Pišu: Denis Antić, Milan Ćulibrk
Umesto 40 miliona evra ili 4,75 milijardi dinara, koliko je prema Zaključku Vlade Srbije od 16. juna 2022, trebalo da se izdvoji iz državnog budžeta, rekonstrukcija i dogradnja „kreativno-inovativnog i digitalnog centra“ Ložionice u Savskom amfiteatru, u okviru kompleksa Beograd na vodi, poreske obveznike koštala je bar 23 miliona evra više. Koliko tačno, ne zna se, jer Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade, koja je bila zadužena za ceo projekat, nije odgovorila na pitanja koja joj je saradnik Radara postavio, pozivajući se na Zakon o dostupnosti podataka od javnog interesa.
Na konkretno pitanje da li je projekat finansiran kao javno-privatno partnerstvo ili samo iz budžeta Srbije i koliko je ukupno potrošeno javnog novca, iz te Kancelarije su šturo odgovorili da Ložionica nije finansirana kao javno-privatno partnerstvo, već iz budžeta Srbije. Prosto su prećutali odgovor na najvažniji deo pitanja – koliko je na kraju sve to koštalo.
Jedan od uslova bio je da budući zakupac svim zaposlenim u Kancelariji za IT i elektronsku uplatu obezbedi „posebnu ponudu i to najmanje doručak po povoljnijoj ceni, kao i popust od minimum 20 odsto na sva jela iz jelovnika“
Nema sumnje da je jedan od razloga za ćutanje i to što je Vlada u nekoliko navrata koristila čak i tekuću budžetsku rezervu da bi pokrila stalno rastuće troškove tog projekta. Pred kraj prošle godine iz rezervi je isplaćeno 10 miliona, a u martu ove još 1,3 miliona evra. Ako se ima u vidu da je još u februaru 2023. tadašnja premijerka Ana Brnabić izjavila da je država do tada u Ložionicu uložila 52 miliona evra, onda je malo verovatno da je konačan ceh 63 miliona evra, kao što je to preneo Tanjug 7. oktobra ove godine, kada je Ložionica svečano otvorena, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, predsednice Skupštine Ane Brnabić i mnogih drugih zvanica, među kojima nije bilo gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.
Država vlasnik svih nekretnina samo na papiru
U odgovorima koje je potpisao direktor Kancelarije za IT Mihajlo Jovanović ističe se i da je odlukom Vlade od 8. marta 2024. osnovano privredno društvo Ložionica d. o. o. Beograd, čiji je osnivač i jedini vlasnik Republika Srbija, te da je Vlada svojim zaključcima od 16. juna 2022. i 23. maja 2024. odlučila da sve nekretnine u okviru tog kompleksa, koje su vlasništvo države, besplatno ustupi na korišćenje novoosnovanom preduzeću, a da „troškove održavanja snose korisnici u skladu sa Zakonom o javnoj svojini“, konkretno Kancelarija za IT i Ložionica d. o. o.
Iz Kancelarije za IT navode i da će se deo tih nepokretnosti izdavati u zakup „na način i pod uslovima bliže propisanim Zakonom o javnoj svojini, Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda i opštim aktima Ložionice d. o. o.“ A na pitanje na koji će se račun uplaćivati prihodi i eventualna dobit, nastala korišćenjem objekta, kratko su odgovorili da Republika Srbija, kao osnivač, učestvuje u ostvarenoj dobiti, „u skladu sa Osnivačkim aktom“ Ložionice d. o. o.
Iako je Zaključkom Vlade planirano da radovi koštaju 40 miliona evra, a iz Kancelarije za IT i elektronsku upravu izbegavaju da javnosti polože račun, izvesno je da je ukupni trošak bio bar 60 odsto, a možda i duplo veći od početne sume
Ako se po jutru dan poznaje, te dobiti, pa samim tim i prihoda za državu, teško da će uopšte biti. Rukovodstvo Ložionice je, naime, 1. novembra 2024. pokrenulo postupak prikupljanja ponuda za davanje u zakup „neuređenog“ poslovnog prostora od 606,2 kvadrata, sa galerijom od 44,6 kvadrata, terasom od 744 kvadrata, kao i uređenog objekta, kafe bara od 92,8 kvadrata i tri parking mesta.
