Pišu: Vladimir Obradović i Ognjen Radonjić
Između ostalih, Mlađanu Dinkiću postavili smo konkretno pitanje zašto je ova vlast, čiji je on svojevremeno bio deo, odustala od prvobitnog projekta, po kom je modernizacija i rekonstrukcija železnice od Novog Sada do Kelebije trebalo da košta 330 miliona evra i da se finansira novcem EU i naknadno angažovala Kineze po četiri puta većoj ceni.
Na konkretno pitanje, Mlađan Dinkić odgovara: „Takođe, sve ono što sam radio tokom mojih mandata u vladi, a koji su okončani još davnog jula 2013. godine, nema apsolutno nikakve veze sa tragedijom koja se dogodila u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine… Imajući u vidu da sam i sam 10 godina radio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izuzetno poštujem profesore i mišljenje struke mi je važno, pa me je ‘trpanje u pogrešni koš’ povodom novosadske tragedije zabolelo.“
Pošto je Mlađan Dinkić, kako ističe, predavao na Ekonomskom fakultetu te stoga ceni mišljenje struke, čini se da je nužno da mu crtamo na papiru da ga za gore navedeno nismo ni optužili.
EU krediti snižavaju prostor za sistemsku korupciju, zbog koje se nadstrešnica i obrušila
Pojašnjenja radi, ali i da bismo dobacili malo dalje od pokušaja umivenog obmanjivanja javnosti, radi se o tome da EU krediti podrazumevaju primenu međunarodnih i evropskih standarda poput FIDIC-a i PRAG-a, kao i Zakona o javnim nabavkama prilikom izbora izvođača i podizvođača, to jest ekonomičnost, efikasnost, transparentnost, obezbeđivanje konkurencije i zabrane diskriminacije, jednakosti i proporcionalnosti privrednih subjekata, te stoga i značajno suženje prostora za sistemsku korupciju koja je u korenu obrušavanja nadstrešnice.
Tajnost ugovora omogućena je Aneksom 2 međudržavnog sporazuma sa Kinom iz 2013, ali Dinkić nije odgovorio na pitanje da li je Ministarstvo finansija, dok je još uvek bio na njegovom čelu, dalo pozitivno mišljenje na taj aneks
Potom, Mlađan Dinkić negira da je bio uključen u ugovaranje svih (podvukli autori) tehničkih i finansijskih detalja železničkih i drugih infrastrukturnih projekata, te da stoga ne može da zna cene i preliminarne vrednosti projekata bilo kojih železničkih deonica. Pošto je Mlađan Dinkić, kako ističe, predavao na Ekonomskom fakultetu te stoga ceni mišljenje struke, ali i da bismo dobacili malo dalje od pokušaja umivenog obmanjivanja javnosti, ističemo da mi to nigde nismo ni tvrdili.
Konkretno, mi smo reagovali na njegovu tvrdnju da su netačni navodi „da je na bilo koji način učestvovao u donošenju odluka u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge do mađarske granice“ i dokumentovali zašto je ta tvrdnja neistinita.
Nadalje, Mlađan Dinkić negira da ruski kredit koji je on potpisao januara 2013. ima bilo kakve veze sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu. Pošto je Mlađan Dinkić, kako ističe, predavao na Ekonomskom fakultetu te stoga ceni mišljenje struke, ali i da bismo dobacili malo dalje pokušaja umivenog obmanjivanja javnosti, ističemo da mi to nigde nismo ni tvrdili, već samo da je jednim delom taj kredit bio namenjen za modernizaciju i dogradnju pruge od Stare Pazove do Novog Sada.
Zanimljivo, Mlađan Dinkić dalje piše da evropska sredstva nisu u većoj meri korišćena jer su odobreni krediti bili u skromnim iznosima. Pošto je Mlađan Dinkić, kako ističe, predavao na Ekonomskom fakultetu te stoga ceni mišljenje struke, ali i da bismo dobacili malo dalje pokušaja umivenog obmanjivanja javnosti, naglašavamo da mi nismo potegli pitanje zašto evropska sredstva nisu u većoj meri korišćena, već zašto se odustalo od prvobitnog, daleko jeftinijeg i transparentnog projekta, po kom je modernizacija i rekonstrukcija železnice od Novog Sada do Kelebije trebalo da košta 330 miliona evra i da se finansira novcem EU, delom bespovratno, delom iz povoljnog kredita.
Ko je bacio u vodu 40 miliona evra bespovratnih sredstava iz evropskih fondova
Isto tako, Mlađan Dinkić ističe da je tačno da je 2009. potpisao međudržavni sporazum sa Kinom, ali i da je potpuna neistina da je on navodno omogućio tajnost ugovora koji se na osnovu njega zaključuju. Pošto je Mlađan Dinkić, kako ističe, predavao na Ekonomskom fakultetu te stoga ceni mišljenje struke, ali i da bismo dobacili malo dalje od pokušaja umivenog obmanjivanja javnosti, voleli bismo da nam ukaže na mesto u tekstu gde smo mi to tvrdili.
Sasvim suprotno tome, mi smo utvrdili da je tajnost ugovora omogućena Aneksom 2 međudržavnog sporazuma sa Kinom iz 2013. i postavili smo pitanje Mlađanu Dinkiću da li je njegovo ministarstvo, dok je još uvek bio na njegovom čelu, dalo pozitivno mišljenje na ovaj aneks.
Bivši ministar finansija upućuje na ministre zadužene za građevinu. U trenutku donošenja spornih odluka resorna ministarka bila je Zorana Mihajlović koja je, neposredno nakon napuštanja Srpske napredne stranke, izjavila da je SNS kao džuboks za bogaćenje i bahaćenje
Mlađan Dinkić je, verovatno u žurbi, propustio da odgovori Anketnoj komisiji na pitanje zašto su iz budžeta Republike Srbije za 2013. izuzete garancije za Evropsku investicionu banku za projekte železnice, iako su te garancije do 2012. postojale. Pošto je Mlađan Dinkić, kako ističe, predavao na Ekonomskom fakultetu te stoga ceni mišljenje struke, ali i da bismo dobacili malo dalje od pokušaja umivenog obmanjivanja javnosti, voleli bismo da nam kaže da li ministar finansija nema uticaj na budžet ili Železnice Srbije nisu ovo ni tražile. Da li je na taj način Republika Srbija bacila u vodu 40 miliona evra bespovratnih sredstava iz evropskih fondova i ko je za to kriv?
Nažalost, i pored naširokog pisanija Mlađana Dinkića, ovo su samo neka od pitanja u nizu na koja nismo dobili odgovor. S druge strane, drago nam je da Mlađan Dinkić potvrđuje naše tvrdnje o prelasku sa povoljnog i transparentnog na skuplje i potencijalno koruptivno finansiranje, upućujući nas na ministre zadužene za građevinu. Podsetićemo da je resorna ministarka u trenutku donošenja ovih odluka bila Zorana Mihajlović koja je, neposredno nakon napuštanja Srpske napredne stranke, izjavila da je SNS kao džuboks za bogaćenje i bahaćenje.
Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i član Anketne komisije
Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta i član Anketne komisije
