Stefan Simic Foto Goran Srdanov Radar 43 copy
Stefan Simić Foto: Goran Srdanov/Radar
Stefan Simić, predsednik beogradskog odbora PSG

Beograd ima ikebanu od gradonačelnika

Izdanje 90
0

Svaki Beograđanin kada danas prošeta može da vidi na šta grad liči. Sve što rade, rade mimo interesa građana, samo da bi mogao da se izvuče novac. Šapić ne može da smeni direktore javnih preduzeća bez Skupštine, a Skupštinu ne drži pod kontrolom. Zna se da odbornici SNS-a samo čekaju mig da ga smene

Kada je većina medija zatvorena za opozicione političare, a njihovo prisustvo na terenu gotovo nužno prate optužbe da nešto pokušavaju da „preuzmu“ ili da se makar samo okoriste, koji prostor im ostaje za javno delovanje? Osim ono malo institucionalnog, na mestima gde im privatna obezbeđenja ne sprečavaju ulaz, jedan odgovor su – društvene mreže. Svakako ne savršen, jer kako pokazuje iskustvo odbornika u skupštini Beograda Stefana Simića, otkrivanje ozbiljne afere u kojoj je park na Zvezdari plaćen 24 umesto 10 miliona dinara, ne može na terenu lajkova i pregleda da se nosi sa brzo nastalim snimkom poplavljenog Trga republike.

O potencijalu takve komunikacije sa građanima, kao i stanju u kome se Beograd nalazi nakon tri godine upravljanja od strane Aleksandra Šapića, za Radar govori Stefan Simić, predsednik beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG).

Stefan Simic Foto Goran Srdanov Radar 12
Stefan Simić Foto: Goran Srdanov/Radar

U kampanji, Šapić je obećavao da će biti srpski gradonačelnik, koji će voditi srpsku politiku. A šta smo dobili?

Kad god se neko poziva na srpstvo, dobijemo veliko ništa ili čak izgubimo još nešto. Šapić se u tom trenutku krio iza Vučića, na svakom bilbordu su bila obojica, a lista se nije ni zvala po njemu nego po Vučiću. Verovato su fokus-grupe pokazale da ne mogu u kampanji da idu na dosadašnji rad, pa je odabrano srpstvo. Ali svaki Beograđanin kada danas prošeta može da vidi na šta to liči. Recimo priča o „Novom srpskom mostu“. Jedan si mi skinuo, drugi još uvek ne postoji, dakle rezultat ove vlasti je minus jedan most. A to što je Šapić početkom godine rekao da će biti gotov za godinu i po – neće biti gotov, već pomeraju za kraj sledeće i verujem da će se još produžavati. Šta god da rade, stalno govore da se to produžava zbog nekih nepredviđenih okolnosti. A mislim da se samo ne planira dovoljno dobro i da su sve neke ad hoc akcije – ovo sad moramo hitno da uradimo zato što je goruća tema, popraviće nam rejting… Uvek navodim primer Drajzerove, jedne od najvažnijih ulica na Savskom vencu, koja je rekonstruisana 11 meseci, zbog nepredviđenih okolnosti, loše kanalizacione mreže… Pa kada je ta mreža građena, šta si očekivao da zatekneš? I onda najave otvaranje za april, pa maj, pa jun i na kraju se otvori u avgustu. I posle toga vam kažu da će izgraditi metro za dve godine, a poslednja linija metroa u Budimpešti je građena 14 godina, približne dužine kakva se planira kod nas.

To su ozbiljno veliki problemi u gradu, a vlast gleda da izvede samo nešto lepo naoko, a ne dobijemo čak ni to. Ako pogledamo radove u centru, uloženo je milijardu i 300 miliona dinara, a ni to nije finalna cifra. Kocke koje su sklonjene sa Trga republike su stvarno kvalitetne, a mi smo ih pronašli bačene na deponiji Beograd puta, a da nisu ni očišćene od lepka. A kada su predsednik države i Goran Vesić otvarali Trg, rečeno je da se takvi radovi izvode jednom za nekoliko vekova. Šest godina kasnije tih kocaka nema i pitanje je hoće li se ponovo iskoristiti. PSG sada pravi spisak trgova po obodnim opštinama koji su u lošem stanju i gde bi mogle da se upotrebe, kad su već preplaćene.

Ako ih neko ne pokrade u međuvremenu.

Računamo na to da su teške.