U odluci, u koju je Radar imao uvid, precizira se da se sve te nepokretnosti izdaju na 15 godina, da godišnji zakup, bez PDV-a, ne može biti manji od 50.000 evra i da će budući zakupac svim zaposlenim u Kancelariji za IT i elektronsku uplatu obezbediti „posebnu ponudu i to najmanje doručak po povoljnijoj ceni, kao i popust od minimum 20 odsto na sva jela iz jelovnika“.
Poslovne i druge veze prvog zakupca i članova porodice Popović
U propisanom, veoma kratkom roku, do 19. novembra 2024. stigla je samo jedna ponuda, firme Riva fud. Tročlana komisija je 8. januara ove godine u Izveštaju o postupku javnog prikupljanja ponuda konstatovala da je ona „prihvatljiva“, da „ispunjava sve uslove“ i predložila da Ložionica sklopi ugovor sa jedinim ponuđačem. U tom dokumentu se, međutim, ne precizira koliki će zakup Riva fud plaćati. Uz pretpostavku da je kao jedina zainteresovana firma ponudio početnu cenu, može se lako izračunati da će mesečni zakup celog tog prostora, uključujući i terasu, bez PDV-a plaćati samo 2,8 evra po kvadratu.
Tu se priča ne završava, već zapravo tek počinje. Riva fud je, naime, osnovan u martu 2023. i nema nijednog zaposlenog, a do kraja 2024. nije imao ni dinar prihoda. Njegov je stvarni, većinski gazda, sa udelom od 51 odsto, preko firme Lumi iz Luksemburga, Igor Stojković, kum Miloša Popovića koji je već više od osam godina šef kabineta Ane Brnabić. Bio joj je „desna ruka“ i dok je bila premijerka, a ništa se nije promenilo ni kad je ona postala predsednica Skupštine.
Što neposredno, što preko „krovne“ kompanije Lumi iz Luksemburga, Stojković kao vlasnik ili bar kao zakonski zastupnik kontroliše veoma raširenu mrežu, koju osim Riva fuda čine i firme Tilo, Mun, Mun suši, Njami, Arti, Teranostra, IoNet, Trg Politika 3, Pariska 12, Dajrekt ist vest, Sata invest i Helosun, od kojih su mnoge registrovane na istoj adresi, Trg Politike 3, u centru Beograda.
1.000 dinara
bio je osnivački ulog kada je Ložionica registrovana, ali bi država već povećala svoj udeo da nadležni nisu APR-u dostavili nepotpunu i pogrešnu dokumentaciju
Osim kumovskih veza, Stojkovića sa porodicom Popović vezuju i zajednički poslovi, o čemu je Radar opširno pisao. U firmi Mun suši, jednoj od brojnih „ćerki“ i „sestara“ luksemburškog Lumija, Stojkoviću je manjinski partner, sa udelom od 20 odsto, niko drugi do Marina Popović, supruga Miloša Popovića. Nepunih godinu dana, od osnivanja u novembru 2022, do oktobra 2023. ona je bila i jedan od direktora Mun sušija.
Ortaci, komšije i suvlasnici pet građevinskih parcela
Nekoliko godina ranije, Stojković je imao zajedničku firmu i sa Zvonkom Popovićem, ocem šefa kabineta Ane Brnabić. Zajedno sa još nekoliko partnera, njih dvojica su krajem 2016. osnovali firmu za računarsko programiranje Arti, u kojoj je Popović senior imao udeo od 10 odsto. Iz vlasničke strukture Artija formalno je izbrisan 23. avgusta 2017, nepuna dva meseca nakon što je Ana Brnabić prvi put izabrana za predsednicu Vlade, a njegov sin postao šef njenog kabineta. Od tada je Zvonko Popović vlasnik nekoliko preduzetničkih radnji i direktor HRD Pro konsaltinga, čiji je formalni vlasnik njegova ćerka i Miloševa rođena sestra, Aleksandra Popović.
