Ovogodišnji rod kukuruza biće za 12,9 procenata, soje za 12, a šećerne repe za 6,1 odsto manji nego lane. Uz to, rod malina podbacio je 12,2 odsto, a višanja je skoro prepolovljen. Zvanična statistika procenjuje da ćemo od svih ratarskih kultura ove godine imati više samo pšenice (26,9) i suncokreta (2,9 odsto), s tim što je i 2024. bila jedna od lošijih poljoprivrednih godina. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom od 2015. do 2024, podaci su još alarmantniji – soja je podbacila čak 44,3 odsto, kukuruz 27,2 i šećerna repa 16,8 procenata, a za četvrtinu je manji i rod šljiva i jabuka.
Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, izračunao je da je, po ceni od 200 evra za tonu, šteta samo zbog toga što će ove godine prosečan prinos biti 4,2 a ne 6,8 tona po hektaru oko 520 miliona evra. Za ratare je još gore što se troškovi proizvodnje po hektaru procenjuju na 1.100 evra, pa će svako ko je sa te površine ove godine ubrao 4,7 tona praktično ostati kraći za 160 evra i pitanje je kako će pokriti taj gubitak.
Od poslednje četiri, čak tri godine bile su izrazito sušne
Sa tolikim minusom zbog smanjenog roda kukuruza, sasvim je moguće da su ukupne štete koje je suša nanela svim ratarskim kulturama za 300 miliona evra veće čak i od rekordnog agrarnog budžeta Srbije, koji je ove godine oko 1,2 milijarde evra. Drugim rečima, sav taj novac neće biti dovoljan ni da se nadomesti manjak prinosa zbog suše. A ti gubici više nisu izuzetak, već postaju pravilo. Uostalom, u Srbiji je od 2017. do 2021. prosečan prinos kukuruza bio 7,2 tone, a od 2022. do 2025. je pao na samo 5,2 tone po hektaru.
Zvaničnici posežu za kratkoročnim merama čiji će se efekti videti za godinu ili dve, a nama su neophodne sistemske mere čiji se rezultati mogu videti tek za pet-šest godina – Žarko Galetin
„Srpska poljoprivreda je hronični bolesnik, problemi se guraju pod tepih, ali su klimatske promene toliko invazivne i intenzivne da se više ne mogu sakriti. Tim pre što su od poslednje četiri, čak tri godine bile izrazito sušne. U 21. veku svaka druga godina bila je sušna, dok je u 20. veku takva bila svaka deseta. Zato se problemi moraju rešavati sistemski, a ne kratkoročnim merama, poput jednokratne pomoći. Vlada se hvali istorijski najvećim agrarnim budžetom, ali to suštinski ne rešava problem, jer Srbija ima veoma mali udeo površina sa zalivnim sistemima. Zvaničnici posežu za kratkoročnim merama čiji će se efekti videti za godinu ili dve, a nama su neophodne sistemske mere čiji se rezultati mogu videti tek za pet-šest godina“, ističe Galetin.
Globalne klimatske promene kod nas se pre svega ispoljavaju u vidu velikih suša i taj manjak vlage u zemljištu mora se nadoknaditi povećanjem kapaciteta zalivnih sistema, a mi smo zapustili 960 kilometara kanalske mreže Dunav-Tisa-Dunav, prvobitno projektovan za zalivanje 510.000 hektara. „Nažalost, sada se koristi samo Veliki bački kanal za zalivanje 35.000 hektara. Taj sistem mogao bi da se osposobi za nekoliko godina, ali političari nemaju vremena da toliko čekaju i zato ne prepoznaju to kao jedno od rešenja. A da rešenja postoje svedoči i podatak da je ove godine u svetu proizvedeno više od 1,2 miliona tona kukuruza, čime je postavljen novi svetski rekord. Nije li to dokaz da su druge zemlje uspele da se prilagode klimatskim promenama“, pita Galetin.
Država svesna problema, ali u praksi ne preduzima ništa da smanji rizike
Iz činjenice da je Srbija usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, gde su kvantifikovane klimatske promene i iznete analize njihovog uticaja na poljoprivredu i druge sektore, Ana Vuković Vimić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, zaključuje da je država svesna problema, ali u praksi ne dela u skladu sa smanjivanjem rizika od klimatskih promena, već naprotiv, preduzima poteze koji nas čine daleko ranjivijim.
Rešenje je da se smanje negativni uticaji. Uostalom, šta znači agrarni budžet od milijardu evra, ako su gubici zbog klimatskih promena u ekstremnim godinama dve milijarde – Ana Vuković Vimić
„Svest proizvođača o problemu klimatskih promena raste, jer su se sami uverili da se dešava ono na šta naučnici upozoravaju već 15 godina. Znamo da će se klimatske promene sigurno nastaviti ubrzanim tempom do sredine 21. veka i zbog toga bi pre svega trebalo da nas zanima prilagođavanje poljoprivrede i drugih sektora, da se smanje negativni uticaji, a time i šteta koju one nanose. Uostalom, šta znači agrarni budžet od milijardu evra, ako su gubici zbog klimatskih promena u ekstremnim godinama dve milijarde“, kaže Vuković Vimić za Radar.
