U novoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Ivona Marković, studentkinja druge godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka, ugostila je Aleksandru Krstić, profesorku istog fakulteta, a govorile su otvoreno i kritički o ključnim izazovima studentskog aktivizma i ulozi medija u Srbiji. Istakle su probleme polarizacije na medijskoj sceni, fizičko nasilje i pritiske kojima su studenti u blokadi izloženi, ali i zanemarivanje njihovog glasa na javnom servisu – dok studenti traže pravdu i bezbednost na ulicama, mediji sa nacionalnom pokrivenošću često biraju da prećute ili iskrive njihovu borbu.
Studentkinja Ivona Marković zahvalila se profesorki Krstić na podršci studentskim blokadama i zahtevima, ističući solidarnost i ostalih profesora FPN, a potom se osvrnula na izazove sa kojima se suočavaju mladi koji se odluče za novinarsku profesiju.
Kako je naglasila, nju je privukla „plemenitost i određena odgovornost koja dolazi uz tu profesiju“. Međutim, kako je primetila još tokom studija, profesionalni standardi i etička pravila često ostaju samo deo teorije i retko se dosledno primenjuju u praksi, upitavši profesorku kako ona danas vidi medijsku sliku u Srbiji.
Ističući važnost povezivanja sa studentima tokom izazovnih vremena, Krstić je ukazala na suštinsku razliku između onoga što se uči u teoriji i onoga što čeka mlade novinare u praksi. Poseban akcenat stavljen je na pritiske sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji – od urednika i vlasnika medija, do onih ekonomskih i političkih – ali i bezbednosnim pretnjama. Ona je podvukla važnost i ulogu fakulteta u osposobljavanju budućih novinara i uspostavljanju standarda i etičkih normi, ali i naglasila da su odluke o tome kako će se studenti nositi sa pritiscima i na kojoj strani će se naći, u konačnici, njihovi lični izbori.
„Uloga novinara, ono čemu se vi učite na fakultetu, nije ništa drugačija od one uloge koju vi treba, kao novinar, u praksi da ponesete u redakciju. Suština je u tome šta ta praksa učini od vas – kojim pritiscima podlegnete, na koju stranu odete, koju redakciju izaberete. Naše je da vas naučimo profesionalnim standardima, svim etičkim pravilima i osnovnim stvarima koje vi, kao budući novinari, možete sa sobom da ponesete u dalju karijeru“, dodaje profesorka Krstić.
Mlada studentkinja pokrenula je i važnu temu o pravu građana na istinito i objektivno informisanje, koje je u srpskom društvu sve više nevidljivo.
„Drago mi je što sam odrasla u porodici gde su svi nastojali da budu pravilno informisani, da ne uzimaju zdravo za gotovo sve ono što im se na pojedinim medijima plasira i da uvek traže informacije koje su zaista objektivne, istinite, realne. Naravno, i s tim u vezi, mene je mama uvek učila da razmišljam svojom glavom, da tražim informacije i da formiram sopstveno mišljenje, a ne da slepo pratim nečije tuđe“, priča Marković.
Međutim, primećuje kako je danas uloga tradicionalnih medija, posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom, daleko od tog ideala.
Ljuta sam zbog toga što vidim da moji sunarodnici, odnosno građani koji žive u istoj državi kao ja ne vide ono što ja vidim na ulici
Ivona Marković
„U ovom periodu sam krenula više ja da informišem mamu nego što je ona mene. Došla sam do momenta gde ona traži od mene da joj govorim gde da traži kakve informacije. Pošto je u Srbiji najrelevantniji medij televizija, većina naših građana i našeg naroda, zapravo, upija informacije koje tamo vide, i to je za njih realna slika našeg društva i aktuelnih dešavanja“, napominje.
