Stereotip o Srbima kaže kako obožavaju da „rešavaju“ svetske probleme dok previđaju sopstvene, ali studenti Srbije su tu tropu obrnuli naglavačke – pokušavajući da reše domaće probleme, rešili su jednu svetsku dilemu. Od kada živote delimo na stvarni i virtuelni prostor, raspravljamo da li je politička delatnost na internetu ozbiljan doprinos društvu ili ispraznost koja služi samo tome da bolje mislimo o sebi. Posle godinu dana protesta studenti su nam ponudili pravu dijalektičku sintezu – aktivnost na „mreži“ može da podupre aktivnost na ulicama. Da nije tako, ne bi srpski režim i u virtuelnom prostoru mlatio kao što mlati u stvarnom.
Neželjena pratnja
Prethodne sedmice niz studentskih profila na društvenim mrežama napadnut je iz dva pravca – dobili su i masu lažnih pratilaca i masu prijava za navodna kršenja pravila.
„Većina naših pratilaca je naravno iz Srbije ili sa Balkana. Naravno, ima i ljudi iz dijaspore, iz Austrije ili Nemačke, ali odjednom se pojavio masovan broj pratilaca iz azijskih zemalja. Naš domet jeste velik, ali ne baš toliko“, duhovito primećuje studentkinja novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.
Samo kao primer, profil „Studenata u blokadi“ na Instagramu preko noći je stekao dva i po puta više pratilaca no što je imao. Prema objašnjenju Mile Bajić iz Šer fondacije, kada nalog stekne takvu naprasnu popularnost, sama kompanija koja kontroliše društvenu mrežu – u ovom slučaju Meta – postaje sumnjičava i često suspenduje profil dok se ne razjasni otkud svi ti Azijati. No družina iz „IT blokade“ je uz pomoć srpskih informatičkih stručnjaka širom sveta – eto najzad i neke vajde od odliva mozgova – za nekoliko sati objasnila Meti o čemu se radi i problem je rešen. Uzgred, ako nekoga zanima kako se angažuje virtuelna radna snaga sa drugih kontinenata, Mila Bajić kaže da od toga nema ničeg jednostavnijeg – bukvalno možete da na Guglu ukucate „Kako kupiti pratioce“ i da dobijete sve što vam treba. Milioni ljudi su na raspolaganju.
Naravno, prošla sedmica traje već celu godinu, pa novosadska sagovornica Radara dodaje da to nije bilo prvo vršljanje „nepoznatih počinilaca“ po studentskom internetu. Dešavaju se i pokušaji neovlašćenih pristupa nalozima, ali i to je tek vrh ledenog brega. Srpska spoljna politika navodno počiva na četiri stuba, sve klimavija jedan od drugog, a režimska mrežna politika ima ih tri.
Instagram profil „Studenata u blokadi“ i bez neželjene podrške ima 400.000 autentičnih pratilaca, i time je u prašini ostavio dugo neprikosnoveni zvanični profil Aleksandra Vučića. Štaviše, taj nalog ima daleko više pratilaca no što zajedno imaju nalozi SNS, SPS i parlamentarne opozicije
„Imamo sajber napade, u koje spadaju hakovanja naloga, sprečavanje pristupa, obaranje sajtova i slično. Drugi stub je kršenje privatnosti – neovlašćeno prikupljanje podataka, objavljivanje fotografija studenata i protestanata iz biometrijskih baza ili njihovih osetljivih ličnih informacija, a tu možemo da svrstamo i otkaze ljudima zbog toga što su podržali proteste na privatnim nalozima. Treći stub su dezinformacije, operacije sa botovima, širenje narativa kroz digitalni prostor. Godine 2014. ili 2015, recimo, imali smo mnogo više sajber napada, poput upornog obaranja sajta Peščanika. To se i dalje koristi protiv malih lokalnih medija koji nemaju infastrukturu da se odbrane, ali se fokus pomerio ka prikupljanju i objavljivanju ličnih podataka, što se radilo i inače, ali je onda postalo odmazda. Manipulacije sa trećeg stuba su konstanta“, sumira Mila Bajić.
Timski rad generacije Z
E sad, kao što smo u uvodu rekli – da li bi se režim svime time bavio kada bi društvene mreže bile nebitne? Instagram profil „Studenata u blokadi“ i bez neželjene podrške ima 400.000 autentičnih pratilaca, i time je u prašini ostavio dugo neprikosnoveni zvanični profil Aleksandra Vučića. Štaviše, taj nalog ima daleko više pratilaca no što zajedno imaju nalozi SNS, SPS i parlamentarne opozicije (ZLF, SSP, Novi DSS). Jedini politički konkurent studentima na tom polju jeste nalog pokreta „Kreni-promeni“ – koji je i sam na isti način napadnut prethodnog vikenda. Pritom je nalog „Studenata u blokadi“ tek karika sistema.
