Sada je jasno i svima vidljivo golim okom – protestna energija u Srbiji nije opala. Ni zastrašivanje, ni batine ni hapšenja ne deluju i ne postoji nikakva mogućnost da vlast Aleksandra Vučića vrati moć koju je imala. Naprotiv – sve ukazuje da će se pad rejtinga uzdrmanih naprednjaka i dalje nastaviti, što garantuje dalje produbljivanje krize.
Koliko će agonija trajati i koliko bolan rasplet nas čeka, međutim, ne znamo ni posle vidovdanskog skupa na poziv studenata, koji je brojnošću premašio sva očekivanja. Iskazanom spremnošću da se suprotstave policijskoj akciji razbijanja skupa građani su pokazali koliko je za njih nepodnošljiv život u zemlji okovanoj lažima i kriminalom. Nikakvo “sviranje kraja” tu ne pomaže, borba se nastavlja. Probuđeni najvitalniji deo društva ne može biti pobeđen nasiljem i prevarama.
Masovnost skupa usred leta i nakon sedam meseci borbe govori da su studenti i dalje najuticajniji faktor na političkoj sceni, a njihovo povlačenje u unapred definisanom terminu i poruka građanima da imaju “zeleno svetlo” da nastave dalje do slobode pokazuje da nisu spremni da celu borbu iznesu na svojim leđima
Jedna strana u okršaju koji predstoji je jasna i dobro poznata: nema iznenađenja u činjenici da vlast posle protesta nije obećala raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Dobili smo samo ponavljanja tvrdnje da studentski zahtev neće biti ispunjen, potpuno u skladu sa ranijim preovlađujućim procenama da Vučić u ovom trenutku jednostavno ne sme da ide na izbore čak ni pod postojećim, potpuno nedemokratskim uslovima. Zbog toga su mu, uostalom, studenti i prilepili nadimak “Kukavica”, koga će se teško osloboditi.
Jednako nezamisliva je i mogućnost da reši bilo šta od problema koji mu se gomilaju – od probuđenog društva, preko kuljanja informacija o korupciji i kriminalu, do sve brojnijih razloga za gubitak poverenja u sospstvene saradnike. U takvim uslovima, jačanje represije uz sve brutalniju propagandu, deluje neminovno.
Da li su izborom govornika studenti strateški Vučiću izbili iz ruku takozvanu “nacionalnu kartu”, ne odustajući od namere da budu faktor okupljanja ljudi različitog ideološkog opredeljenja? Ili će forsiranje nacionalne mitomanije pretegnuti, sa efektom pasiviziranja građanskog dela nezadovoljne Srbije?
A ko je na drugoj strani, kojim sredstvima raspolaže i kakvim metodama će se služiti?
Masovnost skupa usred leta i nakon sedam meseci borbe govori da su studenti i dalje najuticajniji faktor na političkoj sceni, a njihovo povlačenje u unapred definisanom terminu i poruka građanima da imaju “zeleno svetlo” da nastave dalje do slobode pokazuje da nisu spremni da celu borbu iznesu na svojim leđima. Ali ne odustaju od ključne uloge: vlast su proglasili nelegitimnom, a kao cilj svog ustanka označili su povratak države u ruke naroda.
Vodiće se, u narednim danima, rasprava o tome šta su u subotu postigli odlukom da za govornike na skupu odaberu ljude poput, recimo, Mila Lompara, samo nekoliko dana nakon što je promovisao knjigu osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, sve uz prisustvo Luke Karadžića, osuđenog na dve godine zatvora zbog – gaženja studentkinje. Da li su time strateški Vučiću izbili iz ruku takozvanu “nacionalnu kartu”, ne odustajući od namere da budu faktor okupljanja ljudi različitog ideološkog opredeljenja? Ili će forsiranje nacionalne mitomanije pretegnuti, sa efektom pasiviziranja građanskog dela nezadovoljne Srbije?
Rektor Đokić s razlogom dobija onolike uvrede predstavnika vlasti i njenih propagandnih saučesnika: podaci dobijeni telefonskom anketom kažu da je kod građana ocenjen bolje od dugo neprikosnovenog, a sada opadajućeg Vučića
A možda je, ipak, najvažniji elemenat programa koji su pripremili za vidovdanski skup bio govor rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića? Uz retoriku daleko od svih priča o “srpskom integralizmu” i vekovnim težnjama, sudeći prema istraživanju Nove srpske političke misli, rektor Đokić s razlogom dobija onolike uvrede predstavnika vlasti i njenih propagandnih saučesnika: podaci dobijeni telefonskom anketom rađenom na reprezentativnom uzorku početkom juna kažu, naime, da je kod građana ocenjen bolje od dugo neprikosnovenog, a sada opadajućeg Vučića.
Izbori, uostalom, nisu sutra i biće još dosta vremena za učenje, promene, dogovore i pripreme. Baš kao što će biti hapšenja, pritisaka, targetiranja, hajki i svih vrsta zloupotreba i manipulacija od strane vlasti, rešene da nekako izdrži do kraja lukrativnog projekta Ekspo 2027. Ili bar da to pokuša svim sredstvima.
