Srbija i u slučaju dogovora ima pravo preče kupovine

Svesnoj da bi kantice i flaše sa gorivom na ulicama zlokobno podsetile na devedesete i da bi to bilo neprihvatljivo i njenim biračima, u aktuelnoj krizi sa NIS-om vlasti je najvažnije da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi i to kapacitetom koji bi zadovoljio domaću tražnju za gorivom. Utisak je da uopšte ne razmišlja o dugoročnim, strateški važnim promenama koje će uticati na energetsku bezbednost zemlje ako mađarski MOL od ruskog Gaspromnjefta kupi kontrolni paket akcija NIS-a.

U prilog tome govori i to što niko od zvaničnika ne učestvuje u pregovorima o NIS-u, iako je OFAC naveo Srbiju kao ovlašćenog pregovarača. Predsednik Aleksandar Vučić se „nada“ da će se Rusi i Mađari dogovoriti, a javnosti se šalje poruka da oni ne mogu da utiču ni na koji način, iako je Srbija potencijalno ključni faktor za rešenje krize.

Prodaja NIS-a 2008. bila je motivisana političkim razlozima. Srbija će ponoviti grešku ako se sada o sudbini naftne privrede ne bude odlučivalo pretežno na osnovu ekonomskog interesa

Time što je pristao na pregovore sa MOL-om bitno je promenjen stav Gaspromnjefta, koji dugo nije pokazivao nikakav interes da proda većinski udeo u NIS-u. Bez toga ne bi ni mogla da se reši kriza koja je dovela do obustave rada Rafinerije, što bi na duži rok poremetilo snabdevanje srpskog tržišta gorivom, smanjilo priliv u budžet, usporilo privredni rast…

Srbija po ugovoru može Rusima da ponudi istu cenu koju dogovori sa MOL-om

Pregovori sa MOL-om su potvrda svesti da bi se bez promene vlasničke strukture značajno smanjila i vrednost kontrolnog paketa Gaspromnjefta, ali i pravilne procene da Srbija ni po koju cenu ne može da dopusti da NIS stane na duži period i da bi je to nateralo da preduzme radikalne poteze.

Ako Rusi ne prodaju svoj udeo ne samo što će pasti vrednost njihovih akcija u NIS-u, nego će to i Srbiju naterati na radikalnije mere, jer ni po koju cenu ne sme dozvoliti da NIS stane na duže vreme

S druge strane, čak i ako se Rusi i Mađari dogovore i taj sporazum odobre OFAC i Komisija za zaštitu konkurencije EU, Srbija opet može da iskoristi pravo preče kupovine i da po uslovima koje su usaglasili Gaspromnjeft i MOL kupi tih 56,15 odsto akcija. Ili da odustane od tog prava i omogući dvema kompanijama da realizuju tu transakciju. Takvo komercijalno rešenje neuporedivo je bolje od svih drugih opcija, koje bi podrazumevale hitno donošenje posebnih zakona, kao u Rumuniji i Bugarskoj nakon sankcija Lukoilu.

U slučaju neuspeha pregovora, Srbija bi, međutim, morala da ima spremna alternativna rešenja. Jedno od njih je i raskid ugovora iz 2008. i usvajanje leks specijalisa. To otvara brojna pravna pitanja, koja bi se mogla pravdati jedino razlozima hitnosti i zaštite energetske sigurnosti i bezbednosti. Pritom je ugovor iz 2008. postao upitan još pre 12 meseci, kada su SAD uvele sankcije Gaspromnjeftu, a time i NIS-u kao njegovoj ćerki-firmi, jer Vlada Srbije zbog toga ne može da obezbedi uredno snabdevanje tržišta derivatima, a Gaspromnjeft ne može da upravlja NIS-om i naplaćuje dobit ostvarenu redovnim poslovanjem.