„Na nivou Novog Sada svaki fakultet je napravio svoju stranicu, i potom smo napravili zajedničku grupu za medije kako bismo kačili uniformne objave kada je potrebno. Medijski tim se dogovara šta treba da se postavi, kada ćemo kačiti koju objavu, ko će napisati tekst, ko će napraviti vizual. Mislim da je svako ko je talentovan uspeo da se profiliše. Imamo kolege koje su vešte u pisanju, koje lepo dizajniraju, koje prave dobre video-radove, koji su dobri analitičari, i tako dalje. Imamo, naravno, i samostalne sadržaje. PMF je, recimo, analizirao policijsku upotrebu CN gasa na protestima, i to je baš odjeknulo u medijima“, podseća sagovornica Radara.
I sam profil studenata novosadskog PMF popularniji je od brojnih profila političkih stranaka – ima skoro 17.000 pratilaca – a naša studentska sagovornica to ovako objašnjava:
Studentski pokret je svu komunikaciju postavio na društvene mreže. Otvorili su naloge čim su ušli u blokade i za ovih godinu dana su izgradili takav integritet i poverenje da se sada sve što dolazi sa njihovih profila smatra proverenom informacijom
Mila Bajić
„Mi smo generacija Z, kojoj je ’mreža’ osnovni izvor informisanja. Ne gledamo baš mnogo televiziju. To da treba da imamo Instagram, bilo nam je prirodno. Tviter nalog smo napravili u januaru, a Fejsbuk nam je na pamet pao dosta kasnije – tek kad smo dobili sugestiju da ima ljudi koji koriste i njega. Bitno mi je da informacije sa blokadne stranice mog fakulteta budu tačne, da se trudimo da što više poštujemo novinarski kodeks. Može da nam se desi neka omaška u brzini, ali to nikada nije zlonamerno i uvek ćemo brzo reagovati na propust. Mnogo smo puta dobijali dezinformacije i sprečavali smo ih tako što smo pitali ko je izvor, da li je provereno. Ne kačim ništa dok pet puta ne proverim, ne volim senzacionalizam, jer mislim da su upravo iskrenost i borba za istinu prepoznati kao sistem vrednosti koji plasiramo.“
Ukratko – studentski nalozi su postali informativni izvor ne samo za generaciju Z, već i za mnoge druge građane Srbije koji su tamo našli slobodu koja u tradicionalnoj medijskoj sferi ne postoji. Ovogodišnje istraživanje Rojtersa i Oksfordskog univerziteta pokazalo je da svega 27 odsto građana Srbije veruje medijima i da se dve trećine nas obaveštava na društvenim mrežama, po čemu smo rekorderi u konkurenciji 21 ispitane evropske zemlje.
Mreža odgovornosti
„Vlast je shvatila da je u tom digitalnom prostoru najugroženija. Studentski pokret je svu komunikaciju postavio na društvene mreže. Otvorili su naloge čim su ušli u blokade i za ovih godinu dana su izgradili takav integritet i poverenje da se sada sve što dolazi sa njihovih profila smatra proverenom informacijom. Tamo se mogu i uživo videti napadi i na studente i na druge građane, koje ćemo u tradicionalnim medijima ili videti kasno ili ih nećemo ni videti ako je reč o režimskim medijima. Činjenica je da tu možete i da se povežete sa drugima, što je mnogima vratilo veru u to da nisu sami. Ljudi su dugo, pogotovo u manjim mestima, živeli bez osećaja zajedništva. Važno je i to što je vlast u digitalnom prostoru reaktivna, što ne nameće narative onako kako inače gledamo – kada predsednik nešto kaže, to se pojavi u svim medijima i mediji formiraju narativ oko njegove izjave“, smatra Mila Bajić.
Mreže možemo da iskoristimo da ljude pozovemo na ulicu, ali i da delimo druge važne informacije – zašto je važno izaći na glasanje, kako izgleda nevažeći glasački list i slično. Možemo da širimo političku pismenost i odgovornost prema zajednici
studentkinja PMF
Najzad, ako treba reći još nešto o dilemi između aktivizma i „aktivizma“, vredi podsetiti da je blokada RTS organizovana za sat ili nešto više – upravo zahvaljujući društvenim mrežama.
„Kada su kolege iz Beograda izašle ispred RTS, i mi smo izašli ispred RTV, a protestovale su i kolege iz Kragujevca. I sami smo se organizovali za sat vremena. Nismo isprva poneli ništa, pa su kolege kasnije donosile hranu, piće, šatore, kabanice. Naravno da postoje ’tastatura ratnici’, ali mislim da je bitno da iz svega izvučemo najbolje što možemo. Mreže možemo da iskoristimo da ljude pozovemo na ulicu, ali i da delimo druge važne informacije – zašto je važno izaći na glasanje, kako izgleda nevažeći glasački list i slično. Možemo da širimo političku pismenost i odgovornost prema zajednici“, zaključuje studentkinja PMF.
I pošto smo najzad rešili taj svetski problem, možemo valjda i domaće – umreženo.