Osim Riva fuda, Igor Stojković kontroliše i firme Tilo, Mun, Njami, Arti, Teranostra, IoNet, Trg Politika 3, Pariska 12, Dajrekt ist vest, Sata invest i Helosun, a u njegovom Mun sušiju 20 odsto udela ima i Marina Popović, supruga Miloša Popovića
Osim što su kumovi i poslovni partneri, ove dve porodice su i komšije, jer je Radar otkrio da su Miloš i Marina Popović kao supružnici suvlasnici pet građevinskih parcela u Ripnju, koji pripada beogradskoj opštini Voždovac. Osim bračnog para Popović, jedan od suvlasnika baš tih parcela, ukupne površine 27.355 kvadratnih metara, jeste privatna firma IoNet, čiji je jedini gazda do 4. februara ove godine bio Igor Stojković, a i sada je, preko luksemburškog Lumija, većinski vlasnik, sa udelom od 51 odsto.
Međusobni odnosi Stojkovića sa porodicom Popović toliko su isprepletani da je malo verovatno da je sve to posledica slučajnog spleta okolnosti. Na stranu što je i direktorka Ložionice, Ana Ilić, godinama pre nego što je postavljena na to mesto bila viša savetnica premijerke Ane Brnabić za kreativne industrije i turizam, pa je gotovo nemoguće da ne poznaje dobro i njenog šefa kabineta.
Sa ove vremenske distance i nakon preporuke da skoro 1.500 kvadrata Ložionica izda u zakup na 15 godina baš Riva fudu, sasvim drugačije deluje puka činjenica da su Zaključak Vlade od 16. juna 2022, u vezi sa tim projektom, parafirali tadašnja premijerka Ana Brnabić i generalni sekretar Novak Nedić, venčani kum Miloša i Marine Popović sa kojom Stojković ima zajedničku firmu.
Ana Ilić, direktorka Ložionice, godinama pre nego što je postavljena na to mesto bila je viša savetnica za kreativne industrije i turizam premijerke Ane Brnabić, koja je sa Novakom Nedićem potpisala i Zaključak Vlade i Osnivački akt novoosnovane firme
Uz to, Brnabić je kao premijerka potpisala i Osnivački akt Ložionice, kojim se direktoru daju puna ovlašćenja za zastupanje bez ograničenja, tako da može samostalno potpisivati i komercijalne ugovore, bez javne kontrole.
Po ugledu na komšije iz Beograda na vodi
Ništa manje nisu intrigantni ni drugi detalji vezani za Ložionicu. Prvobitno je Vlada za taj projekat planirala da iz budžeta u 2022. izdvoji 250 miliona dinara, naredne godine 1,7 milijardi i lane preostalih 2,8 milijardi dinara. Sve zajedno 4,75 milijardi dinara ili oko 40 miliona evra. Niko od nadležnih nije našao za shodno da poreskim obveznicima objasni kako je na kraju taj trošak uvećan za najmanje 60 odsto, kako je nastala ta razlika od nekoliko desetina miliona evra i gde je nestao taj novac.
Dobar deo ovih informacija vlast je držala daleko od očiju i ušiju javnosti i kada se javno pohvalila da je obnovila staru železničku ložionicu u srcu Beograda i pretvorila je u „najsavremeniji IT kampus u regionu“, deo građana je to shvatio kao još jedan dokaz da Srbija „napreduje“. Taj pi-ar slogan bio je i sračunat da odvuče pažnju i da niko naglas ne postavi pitanje kome je tih 60 i kusur miliona evra, koliko je država uložila, stvarno namenjeno – građanima ili poslovnoj eliti bliskoj vlasti?
