Uprkos snažnom protivljenju fabričkog sindikata i dela domaće javnosti, u fabriku Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), ćerku firmu Stelantisa, već sledećeg meseca dolazi oko 900 radnika iz Nepala, Maroka i još nekih afričkih država, saznaje Radar. To je za 100 više od broja potrebnog za rad u tri smene, što je uslov da dnevna proizvodnja konačno dostigne planiranih 500 komada električnih i hibridnih verzija modela fijat grande panda. Zastava je, inače, u drugoj polovini 80-ih iz pogona „izbacivala“ 700 automobila na dan, ali to je već neka druga priča, ili možda i nije.
Ispostavilo se da „boj ne bije svijetlo oružje“ i da su, osim najsavremenije opreme, za kontinuiranu proizvodnju neophodni i radnici, a njih u FCA nema ni približno koliko je potrebno da bi instalirani kapaciteti mogli da rade punom parom i da se proizvodnja poveća na 150.000 vozila godišnje ili na 170 do 200 u svakoj od tri smene dnevno. Iako je taj obim produkcije trebalo da bude dostignut najkasnije u maju, to je još uvek samo „sanak pusti“, a najviše zbog nedostatka radnika.
Radnici dolaze i odlaze iz FCA
U FCA je, prema ugovoru Stelantisa i Vlade Srbije iz aprila 2022, trebalo da bude angažovano oko 1.500, a sada se procenjuje da je za planiranu proizvodnju potrebno skoro 3.000 radnika. Koliko ih je trenutno, najverovatnije ne znaju ni u Sektoru za ljudske resurse, jer upućeni tvrde da ima dana kad više ljudi raskine nego što sklopi ugovor o radu sa FCA. Pre svega zbog plate, koja je za početnike oko 70.000 dinara, s tim što uz prekovremeni rad, bonuse i nadoknade za topli obrok i prevoz mogu da dobace do nešto više od 80.000, dok radnici sa dugogodišnjim stažom zarađuju oko 90.000 dinara, za 20 odsto manje od republičkog proseka.
Ima dana kad više ljudi ode iz FCA nego što se zaposli, jer je plata za početnike oko 70.000 dinara, a i radnici sa dugogodišnjim stažom zarađuju 20 odsto manje od republičkog proseka
U takvoj situaciji, menadžmentu Stelantisa nije palo na pamet da poveća plate domaćim radnicima, već je odlučio da ih „uveze“ iz Azije i Afrike. Upućeni tvrde da Vlada Srbije, iako je država manjinski suvlasnik FCA i gradska uprava u Kragujevcu nemaju nikakve veze sa tom odlukom. Ipak, zadatak da je saopšti dodeljen je članu Gradskog veća Radomiru Eriću, koji je nakon sednice gradskog Socijalno-ekonomskog saveta najavio da u FCA dolazi 800 radnika iz Nepala i Maroka. I pritom se pohvalio da je na evidenciji lokalne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje „tek 9.000 nezaposlenih“. Trapavo sročenom izjavom, Erić je samo dolio ulje na plamen nezadovoljstva velikog broja građana. Mnogi se pitaju zašto „uvozimo“ radnike iz Azije i Afrike, ako je u Kragujevcu još uvek bez posla 9.000 ljudi? Zar među njima nije moglo da se nađe njih 800 ili 900 koji bi radili u Fijatu? Erić to nije znao da objasni.
A deo odgovora na ta pitanja leži u činjenici da među tih 9.000 nezaposlenih ima dosta ljudi sa fakultetskim diplomama, starijih koji sve i kad bi hteli ne bi mogli da jure montažne trake. A ima i onih koji su na evidenciji NSZ isključivo ostvarivali neka prava koja im po zakonu pripadaju. Uostalom, konkurs u Fijatu otvoren je mesecima i svako ko je hteo da se tamo zaposli već je mogao da se prijavi.
Nažalost, ovaj problem delom je posledica negativnih demografskih trendova, jer je Srbija od 2015. do 2024. izgubila čak 437.205 stanovnika. Uz to, svake godine zemlju napusti oko 45.000, mahom mladih i radno sposobnih ljudi. A neko mora da odnosi smeće i čisti ulice, vozi kamione, autobuse i tramvaje, juri montažne i proizvodne trake po fabrikama… Srbija će, otuda, tek da se suoči sa nedostatkom radne snage.
Sindikat FCA protiv dovođenja stranih radnika
U Sindikatu FCA kažu da o dolasku inostranih radnika ne znaju ništa, niti ih je ko obavestio o tome. Uoči avgustovskog kolektivnog odmora, koji je u međuvremenu završen, zvanično im je rečeno da će u fabriku uskoro, na rok od godinu dana, da dođe oko 100 radnika iz Stelantisove fabrike u Maroku, kako bi se obučili za proizvodnju električnih automobila i pomogli kolegama iz Šumadije da dostignu predviđeni obim proizvodnje.