Ona podseća da je Vlada usvojila dokument Nacionalni utvrđeni doprinosi, u kom se navodi da su nas klimatske promene od 2015. do 2025. koštale najmanje 6,8 milijardi evra. Uprkos tome, ni posle skoro dve godine primene Akcionog plana Programa prilagođavanja još nije obezbeđen novac za unapređenje sistema za rane najave i upozorenja, niti za implementaciju drugih mera ovog Programa koji doprinose prilagođavanju poljoprivrede, koje nisu nimalo proste i zahtevaju vreme za kvalitetan rezultat.
Vlada Srbije je u jednom od svojih dokumenata procenila da su nas klimatske promene od 2015. do 2025. koštale najmanje 6,8 milijardi evra
Uz to, Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja istekla je 2024, a nema javno dostupnog nacrta nove, čija bi okosnica trebalo da bude prilagođavanje klimatskim promenama integrisana kroz celokupno strateško planiranje, kaže Ana Vuković Vimić, po čijim rečima to podrazumeva i davanje subvencija u skladu sa preporučenim potrebama, za protivgradne mreže i širenje kapaciteta za navodnjavanje, što uključuje i gradnju akumulacija, da bi bilo vode za navodnjavanje i tokom leta, kada je najveći rizik od suša, kao i mnogih drugih stvari preporučenih kao rezultati analiza rizika od klimatskih promena.
Srbiji neophodna nova strategija upravljanja vodama
„Srbija mora potpuno da menja način upravljanja vodama, da čuvamo višak i da ga trošimo kada smo suočeni sa manjkom vode. To mora da se rešava novom strategijom, jer je važeća prilično zastarela. Uz to, potrebno je povećati i vodnu efikasnost, jer je apsurdno da gubimo mnogo vode a da u isto vreme mnogi gradovi nemaju vodu za piće. Problemi će biti još veći, jer će temperatura nastaviti da raste i klima u Srbiji će iz humidne (vlažne) preći u suvu subhumidnu, a u južnim, jugoistočnim i severoistočnim oblastima čak i u polusušnu do sredine veka, što će dovesti do drastičnih promena i načina života i proizvodnje hrane. Utisak je da ljudi iz vrha naše vlasti ne primaju tu vrstu informacija, dok je u razvijenim zemljama fokus političara da na dugi rok obezbede zdravu životnu sredinu i zaštite prirodne resurse, a naročito dostupnost vodi svakom stanovniku, jer je ona osnovno ljudsko pravo“, naglašava profesorka.
65,5 odsto
od početka 2021. do kraja avgusta ove godine porasle su cene hrane u Srbiji i rasle su za skoro 40 odsto brže od svih drugih cena. U poslednjih 12 meseci ukupna inflacija bila je 4,7 odsto, s tim što je povrće poskupelo za 13,2 i voće za rekordnih 30,8 procenata
Ona smatra da bi šteta mogla značajno da se smanji boljom saradnjom nauke i poljoprivrednih proizvođača. Uz dobru volju vlasti to bi sutra moglo da se uradi, a efekat bi se brzo video, pogotovo kod onih koji gaje jednogodišnje useve. Nažalost, konstatuje, za domaće stručnjake vrata za ozbiljne projekte poprilično su zatvorena. Za razliku od mnogih zemalja u Evropi, Srbija nema savetodavno telo za klimatske akcije, koje je neophodno ne samo za integrisanje smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz strateško planiranje i projekte, već prioritetno zbog kreiranja održivog procesa adaptacije na ubrzane klimatske promene poljoprivrede i drugih sektora.
„Za razliku od države, nova generacija poljoprivrednih proizvođača otvorenija je za promene, ali nemaju pristup svim informacijama. Iako se hvalimo razvijenim IT sektorom, koji zapravo nije dostupan za usluge nauke, pa i mnogih državnih institucija prema građanima, još nije napravljen centralizovani portal za adaptaciju poljoprivrede klimatskim promenama, a ima već dovoljno analiza, studija i rezultata sa preporukama koje bi mogle biti korisne proizvođačima. Svojevremeno je urađena rejonizacija za vinogradarstvo i voćarstvo koja uključuje 13 vrsta voća, za koje je već predviđeno unapređenje, a takve studije trebalo bi uraditi i za ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo. Kada bi postojao interaktivni portal, svako bi mogao jednim klikom da vidi šta se preporučuje za kraj u kome živi i proizvodi“, zaključuje Ana Vuković Vimić.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja istekla je 2024, a nema javno dostupnog nacrta nove, čija bi okosnica trebalo da bude prilagođavanje klimatskim promenama, što podrazumeva i subvencije za protivgradne mreže i širenje kapaciteta za navodnjavanje
Dok se ti problemi ne reše teško da će se stabilizovati cene hrane, koje rastu brže od svih drugih. U poslednjih 12 meseci inflacija je bila 4,7 odsto, dok je povrće poskupelo za 13,2 a voće za rekordnih 30,8 procenata. Od početka 2021. do sada cene hrane povećane su 65,5 procenata i rasle su 40 odsto bržim tempom od svih drugih cena. Tome je svakako doprinelo i to što država nije uradila skoro ništa da umanji efekte klimatskih promena na proizvodnju hrane. A staro je pravilo – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