Iz odgovora Kancelarije za IT proizlazi da je, baš preko nje, Vlada finansirala rekonstrukciju svih objekata tog kompleksa. Iako je zvanično najavljeno da će deo tog prostora koristiti državne institucije, a ostatak je namenjen za iznajmljivanje startap kompanijama i tehnološkim firmama, javnost još uvek ne zna pod kojim uslovima, kome i po kojoj ceni se taj prostor iznajmljuje. S obzirom na to da Ložionica nije ni registrovana kao javno preduzeće, već kao društvo sa ograničenom odgovornošću, teško je očekivati da će javnost ikada saznati te veoma bitne detalje. Mada bi bilo logično da oni koji su sve finansirali imaju pravo i da znaju da li će im se ta investicija isplatiti.
5,1 milion dinara
bili su prihodi Ložionice u 2024, s tim što je samo 1,2 miliona prikupila prodajom proizvoda i usluga, a 3,9 miliona su „ostali poslovni prihodi“ od premija, subvencija, dotacija i donacija
Nije nebitno ni što je nakon rekonstrukcije Ložionica postala deo šireg kompleksa Beograda na vodi, jednog od najluksuznijih i najkontroverznijih urbanih projekata u regionu. Time ova investicija dobija dodatnu specifičnu težinu, ne samo zbog cene, već i zbog simbolike, jer država ulaže ogroman javni novac u prostor koji je odavno postao simbol komercijalizacije javnog dobra i povlašćenih interesa.
Posle svečanog otvaranja, država planira da poveća i osnivački ulog Ložionice
Iz javno dostupnih podataka na sajtu Agencije za privredne registre vidi se da je Ložionica d. o. o. osnovana s minimalnim kapitalom od 1.000 dinara, ali je već sada jasno da će uskoro država povećati svoj udeo u toj firmi. Na to upućuju i dve odluke registratora, od 10. septembra i 14. oktobra ove godine, kojima APR odbija da unese izmene i poveća kapital Ložionice dok se ne otklone svi uočeni nedostaci. Između ostalog, u APR-u su konstatovali da je dodatni novac za Ložionicu uplatila Kancelarija za IT i elektronsku upravu, a formalno jedini vlasnik firme je Vlada Srbije. Te dve nepotpune prijave APR-u podnela je direktorka Ložionice, Ana Ilić.
Svojevrsni kuriozitet je da je u Osnivačkom aktu Ložionice sve doskora pisalo da je sedište istoimene firme u Nemanjinoj 11, dakle u zgradi Vlade Srbije. U međuvremenu, 29. septembra ove godine sedište je preseljeno na novu adresu, Ideja 2, u beogradskoj opštini Savski venac, u novu zgradu Ložionice.
Firma je na kraju prošle godine imala samo jednog zaposlenog i za devet meseci od osnivanja prihodovala je 5,1 milion dinara, s tim što je 1,2 miliona prikupila prodajom proizvoda i usluga, a 3,9 miliona su „ostali poslovni prihodi“, tačnije prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija.
Državne investicije u Ložionicu i Beograd na vodi imaju dodatnu specifičnu težinu, ne samo zbog cene, već i zbog simbolike, jer se ulaže ogroman javni novac u prostor koji je odavno postao simbol komercijalizacije javnog dobra i povlašćenih interesa
Ložionica, čiji su budući prihodi prilično neizvesni, već je progutala više od 63 miliona evra, a sa tim javnim novcem moglo je da se izgradi i opremi najmanje 45 vrtića u Srbiji, izgradi kompletna kanalizaciona mreža za Ovču, Borču i Krnjaču, obnove desetine seoskih škola i ambulanti… Problem će biti još veći ako se taj „centar kreativne industrije“ pretvori u centar još kreativnijeg trošenja javnog novca.