Sa platom od 1.000 evra mesečno Fijat bi lako obezbedio potreban broj radnika. U rešavanje tog pitanja trebalo bi da se uključi i država, koja ima trećinu udela u FCA – Jugoslav Ristić
Ubeđeni su da je Erić dolazak 800 radnika iz Nepala i Maroka u FCA Srbija najavio „zbog promocije gradske uprave, koja, eto, rešava problem manjka radnika u Fijatu“. Priznaju, međutim, da fabrici nedostaje upravo toliko radnika za treću smenu, koja je trebalo da bude uvedena još proletos. Taj rok kasnije je pomeren za 1. septembar, a nedavno za naredni mesec. Sindikalci tvrde da je u fabrici trenutno angažovano 2.500, dok izvori Radara navode da je na platnom spisku samo oko 2.000 radnika, koji dnevno proizvedu oko 300 vozila.
Iz Sindikata FCA Srbija poručuju da su oni „decidirano protiv dovođenja radnika iz inostranstva, posebno ako nisu iz Stelantisovih fabrika“. Kažu i da problem sa nedostatkom radne snage u FCA može da bude rešen povećanjem zarada na nivo kojim bi zaposleni bili zadovoljni. Ističu i da nije logično da je država Srbija kao vlasnik 33 odsto toliko ulagala u FCA da bi sada u fabrici radio neko iz Nepala ili nekih afričkih zemalja. U FCA je, inače, već mesecima angažovano oko 100 radnika iz drugih Fijatovih fabrika u Italiji, a Sindikat nema ništa protiv toga, jer ih plaćaju njihove matične kompanije, dok u Kragujevcu primaju dnevnice i neke druge prinadležnosti.
Svojevremeno su, 2022, i radnici iz Kragujevca odlazili na rad u Stelantisove fabrike u Slovačkoj i Poljskoj, s tim što su im pre odlaska raskidali ugovore o radu, uz obećanje da će ih obnoviti kad startuje proizvodnja novih modela u FCA. Uz to, kragujevački radnici su u Slovačkoj i Poljskoj primali plate u fabrikama u kojima su bili angažovani, kao i sve njihove tamošnje kolege.
Da li je novcem koji će potrošiti za hranu i smeštaj radnika iz inostranstva mogla da se poveća zarada zaposlenima u FCA ili je dolazak radnika iz Azije i Afrike, ipak, jeftinija opcija. I to nije pitanje samo za menadžment Stelantisa, već i za Vladu Srbije, koja je godinama subvencionisala Fijat
Jugoslav Ristić, dugogodišnji predsednik Samostalnog sindikata Kragujevca i čelnik Udruženja građana Nova svetlost, kaže da ga najavljeni dolazak radnika iz inostranstva ne iznenađuje, jer je očigledno da ljudi iz Kragujevca nisu zainteresovani za zarade nešto veće od 70.000 dinara. Zato se, kaže, dovode radnici iz zemalja siromašnijih od Srbije. „Sa platom od 1.000 evra mesečno Fijat bi vrlo lako obezbedio potreban broj radnika“, smatra Ristić, po čijim je rečima država, koja ima trećinu udela u kompaniji, to mogla da reguliše.
(Ne)jasna računica Stelantisa
Mnogima nije jasna računica Stelantisa. Tim pre što je nedavno radnicima Maseratija iz Modene, koji je u najvećoj krizi otkako postoji, predloženo da dođu privremeno u Kragujevac, gde bi sa bonusima i dnevnicama zarađivali više od 3.000 evra mesečno, ali su oni tu ponudu odbili. Neki drugi italijanski radnici su prihvatili i u Kragujevcu zarađuju otprilike toliko. Izvesno je da Stelantis ni izbliza neće biti tako velikodušan prema radnicima iz Nepala i Maroka, ali ni njima plate sigurno neće biti mnogo manje nego šumadijskim kolegama, s time što će njima morati da se obezbede i smeštaj i hrana. A kirije u Kragujevcu kreću se od 250 do 500 evra, a po cenama hrane Srbija je već stigla EU i radnici iz Azije i Afrike koji dolaze ovde da bi izdržavali svoje porodice to neće moći da plaćaju iz svojih džepova. Ostaje kolektivni smeštaj, neznano gde, ali gde god bio, krov nad glavom za blizu 1.000 ljudi i bar dva obroka dnevno – koštaće.
Da li je tim novcem mogla da se poveća zarada zaposlenima u FCA ili je dolazak radnika iz Azije i Afrike, ipak, jeftinija opcija? To nije pitanje samo za top menadžment Stelantisa, već i za Vladu Srbije, koja je godinama subvencionisala Fijat. Ostaje da se vidi da li će ovim putem krenuti i drugi strani, a za njima možda i domaći poslodavci. I da li dovođenje još jeftinije radne snage iz siromašnih zemalja Azije i Afrike može dodatno ugroziti ionako loš materijalni položaj i radni status domaćih trudbenika.
