Silna su se koplja lomila uoči prošlogodišnjeg obeležavanja Dana pobede u Moskvi. U žiži javnosti, ne samo srpske, bio je predsednik Aleksandar Vučić. Te otići će, jer mora zbog ruskih energenata, jer želi da se slika s Vladimirom Putinom, jer voli da protivreči Evropi. Te neće otići, ali samo zato što mu Brisel neće oprostiti. Uostalom, ni mesec dana ranije se propisno obrukao fijaskom u Floridi, kada je neuspešno probao da kupi naklonost Donalda Trampa parcelom na kojoj je Generalštab, čime je, činilo se tad, ostao bez partnera u zapadnom delu međunarodne zajednice. Kako bilo, poziv na paradu 9. maja bio je otvoren i Vučić mu se naposletku odazvao. Ove godine to nije bio slučaj. Istini za volju, ruska strana je, prema rečima Putinovog pomoćnika Jurija Ušakova, odlučila da strane zvaničnike ne zove, uz opasku da se, parafraziraćemo, na Dan pobede ne zove, već da se na njega dolazi. Od prošlogodišnjih Putinovih intimusa zapadno od Urala, prisutan je bio samo Robert Fico, premijer Slovačke. Tramp je zauzet bliskoistočnim problemima kojima je, u saradnji s Izraelom, sam doprineo, Viktor Orban nedavno je počišćen na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, pa nije bilo rašta sedati u avion, a predsednik Srbije je, suočen sa sve većom društvenopolitičkom krizom u zemlji, verovatno mogao da odahne, bar na trenutak, što pred leto neće morati nikome da se zamera.
Pa opet, Srbija je svog predstavnika na Crvenom trgu imala. I to kakvog! Ne u zvaničnom svojstvu, doduše – lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin je, iako od aprila 2025. godine ne obavlja niti jednu funkciju u izvršnoj vlasti, tamo bio u društvu delegacije Republike Srpske.
„Ove godine, iz Srbije sam bio samo ja i mislim da to nije dobro. Ja nisam predstavnik države. Trebalo je da bude bar premijer ili ministar spoljnih poslova. Predsednik nije morao, jer nije bila jubilarna parada“, rekao je Vulin Milomiru Mariću na TV Prva 12. maja, čime je džentlmenski skinuo teret s leđa neformalnog vođe većeg koalicionog partnera.
Istim je argumentom obrazložio i činjenicu da je ovogodišnja manifestacija, koja je brojala oko 500 posetilaca, bila oko pet puta manja od one koja se održala prošlog proleća. I mnogih prethodnih, kažu upućeni. Utoliko je čudnije što se baš Vulin, nasmejan i, čini se, vidno podmlađen, slikao na Crvenom trgu, s tri ordena koja mu je Ruska Federacija za različite zasluge dodelila.
Sumnjive zasluge
Razne je dužnosti lider PS u poslednjih 14 godina obavljao – bio je direktor Kancelarije za KiM u Vladi Srbije, bio je i ministar rada, odbrane i unutrašnjih poslova, a na koncu je zaseo u možda i najzahtevniju i bezbednosno najosetljiviju fotelju, onu koja pripada direktoru Bezbednosno-informativne agencije. Dosadašnja priznanja su mu, gle čuda, mahom dodeljena za zasluge u bezbednosnom sektoru, koji je, slučajno ili ne, počeo da se puni priučenim lojalistima baš za njegovog vakta, umnogome po uzoru na Rusiju.
Ove godine, iz Srbije sam bio samo ja i mislim da to nije dobro. Ja nisam predstavnik države. Trebalo je da bude bar premijer ili ministar spoljnih poslova. Predsednik nije morao, jer nije bila jubilarna parada
Aleksandar Vulin
Osim Ordena prijateljstva, kog mu je u januaru 2024. uručio direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin, i to za „veliki lični doprinos u razvoju i unapređenju saradnje BIA i SVR u oblasti obezbeđivanja državne bezbednosti i zaštite nacionalnih interesa Srbije i Rusije“, mogao se na njegovim plećima prepoznati još i orden Federalne bezbednosne službe (FSB), takođe uručen u januaru 2024, i to za „izuzetan doprinos saradnji srpske i ruske službe“.
Zbog ugla fotografije, teže je identifikovati treće odlikovanje, ali može biti bilo koje od sledećih: medalja Ministarstva odbrane Rusije, medalja povodom tridesetog rođendana Ministarstva za vanredne situacije Rusije, orden za zasluge u unapređenju saradnje Srbije i Rusije u oblasti odbrane. Izvesno nije reč o Georgijevskoj lenti, znamenju carske Rusije koje je novi život dobilo nakon sloma nacizma, a najnovije, zlokobno značenje, nakon ruske aneksije Krima 2014. godine. Crno-narandžastu lentu je Vulin okačio zasebno i vidno, na drugom delu grudnog koša.
