Istražujemo: Zašto je struja u Srbiji skuplja nego u trećini Evrope

Srbija je, bar po tvrdnjama zvaničnika, na dnu lestvice evropskih zemalja po ceni električne energije za domaćinstva, a tako će navodno ostati i posle 1. oktobra, kada poskupi za 6,6 odsto. Na žalost domaćih potrošača, za njih je ona jeftina samo na papiru, dok je u praksi plaćaju više nego stanovnici 13 zemalja Starog kontinenta.

Konkretno, ako se u cenu uračunaju i brojne stavke, koje se naplaćuju potrošačima, trenutno je struja jeftinija i u nekim od najrazvijenijih evropskih zemalja, poput Švedske i Norveške, u pet susednih država (Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Albaniji i Mađarskoj), kao i u Poljskoj, Islandu, Moldaviji, Litvaniji, Gruziji i Turskoj. U tim zemljama cena jednog kilovat-časa (kWh) kreće se u rasponu od samo 1,23 (u Gruziji) do 8,7 evrocenti (u Moldaviji), dok je u Srbiji 8,79 evrocenti, navodi za Radar doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević, bivši državni sekretar za trgovinu od 2012. do 2014, pozivajući se na podatke Eurostata, prikazane i u tabeli broj 1.

Milićevićeva analiza za Radar pokazuje, međutim, da je u Srbiji stvarna cena mnogo veća od 8,79 evrocenti za kWh. Njegova računica bazirana je na proceni da većina građana petinu struje troši noću, po nižoj tarifi, a 80 odsto danju, po višoj tarifi. Ona otkriva da svaki kWh, u zavisnosti od ukupne potrošnje, košta između 14,5 i 21,43 dinara, odnosno od 12,37 do 18,29 evrocenti, ako se u cenu uključe i akcize, porez na dodatu vrednost i brojne takse, pa i taksa za javni servis, koja se takođe naplaćuje preko računa za struju.

Što ne plate na mostu, potrošači plate na ćupriji

„Godinama se forsira narativ da je cena električne energije za domaćinstva u Srbiji najniža ili među najnižima u Evropi. Da bi se došlo do stvarne cene koju plaća potrošač, u nju moraju da se uračunaju i sve ostale stavke, počev od angažovane snage, preko naknada za obnovljive izvore, do akciza i PDV-a. Pri tome je cena kWh najniža u zelenoj zoni (mesečna potrošnja do 350 kWh), znatno viša u plavoj (od 351 do 1.600 kWh), a daleko je najviša kada se uđe u crvenu zonu, za koju je granica do sada bila 1.600, a od 1. oktobra biće spuštena na 1.200 kWh“, objašnjava Milićević.

Da ne bi nepotrebno komplikovao, Milićević je, koristeći aplikaciju „Utrošak struje“, utvrdio da u proseku svaki kilovat-čas više od 21 dinara plaćaju najveće štediše, koji troše samo 100 kWh i najveći rasipnici energije, koji mesečno „spale“ 2.500 kWh. Na sreću takvih je malo, pa većinu, koji troše između 300 i 1.500 kilovat-časova svaki košta između 14,5 i 15,75 dinara ili od 12,37 do 13,44 evrocenta. Svi oni, dakle, plaćaju kWh za oko 50 odsto više od 8,79 evrocenti, što je podatak kojim raspolaže i Eurostat.

Da bi podaci bili uporedivi sa drugim zemljama, Milićević je iz računa za struju izbacio fiksnu naknadu za javni servis od 349 dinara. Bez te stavke, prosečna cena kWh kreće se u rasponu od 13,34 do 21,12 dinara ili od 11,4 do 18 evrocenti, što se može videti i iz tabele broj 2. I ti podaci pokazuju da svi potrošači u Srbiji struju plaćaju skuplje od Slovaka, Danaca, Finaca i građana svih bivših republika SFRJ – BiH, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Severne Makedonije.

Na stranu što svi ovdašnji potrošači struju plaćaju po višim cenama od bogatih Šveđana, čiji je bruto domaći proizvod po stanovniku, prema podacima Svetske banke za prošlu godinu, 4,3 puta veći nego u Srbiji (57.723 dolara) ili još bogatijih Norvežana, čiji je BDP po glavi čak 6,4 puta veći nego naš (86.899 dolara).

S obzirom na to da se paralelno povećava cena za 6,6 odsto i smanjuje granica za ulazak iz plave u crvenu, skuplju zonu, nekim domaćinstvima će računi za oktobar biti uvećani i za 10, 15 ili 20 odsto

Miloš Zdravković

Poseban je kuriozitet da samo nešto nižu cenu od prosečne u EU plaćaju oni koji potroše samo 100 kWh. Skuplju struju u Evropi od njih plaćaju samo stanovnici 14 država – Irske, Holandije, Malte, Kipra, Italije, Grčke, Češke, Austrije, Portugalije, Nemačke Francuske, Luksemburga, Belgije i Španije.