Nisu samo kocke preslagane zbog greške u postavljanju, sećamo se i beskrajnog probijanja rokova prilikom rekonstrukcije Slavije… Jesu li ikada naplaćeni penali izvođačima radova u gradu?

Ja ne znam za slučaj da je neki izvođač odgovarao. Ali tako vam je kada se javne nabavke nameštaju, kada su izvođači biraju u burazerskim i kumovskim kombinacijama, pa nećete da im izvlačite pare jer će to već platiti građani. Tako oni vode grad, razmišljaju samo kako da najlakše izvuku novac i zato je sve u lošem stanju. A neće da se bave kišnom kanalizacijom jer se to ne vidi kao kad asfaltirate ulice. I onda vam se pola grada poplavi zbog obične kiše.

Ako pogledamo radove u centru, uloženo je milijardu i 300 miliona dinara, a ni to nije finalna cifra. Kocke koje su sklonjene sa Trga republike su stvarno kvalitetne, a mi smo ih pronašli bačene na deponiji Beograd puta, a da nisu ni očišćene od lepka

Zašto nije posađen drvored na Terazijama, nego su stavljene ograde i plastične saksije sa cvećem? Verovatno zato što imaš kombinaciju i za plastične saksije i za cveće, a kad plastika popuca na zimu, sledeće godine mogu ponovo da se kupuju. Mislim da ne postoji ništa što oni rade u ovom gradu, a da u tome nemaju svoj udeo.

Kako ste doživeli potpisivanje memoranduma o razumevanju grada Beograda sa Moskvom?

Bio sam na Eurocities samitu u Temišvaru, gde su bili gradonačelnici Zagreba, Bara, zamenik gradonačelnika Sarajeva… Svi iz regiona, ali niko iz Srbije. A ja bih voleo da Beograd, kao najveći grad Zapadnog Balkana, bude centar okupljanja u regionu. Da ovde često dolaze gradonačelnici Podgorice, Ljubljane, Tirane, Skoplja… Da imamo dobru međusobnu saradnju, da radimo na važnim projektima, da svi budemo deo EU, a da Beograd ponovo bude i ekonomski i centar kulturnih zbivanja. Žao mi je što je to Beograd izgubio i u ovom trenutku se čini kao neki izolovani grad – i to svojom voljom. Šapić je bio pozvan, ali verovatno je SNS izdao direktivu da niko ne ide tamo. I onda se poziva ne veliku odbranu srpstva, na Kosovo… Pa što nisi otišao u Rumuniju, zemlju koja nije priznala nezavisno Kosovo? Zašto im nisi pokazao poštovanje? Zašto, ako je to državna politika, nije mogao da dođe i da se na takvom stavu zahvali predsedniku Rumunije koji je takođe bio prisutan? Ali se zato potpisuje memorandum o razumevanju sa Moskvom, dok nas nema u regionu.

Beograd na vodi dobija dimenzije gradske opštine odlukom vlade, Narodna skupština određuje sudbinu Generalštaba i Ulice kneza Miloša… Gde je u svemu tome gradska vlast?

Beograd se drastično menja a da se gradska skupština ni za šta ne pita. Tamo su odbornici ljudi koji imaju neka druga zaposlenja, a tu su dovedeni samo da glasaju. Nemaš sa kime da debatuješ ili da izneseš neku temu. Žudim za tim da oni iznesu predlog za koji bih mogao da glasam kao opozicioni odbornik. Daj mi nešto, čoveče! Mogu za besplatne udžbenike, ali daj još nešto, nemoj samo taj populizam.

Stefan Simic Foto Goran Srdanov Radar 49 copy
Stefan Simić Foto: Goran Srdanov/Radar

Velika je sramota da gradonačelnik Beograda ne izađe da išta kaže vezano za Generalštab. Kako je moguće da se grad od skoro dva miliona stanovnika dovede u situaciju da ima gradonačelnika koji je ikebana? Iako često izlazi na konferencije na štampu i poručuje „predsednik države, kao najveći politički autoritet, ne vrši pritisak na mene“ i da se on pita za sve u Beogradu. Pa postoji toliko stvari koje mogu da se urade za kratko vreme i ne iziskuju mnogo novca, a da ljudima bude lakše. Ili počni strateški projekat, poput metroa, koji neće biti završen za vreme tvoje vlasti, ali ni sledeće vlasti. Možemo politički da se ne slažemo, ali metro je stvar koja treba da bude cilj svih nas.

