato prognoziram da će se nastaviti negativni trendovi u gradskim finansijama – pre svega porast zaduživanja, zatim smanjivanje investicija i na kraju prebacivanje određenog dela tereta na realni sektor u Beogradu. To je sektor koji je nešto radio sa Gradom i prema kojem postoje velika kašnjenja u plaćanju i te firme sada dolaze u problem sa likvidnošću, planiranjem novih poslova… A time se stvara začarani krug, pošto problemi u realnom sektoru u Beogradu dovode i do manjih prihoda za Grad, pre svega kroz smanjivanje poreza na zarade. Kada na to dodamo da se protiv Grada vodi još sudskih sporova, gradski budžet jeste na neki način tempirana bomba“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.
I očigledno da mere koje je Grad preduzeo od početka godine (voda je poskupela 17 odsto, naknada za održavanje zgrada Gradskog stambenog 19 odsto, pogrebne usluge 15 odsto, porez na imovinu oko pet odsto…) a koje će građani sigurno osetiti, na nivou finansija celog grada predstavljaju samo kap u moru. Tako je budžetski deficit za dva meseca ipak porastao za 2,6 milijardi dinara, a Grad morao da pozajmi dodatnih 1,3 milijarde dinara. A šta je sa ostatkom deficita koji treba pokriti? Ako je verovati autorima rebalansa, iznos neutrošenih budžetskih sredstava iz ranijih godina (možda još od bivše vlasti?) u februaru je porastao za 1,34 milijarde dinara u odnosu na zaostala sredstva koja su bila evidentirana krajem decembra. Objašnjenje ovog knjigovodstvenog čuda nismo mogli da čujemo u Skupštini grada, pa tako ni zašto onda nisu sačekali do aprila, pošto bi tim tempom cifra možda narasla do potrebnog iznosa i ne bi uopšte ni morali da se zadužuju.
Iako je ove godine planirana nabavka vozila gradskog prevoza u vrednosti od 35 milijardi dinara, Grad je u budžetu za tu namenu odvojio manje od četiri milijarde
Ali se čini da u MMF-u ne veruju u magiju, pošto su tražili od Vlade Srbije da se finansijsko poslovanje Beograda i njegovih preduzeća stavi pod nadzor i sprovede eksterna revizija. „MMF po pravilu nadzire fiskalnu politiku država, a ne pojedinačnih gradova, i kada se međunarodna finansijska institucija spušta na nivo glavnog grada, to znači da su problemi u gradskim finansijama postali toliki da direktno ugrožavaju republički budžet“, ocenio je Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana i dodao da posle takvih nalaza postaje upitno koja bi ozbiljna banka bila spremna da odobri nove kredite Beogradu bez eksplicitne garancije države.
Što objašnjava zašto se Grad faktički povlači iz investicija.
„Imamo neverovatnu situaciju da je gotovo sve krupne kapitalne investicije u gradu morala da preuzme Republika. Vlada trenutno finansira u potpunosti izgradnju novog savskog mosta, tunela od Ekonomskog fakulteta do bulevara Despota Stefana, metroa, Prirodnjačkog muzeja sa akvarijumom… A sada posredno čak i javni prevoz jer je napravljen dogovor da 50 elektroautobusa koji će opsluživati vezu između Ekspa i grada, po završetku izložbe pređu u vlasništvo GSP-a. Tako da na neki način Republika održava grad funkcionalnim. Grad je pokušao da raspiše tender za 150 novih autobusa na gas na koji se niko javio zato što Grad nije obezbedio finansiranje, već je naložio potencijalnim ponuđačima da sami nađu lizing kuću koja bi finansirala taj posao. Jedine veće investicije koje se finansiraju iz gradskog budžeta su stanična zgrada nove autobuske stanice, tunel ispod železničke pruge na Novom Beogradu i proširenje Bulevara patrijarha Pavla. Smešno je da su to jedine zaista kapitalne investicije koje radi Grad. Situacija se možda najbolje vidi iz razdela Sekretarijata za investicije, u okviru koga je najveća investicija dogradnja Kalenić pijace“, kaže Jovanović.
Potvrdu da Grad ne zna kako da samostalno obnovi vozni park nalazimo u nepromenjenoj stavci rebalansa – subvenciji Sekretarijata za javni prevoz od 3,82 milijarde – i paralelnoj iz Plana javnih nabavki po kojoj je vrednost planirane nabavke novih vozila procenjena na 35 milijarde dinara. Imajući u vidu da GSP više ne naplaćuje karte, jaz između te dve cifre je apsolutno nepremostiv.
Ništa od ovoga za sada ne zabrinjava gradske čelnike, makar ne javno, pa je u skupštini samo istaknuto da zarade nisu menjane, a da je novac za pokrivanje tužbenih zahteva obezbeđen „linearnim smanjenjem sredstava namenjenih sekretarijatima za oko dva odsto“. I dok se kapitalni izdaci uglavnom nisu menjali, niti njihova dinamika u naredne dve godine, postoje određeni izuzeci. Recimo, projekat „Modernizacija rada svetlosne saobraćajne signalizacije“ koji je trebalo da bude načet ove godine sa 20 miliona dinara, rebalansom je smanjen na nulu u 2026, mada je moguće da nije stvar bila toliko u štednji koliko u Šapićevoj nadi da će stići da svaki semafor u gradu zameni kružnim tokom.
Za nesanitarne deponije je izgleda ustanovljeno da ne smrde više koliko su u decembru, budući da su sredstva za njihovu sanaciju u ovoj godini smanjena za 59 miliona dinara. Što ne znači da bi baš svi trebalo da malo zapuše nos zarad blagostanja Davora Macure, budući da se u rebalansu pojavio potpuno nov kapitalni projekat „Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština – Prečišćivači vazduha“ vredan 185,5 miliona dinara – iz nekog razloga u sklopu budžeta Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu. Tu je i dalje netaknut projekat „Uspostavljanje platforme za bezbednost u objektima škola i predškolskih ustanova na teritoriji grada Beograda“, na koji preko istog sekretarijata ide milijardu dinara i još 194 miliona preko Sekretarijata za poslove odbrane i vanredne situacije.
Rekonstrukcija Kalenić pijace koja je zvanično započeta 2022. godine, neće biti gotova pre 2028, a sredstva za rekonstrukciju OŠ „Oslobodioci Beograda“ smanjena su za 40 miliona dinara. Ne odložena za neku narednu godinu, nego prosto zakinuta, za razliku od izgradnje novog objekta Prihvatilišta za odrasla i stara lica Voždovac kome je 48,8 miliona odloženo za 2027. godinu (ne mora se baš svaka zima provesti na suvom).
Ali naravno, sve te planove treba uzimati sa rezervom, pošto njihova realizacija zavisi i od sve klimavijih gradskih finansija sa jedne strane i od Šapićevih spontanih inovacija koje ne voli da stavlja na papir. Niti su Beogradski sat i do sada napravljeni kružni tokovi bili zavedeni kao kapitalne investicije, niti se u rebalansu pominje najnovija ideja – svetionik na najavljenom kružnom toku kod BIGZ-a „koji bi gore bacao svetlo i možete odakle god da prilazite gradu Beogradu da znate gde se on nalazi“. A imamo još punih deset meseci do kraja godine da pušta mašti na volju. Pristanište na Vračaru? Drvored banana? Priznajte da zvuči uzbudljivije od nekakve kanalizacije.