Milićević objašnjava i zašto je struja najskuplja za one koji je i ne troše. Izračunao je da bi teoretski, da nijedno domaćinstvo ne potroši nijedan kWh, EPS samo po osnovu obračunske snage na skoro 2,6 miliona brojila godišnje naplatio oko 100 miliona evra, snabdevači 42,3 miliona, a država po osnovu akciza i PDV-a skoro 40 miliona evra.

Cena bez takse za javne servise

S druge strane, najnižu prosečnu cenu, bez takse za javne servise, od 11,4 evrocenta za kWh u Srbiji plaćaju domaćinstva koja mesečno troše 300 kWh. Iako na prvi pogled ovi podaci deluju nelogično i apsurdno, Milićević objašnjava da su oni posledica fiksnih stavki, koje su iste i za one koji troše par stotina i one koji „izgore“ nekoliko hiljada kWh. Pri tome je čak i za tu kategoriju domaćinstava struja u proseku skuplja nego za potrošače u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Finskoj i Danskoj, u kojima kWh košta od 10,22 do 10,82 evrocenta, a skoro ista kao za građane Slovačke, gde kWh košta 11,5 evrocenti.

Teoretski, da nijedno domaćinstvo ne potroši nijedan kilovat-čas, EPS bi samo po osnovu obračunske snage na skoro 2,6 miliona brojila godišnje naplatio oko 100 miliona evra, snabdevači 42,3 miliona, a država po osnovu akciza i PDV-a skoro 40 miliona evra

Uz opasku da je po trenutnim cenama „najisplativija“ potrošnja od 300 do 400 kWh mesečno, jer zbog fiksnih naknada štednja energije ne obara prosečnu cenu, Milićević ističe da će najgore proći oni koji posle oktobarskog poskupljenja upadnu u „crvenu zonu“.

„Sa novim poskupljenjem i snižavanjem kvote sa 1.600 na 1.200 kWh za ulazak u tu opasnu zonu, cena struje u Srbiji će za tu kategoriju domaćinstava sigurno biti među najvišim u Evropi. Tim pre što u najvećem broju zemalja EU cena pada sa rastom potrošnje, dok je u Srbiji potpuno obrnuto. Pre svega zato što Srbija gotovo pola veka nije izgradila nijedan novi proizvodni kapacitet, a pošto nema povećanja proizvodnje, država i EPS čine sve da destimulišu potrošnju i tako održe kakav-takav balans. Sve to, uz interne probleme unutar EPS-a, doprinelo je da Srbija umesto neto izvoznika postane neto uvoznik struje“, konstatuje Milićević.

Oktobarsko poskupljenje neće povećati račune za 6,6 odsto, već za najmanje dva puta toliko

Svi navedeni podaci praktično demantuju tvrdnje vrha države i EPS-a koji uporno nastoje da uvere građane da su im, eto, oni omogućili da struju plaćaju mnogo manje od ogromne većine Evropljana. A tek sledi oktobarsko poskupljenje od 6,6 odsto, šesto po redu od 2022. Pre toga, od 2017. do 2022, punih pet godina cena struje bila je relativno stabilna i kretala se u rasponu od 6,12 do 6,35 evrocenti i trenutno je za 43,63 odsto veća nego 2017.

Za one koji troše 1.600 kWh mesečno, od oktobra će cena struje sigurno biti među najvišim u Evropi. Tim pre što u većini zemalja EU cena pada sa rastom potrošnje, dok je kod nas potpuno obrnuto

Dragovan Milićević

Nije sporno da je u mnogim zemljama poskupela mnogo više, ističe Milićević i navodi da su u Austriji cene struje porasle čak 204, u Portugaliji 186 i u Grčkoj 171 odsto. No, činjenica je, takođe, da je u mnogim zemljama taj rast bio jednocifren, u Poljskoj samo 1,71 odsto, Litvaniji 2,36, Rumuniji 5,8 i Islandu devet, a u Crnoj Gori 11,84 odsto. Na stranu što, ističe sagovornik Radara, ima i zemalja u kojima je u međuvremenu struja značajno pojeftinila, u Gruziji 37,24 odsto, u Mađarskoj 66,10, u Albaniji 68,44 i u Turskoj čak 71,86 odsto. Upravo u te četiri zemlje struja je sada višestruko jeftinija nego u Srbiji, jer tamošnji potrošači kWh plaćaju od samo 1,23 evrocenta u Gruziji do 2,25 evrocenti u Albaniji.