Takav kontinuitet je mogao da postoji sa projektom prerađivanja otpadnih voda Beograda u Velikom Selu, započetog za vreme mandata Dragana Đilasa.

Strašno je da je Beograd jedini glavni grad koji nema fabriku za preradu otpadnih voda i da nam sve fekalije idu u Dunav i Savu. Ali kada sam otišao u Veliko Selo, zatekao sam šipražje. Meštani su prestravljeni zato što ih lokalni kabadahija maltretira, šut sa raznoraznih gradilišta se tamo izbacuje nelegalno, a gradonačelnik se ne pojavljuje da vidi u čemu je problem. Šta radi inspekcija? Šta radi komunalna milicija koja je pod direktnom ingerencijom Skupštine grada? Njih bude pedeset u centru grada da paze da neko slučajno ne stane sa sva četiri migavca, da bi se pokazalo kako su saobraćajna rešenja Aleksandra Šapića dobra. A za to vreme je zakrčen Bulevar jer na svakih 30 metara neko tako staje.

U Beogradu imamo divljaštvo u svemu i svačemu, ali se najbolje ogleda u saobraćaju. Svako stane gde hoće, prekrije tablicu… Odakle ti ideja da prekriješ tablicu? Ali takav bahati primer daje vlast, pre svega gradska. I što bi onda neko poštovao propise?

A pored komunalne milicije, sada dobijamo i nekakvu gradsku službu bezbednosti. Znamo li šta to tačno treba da bude?

Ideja da su škole i vrtići ozbezbeđeni i da u njima postoje kamere koje mogu da prepoznaju ako neko recimo ima hladno oružje, inicijalno, ne zvuči loše. Recimo ako, ne daj bože, neka budala upadne u vrtić u koji ide moje dete, da vaspitačice mogu da pritisnu taster i da se odmah pojave ljudi koji će reagovati. Ali fascinantno je kako oni uspeju da kontaminiraju svaku dobru ideju. Prvo, taj posao su dobili privatnici na nameštenim tenderima. Drugo, preplaćeni su. Treće, ne znamo ko su ti ljudi koji su sada obezbeđenje Beograda. Imamo indicije da su to isti oni koji čuvaju Skupštinu grada, a videli smo njihovo ponašanje, oni misle da je Skupština isto što i splav. Na kraju, kamere su posebno osetljivo pitanje, kako će se čuvati snimci, ko će im pristupati…

U današnje vreme antipolitike i poplave vesti, moraš nekako da privučeš pažnju. Jer što više ljudi vidi problem i kaže – da, ovo treba da se reši – veća je mogućnost da će se rešiti.

Isto je sa novim komunalno-bezbednosnim stanicama koje se podižu bez građevinskih tabli. Ko su ti ljudi? Da li oni prolaze obuke i bezbednosne provere? Ovaj grad ima ozbiljnu ranu onoga što se desilo u Ribnikaru i Duboni i Orašju i sve te stvari moraju da se jasno komuniciraju sa ljudima. I ja ne mogu da shvatim da gradska vlast to ne razume. A kada postavite pitanja, kažu vam da ste protiv bezbednosti dece.

Na papiru izgleda da su oni vrlo zainteresovani za bezbednost, pošto su prilikom rebalansa gradskog budžeta izdavanja za javni red povećana za 160 odsto.

A nikad gore nije bilo stanje po pitanju komunalnog reda. Svuda je haos, svako gradi kako hoće… Ali zato kada sam ja obeležavao nebezbedne radove u centru grada, gde su ljudi padali sa bicikla, zapinjali nogama, automobili se nasađivali na visoke ivičnjake, iako su to posle promenili, mene je prvo pozvala inspektorka za drumski saobraćaj na saslušanje. I napisali su mi kaznu od 25.000 dinara za „obeležavanje bez odobrenja nadležne institucije“ zato što sam lepio obične žute trake koje su ljudima skretale pažnju da se ne nasade, zbog čega su mi se neki građani i zahvaljivali. Nisam platio, tražio sam sudsko odlučivanje i sada je to u toku.

Tako sam obeležio i ploče na kružnom toku na Terazijama koje su popucale zbog teške mehanizacije i gradskog prevoza koji prolazi tuda, pa su ih posle menjali noću. Naravno da takve stvari treba da se rade kad je manja gužva, ali vlast inače ne želi da za to dodatno plaća radnike u trećoj smeni već su to ovog puta uradili samo da se ne bi videlo da moraju da ponovo izvode već završene radove.

