The New Age of Sexism: How A.I. and Emerging Technologies Are Reinventing Misogyny naziv je nove knjige autorke i feminističke aktivistkinje Lore Bejts, u kojoj istražuje predrasude koje se repliciraju u onlajn okruženju zahvaljujući alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, od ChatGPT-a do Metaverzuma. Knjiga čitaoce vodi u uznemirujući, stvaran novi svet pornografskih dipfejk sadržaja, sajber bordela i škola zahvaćenih epidemijom seksualnog zlostavljanja onlajn, otkrivajući kako nove tehnologije zauvek menjaju način na koji stvaramo odnose. U razgovoru za Pi-bi-es Bejts kaže da se naša svakodnevica uveliko transformiše veštačkom inteligencijom, i dok se ti novi svetovi grade, u njihove temelje se ponovo ugrađuju postojeći problemi, posebno strukturne nejednakosti poput seksizma i rasizma. Bejts nastavlja – „Znamo da su žene 17 puta sklonije da dožive zlostavljanje na mreži nego muškarci.
Ako pogledamo neke od oblika tehnologije koji se koriste za olakšavanje zlostavljanja, ovo je pretežno rodno definisan problem. Na primer, ako pogledamo tehnologiju dipfejk sadržaja, znamo da je 96 odsto njih pornografija bez pristanka, i znamo da su 99 odsto žrtava žene. Većina ovih alata čak ni ne funkcioniše ako stavite sliku muškog tela. I to ima ogroman uticaj na usvajanje (tehnologije). … ako pogledate starosnu grupu od 16 do 24 godine, 71 odsto muškaraca u toj grupi kaže da već koriste veštačku inteligenciju svake nedelje, dok to isto navodi samo 59 odsto žena“. Posebno zabrinjava činjenica da je čak trideset političarki u Velikoj Britaniji bilo žrtva AI konstruisanih eksplicitnih, ugrožavajućih slika i video-sadržaja koji su onlajn pregledani skoro 13 miliona puta, naglašava autorka, dodajući da je to i direktna pretnja demokratskim i političkim procesima, odnosno poziciji žena u njima.
Milijarde ljudi koji svakodnevno koriste [virtuelne asistente] i milioni dece koja odrastaju u domovima gde svakodnevno čuju kako im se tako obraća – to ima ogroman društveni uticaj… utiče na našu percepciju pomoćnih i administrativnih poslova kao prirodno povezanih sa ženstvenošću. Frustrirajuće je što feministkinje i žene koje rade u tech industriji stalno iznose zabrinutost, a bivaju odbačene i ismevane, dok je zajednica koju čine uglavnom muškarci ostvarila ogroman profit
Najveći deo materijala nastao je kroz istraživanje mogućnosti chat opcija sa različitim seksbotovima, prikupljanje svedočanstava žena koje su bile žrtve veštačke inteligencije i dipfejk tehnologije, tu su i razgovori sa onima koji kreiraju proizvode i servise zasnovane na AI. „Istraživači procenjuju da je 10 procenata razgovora sa virtuelnim asistentima nasilne, zlostavljačke prirode“, navodi Lora Bejts u intervjuu za magazin Wired, i nastavlja: „… milijarde ljudi koji svakodnevno koriste [virtuelne asistente] i milioni dece koja odrastaju u domovima gde svakodnevno čuju kako im se tako obraća – to ima ogroman društveni uticaj (…) utiče na našu percepciju pomoćnih i administrativnih poslova kao prirodno povezanih sa ženstvenošću. Frustrirajuće je što feministkinje i žene koje rade u tech industriji stalno iznose zabrinutost, a bivaju odbačene i ismevane, dok je zajednica koju čine uglavnom muškarci ostvarila ogroman profit.“
Autorka je, inače, nakon prethodne knjige, Men Who Hate Women, a koja je, po njenim rečima, razljutila mnoge „veoma mizogine muškarce“, i sama postala žrtva dipfejk pornografije, što je za nju bilo traumatično iskustvo. To ju je dodatno senzibilisalo za težinu problema, imajući u vidu rasprostranjenost dipfejk zlostavljanja u školama, kada su žrtve maloletne devojčice. Zato ključna pitanja koja njena nova knjiga postavlja jesu kako osigurati da se ženska prava i bezbednost ne žrtvuju zarad tehnološkog „napretka“ ili profitabilnosti, uz zaključak da, ako ne bude pravilno i hitno regulisana, veštačka inteligencija predstavlja novu granicu u potčinjavanju žena. Ako ne prepoznamo ili tolerišemo seksizam ugrađen u kodove servisa koje koristimo, rizikujemo da ga još snažnije ugradimo i u budućnost naših društava.