Gubljenje i dobijanje funkcija
Iako Vučićev protolojalista, Vulin je ipak morao da se potkraj 2023. povuče s mesta šefa BIA, nakon što mu je ranije te godine zvanični Vašington uveo sankcije zbog optužbi za korupciju i veza s međunarodnim kriminalnim miljeom. Rečju, zbog slučaja „Jovanjica“, saradnje s trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, kao i onim što Amerika zove širenjem „malignog ruskog uticaja“ na Zapadnom Balkanu.
„SAD i EU traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji“, kazao je tad u saopštenju, uz naznaku da ga Vučić nije naterao na odlazak. Predsednik nije dugo ćutao, nazvavši Vulina „svojim drugom s kojim je proveo mnogo vremena“ i čovekom koji „nije ruski agent“.
Iako Vučićev protolojalista, Vulin je ipak morao da se potkraj 2023. povuče s mesta šefa BIA, nakon što mu je ranije te godine zvanični Vašington uveo sankcije zbog optužbi za korupciju i veza s međunarodnim kriminalnim miljeom
Mnogi su očekivali da se lider PS makar izokola vrati u ministarsku rotaciju, ili bar na klupu za rezervne, a važne igrače, i to se desilo, doduše nakratko – u maju naredne godine je postavljen na mesto potpredsednika Vlade Srbije, da bi odatle otišao s padom Vlade Miloša Vučevića, čiju je ostavku opisao kao „čin časnog čoveka“ koji ipak ne pozdravlja. U to je vreme izvoz srpskog naoružanja u Ukrajinu postala osetljiva tema u Rusiji – dovoljno osetljiva da se, primera radi, nešto kasnije prelomi na grbači NIS-a, ali i drugde – kao i kada je Brisel, ponukan studentskom pobunom, konačno počeo da se više interesuje za zbivanja u Srbiji.
Naravno, za paranaprednjačkog kadra koji je višestruko dokazao otpornost, upornost i lojalnost, moralo se naći mesta. Recimo, u fotelji predsednika Nadzornog odbora JP „Srbijagas“, firme preko koje se Srbija snabdeva gasom iz Ruske Federacije, ili u fotelji srpskog odeljka Ruskog istorijskog društva, organizacije koju vodi Nariškin.
Čemu služi Vulin
I, ako je neko i pomislio da se u tom Društvu samo izučava prošlost, Vulin ga je razuverio prilikom govora na osnivačkoj skupštini, pre pola godine, kada je rekao da je naum „mirno shvatanje srpskog sveta“ uz savezništvo s Rusijom i Kinom. Dakle, zagledanost u budućnost. Kakvu, drugo je pitanje – uostalom, vulinovska efemerna koncepcija „srpskog sveta“ koja slobodno lavira nad istorijskim i etničkim tumačenjem nacionalne kulture i državnih granica samo je prepisana verzija „ruskog sveta“, ideološke potke Putinove ekspanzionističke politike koja je od februara 2022. zahvatila Ukrajinu u punom opsegu.
Malo ko je, uostalom, pevao o „majdanizaciji Srbije“ glasno i često kao Vulin.
Vulin se ne ukazuje samo kao neuspešni Vučićev zakonodavac, već i kao vesnik autokratije u Srbiji, po ruskom modelu, od koga, s obzirom na dosadašnji opus, Brisel i nije mogao da očekuje nešto drugačije
Autokratsko stezanje sloboda, predviđeno Zakonom o policiji, kao i Zakonom o stranim agentima – prvi nije otišao dalje od Nacrta, drugi od skupštinske procedure, bar za sad – trebalo je da dodatno kriminalizuje nezadovoljstvo radom vlasti, kao i da oteža i kriminalizuje rad profesionalnih medija i civilnog društva. Vulin se u tom smislu ne ukazuje samo kao neuspešni Vučićev zakonodavac, već i kao vesnik autokratije po ruskom modelu od koga, s obzirom na dosadašnji opus, Brisel i nije mogao da očekuje nešto drugačije.
A šta je od njega očekivala Moskva, to je i dobila. Pre četiri godine, dok je Vulin bio na čelu MUP-a, skup ruskih opozicionih aktivista u Beogradu bio je permanentno praćen i prisluškivan, da bi, prema svedočenju aktiviste Vladimira Kara-Murze, u otadžbini optuženog za „izdaju i širenje lažnih vesti o ratu Rusije i Ukrajine“, Vulin nedugo potom snimke i transkripte odneo tadašnjem sekretaru Saveta bezbednosti Rusije Nikolaju Patruševom.
Kara-Murza je preživeo dva pokušava trovanja, ali posledice prisustva u Beogradu nije uspeo da izbegne i trenutno je u Sibiru, na izdržavanju dvadesetpetogodišnje zatvorske kazne. Zahvaljujući Vulinovom delovanju uhapšen je i aktivista i reditelj Aleksej Pivovarov. To otprilike podrazumeva „veliki lični doprinos u razvoju i unapređenju zaštite nacionalnih interesa Srbije i Rusije“. Prisluškuj, potkaži, primi orden.
Patrušev je tada, inače, obećao da će Rusija sprečiti usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici pred Ujedinjenim nacijama (koja je svejedno doneta), a tri godine ranije, dakle 2021, oformio je zajedno s Vulinom Radnu grupu za sprečavanje delovanja „obojenih revolucija“.