S obzirom na to da se paralelno povećava cena više (dnevne) i niže (noćne) tarife i smanjuje granica za ulazak iz plave u crvenu, skuplju zonu sa 1.600 na 1.200 kWh, nekim domaćinstvima će računi za oktobar biti uvećani i za 10, 15 ili 20 odsto. Na to ukazuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

On precizira da su domaćinstva sa jednotarifnim brojilima koja mesečno troše 1.400 kWh do sada struju, sa svim taksama, akcizama i PDV-om, plaćala 10.150 dinara, dok će se za istu potrošnju njihov račun za oktobar povećati za 15,5 odsto, na 11.730 dinara. Još više će, za 17,5 odsto, struja poskupeti za one koji mesečno troše 2.000 kWh, jer će se njihov račun uvećati sa 18.050 na 21.210 dinara.

17,5 odsto

struja će poskupeti u oktobru za one sa jednotarifnim brojilom koji mesečno troše 2.000 kWh, jer će se njihov račun uvećati sa 18.050 na 21.210 dinara, dok će račun za potrošenih 1.400 kWh porasti za 15,5 odsto, sa 10.150 na 11.730 dinara

„Zbog smanjenja praga za ulazak u crvenu zonu, teret poskupljenja neće svi građani jednako osetiti, a paradoks je da će struja i dalje biti najskuplja za najsiromašnije, zbog brojnih fiksnih stavki, koje su sastavni deo računa za struju“, ističe Zdravković i kao primer navodi domaćinstvo koje mesečno troši 400 kWh. Njihov mesečni račun je 6.040 dinara, s tim što sama struja košta 2.250 dinara (350 kWh u zelenoj zoni po ceni od 5,3 dinara i 50 u plavoj zoni po ceni od 7,9 dinara), dok je trošak distribucije 1.800 dinara, naknada za obnovljive izvore energije 175, a za energetsku efikasnost 37 i fiksna naknada snabdevača 100 dinara.

Zašto su na kraju računi i do 2,7 puta veći od cene utrošene električne energije

Tek onda se na zbir svih tih stavki dodaje akciza od 340 dinara (ona račun uvećava za 7,5 odsto), a potom i PDV od 1.340 dinara (20 odsto na ceo iznos). Tako se za te potrošače suma za struju od 2.250 dinara na kraju uvećava skoro 2,7 puta, objašnjava Zdravković i kaže da je slična računica i za potrošače sa dvotarifnim brojilima. U drugim državama u cenu struje su uračunati svi troškovi koje potrošači plaćaju i sve je transparentno, što se za Srbiju ne bi moglo reći.

Stručnjaci za energetiku strahuju da novac prikupljen poskupljenjem neće biti iskorišćen za modernizaciju EPS-a, već na ko zna šta. Dodatno im te strepnje podgreva to što je u međuvremenu račun EPS-a iz državnog Trezora prebačen kod relativno male, privatne Alta banke

Pri tome sagovornik Radara načelno nije protiv poskupljenja. Pre svega zbog lošeg stanja EPS-a, koji je decenijama bio veliki izvoznik, a od Milorada Grčića naovamo mora da uvozi struju. „Posle kraće konsolidacije, dok je na čelu EPS bio Miroslav Tomašević, sve je ponovo krenulo nizbrdo. Struja mora da poskupi zato što nema dovoljno domaćeg uglja, pa EPS u velikoj meri zavisi od uvoza i uglja i električne energije, koju nabavlja i po dva-tri puta većim cenama od onih po kojima je prodaje građanima“, ističe Zdravković.

On, međutim, strahuje da novac prikupljen poskupljenjem neće biti iskorišćen za modernizaciju EPS-a, već na ko zna šta. Dodatno mu tu strepnju podgreva to što je u međuvremenu račun EPS-a iz državnog Trezora prebačen kod relativno male, privatne Alta banke. Problem mu je i naknada za obnovljive izvore, odnosno povlašćene proizvođače. „Ta naknada je dokaz da oni nisu konkurentni, a svi znamo koliko je teško dobiti dozvole i ko su ljudi koji to uspevaju“, kaže on.

Na opasku da neki, poput Nikole Petrovića, baš i nemaju problema sa tim dozvolama, Zdravković ističe da to znači da potrošači praktično plaćaju da bi „neki bogati ljudi postali još bogatiji“, umesto da se taj novac koristi za razvoj EPS-a. Zbog toga je sasvim i logično što nas već sledeće jeseni očekuje još jedno poskupljenje struje.