Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru su prvi izbori koji su se održali od kada je otpočeo veliki studentski bunt zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Ovi izbori su bili svojevrstan test za rejting vlasti i opozicije, ali isto tako i za efekat studentskih protesta na društveno-političku scenu. Specifičnost lokalnih izbora u Kosjeriću jeste jedinstvena lista opozicije koju su formalno podržali studenti.
Jedinstvena lista
Brojni politikolozi i analitičari već godinama pričaju o nužnosti kreiranja jedinstvene liste opozicije kako bi se ostvario bolji izborni rezultat i potencijalno smenila aktuelna vlast. Sa strane motivacije birača, opoziciona lista kreira referendumsku atmosferu gde birači imaju dve mogućnosti: da glasaju za vlast ili za opoziciju. Iako birači u teoriji mogu da glasaju za program liste koji im se više sviđa, u Srbiji je u prethodnom periodu mnogo vidljiviji rascep vlast – opozicija, nego njihova ideološka ili programska načela. Ponuda dve liste na glasačkom listiću psihološki utiče na birače tako što se očekuju tesni rezultati koji će, u iole kompetitivnim uslovima, biti oko 50 odsto za obe liste. Zato se i kaže da jedinstvena lista opozicije kreira referendumsku atmosferu.
Postoji i matematička prednost ovog modela nastupa na izborima. Naš izborni sistem koristi specifičnu formulu za računanje mandata. Ukoliko jedna lista znatno odskače od ostalih u broju glasova, naš izborni sistem će tu listu „nagraditi“ sa nešto više mandata od čiste proporcionalne raspodele. Kada imamo dve liste, sigurno je da će obe liste preći cenzus i imati određen broj mandata u Skupštini. Kada imamo više opozicionih lista, moguće je da neke liste neće skupiti dovoljno glasova i time glasovi opozicionih birača koji su glasali za te liste bivaju bačeni. Ovo u velikoj meri utiče na raspodelu mandata i šteti opoziciji.
Uzmimo za primer Zaječar, gde smo imali više opozicionih lista: SNS je u ovom gradu osvojio 27 mandata, dok su dve opozicione liste iznad cenzusa osvojile 23 mandata. Da su svih pet opozicionih lista išle u jednu kolonu, onda bi SNS imao 24 mandata, dok bi ujedinjena opozicija imala 26, odnosno odnela bi pobedu u Zaječaru (pod pretpostavkom istog broja glasova za opoziciju, kao i ostanak SPS ispod cenzusa). Dakle, jedinstvena opoziciona lista ne samo da pomaže u motivaciji birača za izlazak na izbore, već ona ima i svoju matematičku logiku. Ipak, važno je napomenuti da je SNS u Kosjeriću i u ovim okolnostima uspeo da održi veliki deo svog biračkog tela, što će verovatno biti slučaj i u ostalim lokalnim sredinama, te masovna mobilizacija ostaje jedini način na koji opozicija može da parira i učini izbore kompetitivnim.
Važna stvar koju su studenti uradili je njihova logistička podrška, odnosno kampanja na lokalu koju su nazvali „Student u svakom selu“. Time je opozicija možda prvi put imala jaku terensku kampanju na nekim izborima
Sa logističke strane, jedinstvena lista omogućava koncentraciju i sinergiju opozicionih resursa. Ovo je jako značajno jer opozicione stranke u Srbiji imaju slabu infrastrukturu i nemaju dovoljno ljudskih i materijalnih kapaciteta da se efektivno takmiče i vrše kontrolu izbornog procesa. Iako je Kosjerić opština sa malim brojem stanovnika, opozicija je pokrila sva biračka mesta sa članovima biračkih odbora (kontrolorima/čuvarima kutija). Kada je reč o kampanji i radu na terenu, opozicija je mogla sve svoje resurse da usmeri na ove dve opštine, što je sigurno olakšalo napore opozicije, ali to ne znači da će biti slučaj u narednim izbornim ciklusima za druge lokalne samouprave.
Studenti, posmatrači, bajkeri, veterani, javne ličnosti i građani
Već smo pomenuli da jedinstvena lista opozicije u velikoj meri utiče na motivaciju birača za izlazak na izbore. Faktor koji je verovatno doprineo još boljem rezultatu jeste studentska podrška i legitimizacija izborne liste kao „studentske“. Kao trenutno najjači društveno-politički akter, studentska podrška opoziciji u Kosjeriću je sigurno povoljno uticala na opozicioni rezultat. Ipak, ostaje pitanje da li bi građani opozicionu listu u Kosjeriću percipirali drugačije da nije bilo formalne studentske podrške ili bi je videli u kontekstu šire studentske borbe, kao i to da li su građani Zaječara videli opozicione liste (koje su prešle cenzus) kao suštinski „studentske“?