Njena kritika nije samo na račun medija, već i na račun šire društvene neosvešćenosti, koja omogućava takvu vrstu informativne manipulacije. „Ljuta sam zbog toga što vidim da moji sunarodnici, odnosno građani koji žive u istoj državi kao ja ne vide ono što ja vidim na ulici“, kaže.
REM u službi (ne)moći
Profesorka Krstić se složila sa značajem kritičkog informisanja, ističući kako građani, a posebno studenti, nisu u mogućnosti da budu potpuno informisani zbog obima medijskog sadržaja. Osim urušavanja standarda, Krstić je ukazala na disfunkcionalnost regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje, prema njenim rečima, više ne obavlja svoju ulogu.
„REM danas više ne postoji. Ono je prestalo sa radom, članovima Saveta REM-a je istekao mandat, a u toku je proces izbora novih članova koji je netransparentan, potpuno urušen, i koji zapravo ne predstavlja ono što smo mi, kao medijski eksperti i profesori univerziteta, očekivali da će zapravo biti“, napominje Krstić.
Umesto da osigura nezavisnost i profesionalnost, proces je pod političkim i drugim pritiscima, a eventualna nezavisnost novih članova može biti samo privid. „Taj proces neće se završiti dobro po nezavisne kandidate. Oni mogu imati samo neku vrstu šminke, da je to jedan nezavisan i transparentan proces“, upozorila je Krstić, dodajući da se takvi koraci često preduzimaju kako bi se minimalno zadovoljili zahtevi Evropske unije, bez stvarnih i suštinskih promena.
REM danas više ne postoji. Ono je prestalo sa radom, članovima Saveta REM-a je istekao mandat, a u toku je proces izbora novih članova koji je netransparentan, potpuno urušen, i koji zapravo ne predstavlja ono što smo mi, kao medijski eksperti i profesori univerziteta, očekivali da će zapravo biti
Aleksandra Krstić
Ona podseća i da su propusti REM-a u protekloj deceniji značajno doprineli degradaciji medijskog prostora u Srbiji.
„Zašto poslednji sastav Saveta REM-a nije ukazivao na mnoge propuste koji su se dešavali na našoj televizijskoj sceni? A da ne govorimo o tome što ne samo da je dolazilo do grubih kršenja određenih pravila, nego ste imali potpuno ćutanje jedne institucije koja je za to polje najnadležnija, najvažnija, i koja bi zapravo trebalo da bude renomirana, etablirana institucija od koje sve zavisi kada je u pitanju radiodifuzija, odnosno kada su u pitanju elektronski mediji“, podvlači.
Glas mladih ignorisan i marginalizovan
Kriza medijskog prostora u Srbiji dodatno je produbljena rasprostranjenom pojavom dezinformacija i selektivnog izveštavanja. Iako na tržištu postoji više od 2.500 registrovanih medija, kako kaže profesorka Krstić, njihov broj ne garantuje kvalitet, niti diverzitet informacija. Takvu selektivnost informacija ona označava kao posebno opasnu ističući kako odluka da se ne pokrivaju protesti ispred RTS-a nije slučajna.
„Neki mediji jednostavno odlučuju – kada kažem neki, mislim na ove koji su bliski vlasti – da o nekim protestima uopšte ne izveštavaju. Kao da im je zapravo jednostavnije, da je bolje ne pokrivati taj događaj i ne izveštavati o njemu, jer bi to onda moglo da izazove neku vrstu zapitanosti kod građana Srbije. Ja sam protiv ukidanja bilo čega, ali sam za vrlo transparentne procedure u kojima bi mogla da se osigura nezavisnost – apsolutna nezavisnost od bilo koje vlasti, opozicije ili lobističke grupe koja bi mogla da utiče.“
Marković se nadovezala kako su studenti, upravo frustrirani višemesečnim ignorisanjem, organizovali proteste ispred RTS-a sa zahtevom da se izveštava o blokadama i njihovim ciljevima, podsećajući da ni dva meseca od pokretanja blokada nijedan student nije pozvan da objasni njihove zahteve.