Videli smo i da se mali stubovi zamenjuju većim, veći ogradama… Postoji li ikakav plan u svemu tome?

Prvo pitanje koje se nameće za Šapića je – imaš li ti konsultacije sa javnim preduzećima na nedeljnom nivou? To je nekada postojalo u Beogradu. Pa da se vidi kada jedni planiraju rekonstrukciju ulice, a drugi da rade kanalizaciju i vodovode. I da se onda to uskladi da se radi istovremeno. A ne da se kopa tek asfaltirana ulica. Šapić bi rekao da oni to već rade, ali znamo da to nije tačno jer sada već imamo kontakte u svim javnim preduzećima, znamo kako to funkcioniše. Drugi problem je u obaveštavanju građana o radovima. Zašto Grad ne napravi flajere koje će podeliti po zahvaćenom komšiluku, pa da znaju ljudi koliko će im se raditi ulica, da se zamole da na vreme pomere svoje automobile… A ne kao na Novom Beogradu gde je zbog vojne parade poslato 20 kamiona iz pauk servisa da sklanjaju automobile koji su legalno parkirani. Kada unutar vladajuće strukture imate više klanova koji ne komuniciraju međusobno i podmeću nogu jedni drugima, građani su taoci takvih odnosa.

Stefan Simic Foto Goran Srdanov Radar 55 copy
Stefan Simić Foto: Goran Srdanov/Radar

Šta u ovakvim okolnostima opozicija treba da radi u Skupštini grada?

PSG čvrsto veruje da je naš posao da predstavljamo građane i u institucijama i van njih. U Beogradu imamo 14 odbornika i svi pokušavaju da u lokalnim skupštinama nešto promene nabolje. I naravno, pokušavamo da svakodnevno budemo i na ulici, na protestima, u razgovorima sa građanima… Iako u institucijama u 99 odsto situacija ne možemo ništa da promenimo zato što smo manjina, mislim da moramo da učestvujemo čak i u ovakvim okolnostima. Kada je većina opozicije bojkotovala izbore 2020. godine, mi smo izašli, i mada nismo prešli cenzus i dalje mislim da nismo doneli pogrešnu odluku. Verujem da je bojkot bio greška i da smo dozvolili četiri godine urnisanja lokala gde nigde nije bilo opozicionih predstavnika. A i građani su za to vreme zaboravili kako izgleda opozicija na lokalu, gde uvek možete da nešto zvanično podnesete i izgovorite i ima ko to gleda i ceni. Na kraju, što se građani budu više uključivali u lokalnu politiku veće su šanse za promenu nabolje.

Vučić je kanalizaciju u Borči obećao 2019. godine, o metrou se samo priča godinama, ostali smo bez jednog mosta… Sa toliko upadljivim „propustima“, ima li političkog smisla ići u parkić i snimati klip za društvene mreže?

Apsolutno! Beograd čine sve te sitne stvari koje onda dovode do ovih krupnih. Mi smo zapostavili lokal. Taj parkić je nekome važan, nekome je neasfaltirana ulica važna, nekome je srušeno stepenište ispred zgrade ili nema ulaz za invalide. Kao gradski odbornik moram da se bavim time zato što su i mesne zajednice i opštine degradirane. Sada i da želite jednu kantu da postavite na autobuskoj stanici, morate da idete kroz Grad, ne možete kroz Opštinu.

Svuda je haos, svako gradi kako hoće… Ali zato kada sam obeležavao trakom nebezbedne radove u centru grada, gde su ljudi padali sa bicikla, zapinjali nogama, automobili se nasađivali na visoke ivičnjake – napisali su mi kaznu

Drugi razlog je što se sednice zakazuju jednom u tri meseca i to nije dovoljno, nakupi se toliko tema i bolje je obaveštavati građane na dnevnom nivou. I biti u kontaktu na taj način i saznavati za probleme. Neke kolege smatraju da takvim pristupom degradiram posao gradskog odbornika, ali u današnje vreme antipolitike i poplave vesti, moraš nekako da privučeš pažnju. Jer što više ljudi vidi problem i kaže – da, ovo treba da se reši – veća je mogućnost da će se rešiti. Male pobede na tom dnevnom nivou će nas dovesti i do velikih pobeda poput tih velikih infrastrukturnih projekata. Nemamo priliku da svaki dan dajemo intervjue i pojavljujemo se u medijima, ali možemo da koristimo društvene mreže.