Pored podrške, važna stvar koju su studenti uradili jeste njihova logistička podrška, odnosno kampanja na lokalu koju su nazvali „Student u svakom selu“. Na ovaj način studenti su dopunili pomenute nedovoljne opozicione resurse za kampanju „od vrata do vrata“ i time je opozicija možda prvi put imala jaku terensku kampanju na nekim izborima. Imajući u vidu ograničeno (ili čak nepostojeće) prisustvo opozicije u medijima sa nacionalnom frekvencijom, jedini način dolaska do novih birača jeste upravo kroz terenski rad. Ovi izbori su nam pokazali važnost visoke izlaznosti i dolaska do svakog birača. Imajući u vidu da je SNS i opoziciju delio svega 51 glas, obilazak još nekoliko domaćinstava je potencijalno mogao da promeni stavove pojedinih birača i samim tim izborni rezultat.
Izbori u Kosjeriću su pokazali da SNS nije nedodirljiv i da je moguće, uprkos niskim izbornim standardima i neravnopravnosti u resursima aktera, imati neizvesnu izbornu trku i čak pobediti stranku koja ima apsolutnu vlast više od decenije
Dežurne ekipe bajkera, veterana i građana oko biračkih mesta verovatno su uticale da se spreče pojedine izborne neregularnosti i davale su sigurnost izbornom procesu, barem na sam izborni dan.
Na kraju, izolovanost ova dva lokalna izborna ciklusa omogućila je meštanima Kosjerića i Zaječara da se upoznaju ne samo sa opozicionim liderima, već i sa pojedinim javnim ličnostima koje uživaju reputaciju u našem narodu.
Postojanje samo dva lokalna izborna ciklusa omogućilo je građanskim organizacijama da mogu da fokusiraju svoje resurse i pokriju sva biračka mesta sa velikim brojem posmatrača. Pored posmatračke misije CRTA, opozicija je u oba grada imala pomoć od još nekoliko građanskih posmatračkih misija. Prisustvo posmatrača, iako nije neophodno u slučaju kada opozicija ima svoje kontrolore na svim biračkim mestima, daje dodatnu kontrolu izbornog procesa. Iz ugla demokratičnosti, prisustvo posmatrača je poželjno kako bi se potvrdio ili opovrgnuo legitimitet izbornog procesa od strane nezavisnih aktera koji ne učestvuju u izbornom procesu.
Učenje na prethodnim greškama opozicije
Opozicija je u prethodnim izbornim ciklusima kritikovana iz različitih uglova: slab terenski rad, loša komunikacija, nejedinstvo i sebičnost pojedinih aktera i drugo.
Lokalna opoziciona ekipa iz Kosjerića deluje da je dobro prostudirala prethodne greške i učila iz njih. Iako opozicija nema jako lokalno prisustvo u vidu stranačkih odbora, Kosjerci su uspeli da formiraju jedinstvenu listu i niko od aktera nije „solirao“, a pozivi na bojkot izbora su bili ako ne nepostojeći, onda jako tihi i dolazili su mahom iz beogradskih centrala stranaka. Već je pomenuto da je opozicija pokrila sva biračka mesta, što do sada nije bio slučaj ni u jednoj opštini, koliko je meni poznato. Sa komunikacione strane, kampanja je bila dobro osmišljena, kako na terenu tako i u digitalnom prostoru. Opozicija se godinama kritikuje za lošu komunikaciju tokom izbornog dana. „Ujedinjeni za Kosjerić“ su pravovremeno izveštavali o izlaznosti tokom izbornog dana, a prvi su izašli sa rezultatima izbora već nakon sat vremena od zatvaranja biračkih mesta i kontrolisali su narativ (iako se na kraju ispostavio kao netačan). Setimo se da se opozicija za parlamentarne izbore 2023. godine u decembru prvi put obratila svojim biračima tek oko ponoći, nakon što je SNS proglasio pobedu.
Šta dalje?
Izbori u Kosjeriću su pokazali da SNS nije nedodirljiv i da je moguće, uprkos niskim izbornim standardima i neravnopravnosti u snazi (resursima) aktera, imati zaista neizvesnu izbornu trku i čak pobediti stranku koja ima apsolutnu vlast više od decenije. Recept iz Kosjerića koji obuhvata jedinstvenu opozicionu listu, terenski rad, jaku kontrolu izbornog procesa i studentsku podršku, uz učešće posmatrača i građana, treba ponoviti u narednim izbornim ciklusima. Prvi probni poligon za ovaj recept jesu redovni lokalni izbori u Mionici i Negotinu koji se moraju održati najranije u avgustu, a najkasnije u decembru ove godine.