„To su zahtevi koji traže odgovornost, odnosno mi tražimo pravdu, borimo se za bolje sutra, za bolje društvo i za bolji sistem u kome će biti moguće da se bavimo našim profesijama i da ćemo biti ponosni na to što smo svojim radom i trudom došli na ta mesta. I, naravno, vrlo važno – da nam se neće nešto desiti na putu do fakulteta. Dakle, naša bezbednost“, dodaje studentkinja.
Studente gaze automobilima na ulicama dok mi pokušavamo mirno da odamo počast poginulima. Tuku nas neki ljudi koje ne prepoznajemo. Ne osećamo se bezbedno, pokušavamo da se borimo protiv toga, a nekako deluje kao pokušavaju da nas ućutkaju i obezvrede
Ivona Marković
Takođe, ukazala je na ozbiljne posledice medijske manipulacije, gde studenti nisu samo ignorisani, već su ponekad predstavljani u pogrešnom i kompromitujućem svetlu podsetivši i na slučaj članova ansambla Ateljea 212 koji su zbog uzdignutih „krvavih“ ruku upoređeni sa teroristima Hamasa. Pored medijskog marginalizovanja, iznosi i zabrinjavajuće detalje o fizičkim pretnjama i nasilju koje studenti trpe tokom protesta.
„Studente gaze automobilima na ulicama dok mi pokušavamo mirno da odamo počast poginulima u Novom Sadu. Tuku nas neki ljudi koje ne prepoznajemo. Ne osećamo se bezbedno, pokušavamo da se borimo protiv toga, a nekako deluje kao pokušavaju da nas ućutkaju i da obezvrede to što mi vrlo odlučno pokušavamo da rešimo i da izvedemo pravdu na videlo“, jasna je studentkinja FPN i buduća novinarka.
Duboku marginalizaciju mladih u srpskom medijskom prostoru oslikava i to što se njihov glas čuje samo u periodima kada političke strukture pokušavaju da ih pridobiju beneficijama ili materijalnim podsticajima. Tako i Krstić ističe da su studenti najčešće tretirani kao glasačka baza – i od strane vlasti i od opozicije – a ne kao nosioci ideja i stavova.
„Nikada do sada niste imali priliku – i to pokazuju zaista brojna istraživanja različitih nevladinih organizacija i univerziteta koji se bave time – da se glas mladih u Srbiji čuje povodom bilo čega. Dakle, povodom apsolutno ni jednog jedinog pitanja koje je važno. To je sada ono što ja pokušavam da izvedem na videlo – RTS nije zanimao ni ranije, ni bilo koja od ovih nacionalnih televizija, ni to što vi mislite. Pogotovo sada, kada ste vi ipak sebe istakli u javnosti kao nekoga ko predvodi ovaj proces, kao nekoga ko traži pravdu. Da nije bilo studenata, mi ne bismo osvetlili ova ključna pitanja“, kaže Krstić naglašavajući da nije samo važno dati prostor, već kako se i taj minimalni prostor koji pruže kontekstualizuje.
„Vidimo jednu ogromnu medijsku polarizaciju. Imamo samo ovo ili samo ono. Ali potpuno je razumljiva vaša usmerenost na javni medijski servis, zato što je to sistem koji se finansira od novca građana i mi očekujemo kvalitetan program u kome će biti zastupljen i dokumentarni, dečji i muzički sadržaj – sve ono što zapravo jedan javni servis treba po tom pitanju da radi.“
Generacija otporna na manipulaciju
Profesorka Krstić naglašava važnost uloge mladih u savremenim društvenim procesima, posebno ističući njihovu sposobnost da osvetle teme koje su do sada bile zanemarene, poredeći trenutnu generaciju sa onim koje su bile deo ključnih događaja u prošlosti.