Još jedno mesto koje je izgleda izuzeto iz nadležnosti gradske vlasti je Ćacilend.

Ne znam da li bih ga nazvao paravojnim ili parapolicijskim, ali to jeste jedan kamp u centru grada kroz koji čak ni poslanicima nije dozvoljeno da prolaze. Sada sa novom prijavnicom na ulazu me podseća na podeljeni Berlin i Čekpoint Čarli. Ne razumem svrhu tako nečega, da li je to poslednja brana vlasti, ali mislim da samo dodatno iritira građane i doprinosi gubljenju podrške. Realno, Grad nema snage da se izbori sa tim, to je i gradonačelnik rekao tvrdeći da je protiv svih blokada. Imali smo situaciju da je majka poginulog mladića štrajkovala glađu 16 dana, a da gradonačelnik to ni rečju nije pomenuo. Njegov prozor bi trebalo da gleda na Ćacilend, ali verujem da on tu ne može ništa. Iako oni tamo imaju i struju – samo im još kanalizaciju nisu doterali – a to se sigurno plaća iz gradskog budžeta. Kao što tamo dežuraju ljudi zaposleni u opštinama i javnim preduzećima.

Kako je onda sve van njegovih ruku, kada su ta komunalna preduzeća pod kontrolom grada?

Ali šta on može da uradi? Da im kaže „nemojte“? On ne može da smeni direktore javnih preduzeća bez Skupštine, a Skupštinu ne drži pod kontrolom. Možda ima jednog ili dva svoja odbornika u njoj. Zna se da odbornici SNS-a samo čekaju mig da ga smene i kako ga danas hvale, sutra će da ga pljuju. On može da priča da su javna preduzeća pod njegovim uticajem, ali ne može da utiče da ne šalju ljude tamo, da ne troše resurse grada na Ćacilend. Tamo je svaki dan Gradska čistoća, sve to mora da se prazni i da bude uredno, dok se pola Beograda guši u smeću i smogu. Radnici Beograd puta su tamo stalno… Sve to ide kroz budžet grada i ako ni zbog čega drugog, Šapić bi zbog toga trebalo da podnese ostavku jer ne upravlja zaista ovim gradom.

Stefan Simic Foto Goran Srdanov Radar 38 copy
Stefan Simić Foto: Goran Srdanov/Radar

Ali prilično deluje da su saobraćajne „inovacije“ njegovo delo.

Zato što su se podelili. Njemu je dato da upravlja Sekretarijatom za saobraćaj, obrazovanje i sport, a sve ostalo drže ostali naprednjaci. I tu su stalna trvenja i tenzije. Čak i tu gde upravlja ima poteškoće, pa je jednom tako prozivao direktora Puteva Beograd ili predsednika opštine Zemun koji se usprotivio ideji da neki autobusi ne idu dalje od Ušća. Odnos centralne gradske vlasti i opština je posebna priča. Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv predsednika opštine Zvezdara za jedan park za koji smo utvrdili da je višestruko preplaćen. Šapić je tvrdio da ne zna ništa o tome, a tužilaštvo nije reagovalo.

Mislim da će nova generacija političara, gde i sebe smatram, više ceniti struku. Ne mogu ja da dođem i da kažem da je kružni tok svuda rešenje, kad ja to ne znam kao politikolog. Nisam se školovao za to. Ne mogu da kažem gde treba da bude prva stanica metroa i kako treba da se gradi. Kao gradonačelnik bih mogao da menadžerišem različite interese, da se konsultuje struka iz različitih oblasti i da se sve to spoji u jedno. Neverovatno je da grad Beograd nema nikakvu inicijativu da zasadi neke zelene površine, da se malo pozabavi zagađenjem. Sve što rade, rade mimo interesa građana. Kupuju prečišćivače vazduha koje ne mogu da se koriste po školama jer ispadaju osigurači. To je plaćeno 670 miliona dinara, a za manje para je moglo da se zasadi drveća koji bi imali veći uticaj na kvalitet vazduha. Toliko je stvari koje rade samo da bi mogao da se izvuče novac. Informativne table za GSP koštaju po 36.000 evra, a na njima izlaze netačna vremena dolaska i ne piše kada je preusmeren saobraćaj da ne čekate.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

0 komentara
Poslednje izdanje