Kvalifikovani pravni tim bi na osnovu toga sigurno mogao da formuliše razloge za raskid ugovora, u kome se navodi da će sve sporove rešavati Arbitražno veće Međunarodne privredne komore iz Ciriha. Do sada je ta Arbitraža sankcije najčešće tretirala kao „višu silu“, tako da nijedna strana nije odgovorna za štetu zbog događaja koji se nije mogao predvideti, a sporovi su uglavnom rešavani vraćanjem na prethodno stanje.

Svako komercijalno rešenje za NIS neuporedivo je bolje od svih drugih opcija, koje bi podrazumevalo hitno donošenje posebnih zakona, kao u Rumuniji i Bugarskoj nakon što su SAD uvele sankcije ruskom Lukoilu

U konkretnom slučaju, Srbija bi Gaspromnjeftu u roku od jednog meseca vratila 400 miliona evra, a zauzvrat bi ponovo stekla 51 odsto akcija NIS-a. Ako OFAC ne da saglasnost da ruski partner zadrži manjinski paket od preostalih 5,15 odsto akcija, koje je u međuvremenu kupio na berzi – što je malo verovatno – morao bi da se reši i taj problem, najverovatnije kroz prinudni otkup.

Zašto NIS ne vredi isto Gaspromnjeftu i nekom novom vlasniku

Što se same vrednosti NIS-a tiče, ona nije ista za Gaspromnjeft i za novog vlasnika. Član 13. međudržavnog sporazuma iz 2008. omogućio je Rusima povlašćen tretman i od tada do „isplativosti investicije“, koja nije definisana, plaćaju rudnu rentu od samo tri odsto, iako je u međuvremenu Zakonom o korišćenju javnih dobara ona za mineralne sirovine povećana na sedam procenata. Poređenja radi, u Rusiji porez na ekstrakciju mineralnih sirovina varira i u avgustu je rudna renta iznosila oko 275, a u decembru oko 181 dolar po toni, dok je za NIS u avgustu rudna renta bila oko 15,33 a u decembru oko 14,25 dolara po toni.

NIS za novog vlasnika neće imati istu vrednost kao za Gaspromnjeft, kome je međudržavni sporazum iz 2008. omogućio povlašćen tretman i rudnu rentu od samo tri odsto, tako da je po tom osnovu u Srbiji u decembru plaćao 14,25 a u Rusiji 181 dolar po toni

Od 2011. do 2024. NIS je ostvario ukupnu neto dobit od 428,7 milijardi dinara ili oko 3,7 milijardi evra, s tim što je samo Upstream segment (proizvodnja) iskazao profit od 486,25 milijardi dinara, a Downstream (rafinerijska prerada i marketing) gubitak od 57,6 milijardi, pri čemu je taj sektor u 10 od posmatranih 14 godina bio u minusu. Drugim rečima, samo je proizvodnja bila profitabilna, pre svega zahvaljujući poreskom opterećenju od samo 18 odsto (rudna renta od tri i porez na dobit od 15 procenata), dok se on za Upstream sektor globalno kreće u rasponu od 35 do 55 odsto.

Kada se podvuče crta, jasno je da u dužem vremenskom periodu svu dobit stvara proizvodnja nafte i gasa, a da rafinerijska prerada i marketing, uključujući sve NIS-ove pumpe, nisu isplativ biznis. Dodatni problem je što bi rezultati Downstream sektora bili i znatno gori da u 2022. nije bilo ekstremno visokih marži, pa je te godine iskazao dobit od čak 62,2 milijarde dinara, što se neće ponoviti. Uz to, NIS je u junu 2023. preuzeo HIP Petrohemiju, koja je te i naredne godine iskazala gubitak od 18,3 i 7,8 milijardi dinara, što se odrazilo i na konsolidovani bilans NIS-a.

Investicija se Rusima odavno isplatila, a rudna renta se nije menjala

Sve to ukazuje da marže koje se generišu iz rafinerijske prerade, veleprodaje i maloprodaje u NIS-u predstavljaju znatno manju vrednost od marže u proizvodnji nafte i gasa u uslovima „okamenjenih“ poreskih rešenja za Gaspromnjeft. Da bi novi gazda ostvario iste rezultate morao bi od Srbije dugoročno da dobije istu poresku pogodnost kao i dosadašnji, iako mu se investicija u NIS isplatila kroz isplaćene dividende od 500 miliona evra, a uz to mu pripada i 56,15 odsto neraspoređene dobiti koja je na kraju 2024. iznosila 304 milijarde dinara ili oko 2,5 milijardi evra.

Više je nego jasno da je ključ profitabilnosti NIS-a u rukama države i poreske regulative, jer ni Rafinerija u Pančevu, ni mreža benzinskih pumpi ne stvaraju dobit. A uz to je sve manje raspoloživih domaćih sirovina. Uprkos investicijama NIS-a, proizvodnja sirove nafte je od 2012. do sada smanjena sa 1,2 na 0,8 miliona tona, a da bi bila isplativa Rafinerija mora da preradi 4,8 miliona tona, s tim što se sada smatra da je donja granica za profitabilno rafinerijsko poslovanje prerada bar 10 miliona tona, što NIS nije u stanju da dosegne iz tehničkih i tržišnih razloga.

Rudna renta nije se menjala iako se Rusima investicija u NIS odavno isplatila kroz isplaćene dividende od 500 miliona evra, a uz to mu pripada i 56,15 odsto neraspoređene dobiti koja je na kraju 2024. iznosila 304 milijarde dinara ili oko 2,5 milijardi evra

Ako se Srbija odluči da dugoročno energetsku bezbednost gradi na osnovu rafinerijske prerade, uskoro bi mogla biti prisiljena da uz već opisano poresko favorizovanje direktno subvencioniše NIS iz budžeta ili će privreda i građani plaćati najvišu cenu goriva. Ostaje pitanje i da li sa neminovnom promenom vlasništva nad NIS-om predstoji i promena modela, jer koncept male nacionalne naftne kompanije nije ekonomski održiv. MOL je to na vreme shvatio i zato je glavni kandidat za kupovinu NIS-a.

Rumunski OMV Petrom bi možda za Srbiju bio bolje rešenje

Važno bi bilo da Srbija zadrži mogućnost samostalnog izbora optimalnih budućih rešenja, što ne isključuje MOL, ali bi trebalo imati u vidu potencijal strateške saradnje i sa rumunskom kompanijom OMV Petrom, koja ima rafineriju u Ploeštiju kapaciteta 4,5 miliona tona, ali nema petrohemiju, što teoretski otvara mogućnost bolje iskorišćenosti i za HIP. Za Srbiju je važno i što je OMV Petrom sa partnerima u fazi razvoja dva ogromna gasna polja, čiji se kapaciteti procenjuju na 10 i 13 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Prodaja NIS-a 2008. bila je motivisana političkim razlozima. Bilo bi pogrešno ponoviti sličnu grešku i ne iskoristiti mogućnost da se o sudbini naftne privrede odlučuje pretežno na osnovu ekonomskog interesa, koji bi definisao kvalifikovan stručni tim. Šteta što su male šanse da se tako nešto desi. I što Srbija u dogledno vreme neće ličiti na Norvešku, koja se odgovorno odnosi prema javnom dobru u interesu građana. Posledica je da sada Norveški naftni fond raspolaže sa više od 2.000 milijardi dolara ili sa 340.000 dolara po stanovniku.

Uprkos investicijama NIS-a, proizvodnja sirove nafte je od 2012. do sada smanjena sa 1,2 na 0,8 miliona tona. U svetu prevladava stav da koncept male nacionalne naftne kompanije nije ekonomski održiv, MOL je to na vreme shvatio i zato je glavni kandidat za kupovinu NIS-a

Zato je povećanje rudne rente sa tri na sedam odsto za novog vlasnika NIS-a manji problem od eventualne promene načina oporezivanja u skladu sa praksom Norveške, koja dobit iz proizvodnje mineralnih sirovina posebno oporezuje po stopi do čak 80 odsto. Gaspromnjeftu je međudržavnim sporazumom garantovano da takvih promena neće biti, bez njihove saglasnosti, ali neki novi vlasnik NIS-a nema tu vrstu sigurnosti.