„Ove prethodne generacije, uključujući moju generaciju, koja je bila i na protestima 1996. i 1997. i koja je pretrpela bombardovanje 1999, i koja je bila 5. oktobra ispred skupštine 2000. godine, i u mnogim kasnijim protestima tokom našeg perioda demokratizacije – i koja danas, ne svi, ali neki, izlazi na ulice – zapravo govori o tome da su neke šanse propuštene, ali da sada vi imate jednu potpuno drugačiju viziju“, naglašava.
Nikada do sada niste imali priliku da se glas mladih u Srbiji čuje povodom bilo čega. Dakle, povodom apsolutno ni jednog jedinog pitanja koje je važno. Pogotovo sada, kada ste vi ipak sebe istakli u javnosti kao nekoga ko predvodi ovaj proces, kao nekoga ko traži pravdu. Da nije bilo studenata, mi ne bismo osvetlili ova ključna pitanja
Aleksandra Krstić
Za razliku od ranijih generacija, mladi danas nisu podložni tradicionalnim oblicima kontrole koji se oslanjaju na dominaciju televizijskih medija. „Vama ne može da se upravlja na tradicionalan način“, primećuje profesorka, objašnjavajući da studenti sve više koriste društvene mreže i digitalne platforme kao osnovne kanale komunikacije i informisanja.
„Dakle, onaj ko donosi odluke mora da vodi računa o tome koja ste vi generacija, kakva ste vi generacija. A ispostavilo se, zapravo, da ste vrlo zainteresovani za politički život, za pravdu, za slobodu, za jednakost i za solidarnost. I to su neke stvari koje i nas, kao profesore, ali moram da kažem i kao obične građane, motivišu da vas podržimo“, podvukla je.
Zajedništvo kao odgovor na polarizaciju
„Pomenuli ste polarizaciju. Kada gledam Javni servis i druge televizije s nacionalnom frekvencijom, vidim da nas nazivaju stranim plaćenicima, vređaju nas i prikazuju u pogrešnom svetlu. Jer, kad pogledam kako funkcionišemo u okviru fakulteta i blokada, ne mogu da ne vidim koliko smo se zbližili i upoznali. Učili su me da mislim svojom glavom i da slušam unutrašnji moralni kompas, a ne da pratim slepo one koji su glasniji. Sada vidimo da mediji mogu da u pogrešnim rukama budu oružje polarizacije i razjedinjavanja društva, što je veoma opasno s obzirom na kontekst“, nadovezala se studentkinja Ivona Marković.
Nisam očekivala da ću ikada doživeti da neko do te mere može da bude zlonameran, vulgaran i da predstavlja sve ono protiv čega se mi borimo. Jer taj grafit to jeste
Ivona Marković
Dodala je da je incident kod Visoke škole elektrotehnike i računarstva, kada su se neki mladi ljudi, plaćeni da iscrtavaju crveni srednji prst, sukobili sa studentima u blokadi, dobar pokazatelj koliko lako tenzije mogu da eskaliraju.
„Nisam očekivala da ću ikada doživeti da neko do te mere može da bude zlonameran, vulgaran i da predstavlja sve ono protiv čega se mi borimo. Jer taj grafit to jeste“, rekla je Marković.
Profesorka Krstić je dodala da je reč i o pokušaju diskreditacije.
„Nije to prvi slučaj. Ovom društvu su pokušaji diskreditacije i delegitimizacije imanentni, jer vlasti do sada preko svojih medija nisu dozvoljavale da nezadovoljstvo ode predaleko. Jutros sam videla da su ti grafiti na jednoj osnovnoj školi u Čukarici pretvoreni u cveće. Nastavnici su se zajedno sa svojom decom na najkreativniji način. Ti meni srednji prst, ja tebi buket cveća. Reč je o otvorenom pozivu, govorima mržnje, svako može da vas udari, jer će misliti da kao student hoćete da rušite državu. Slična je hajka i na novinare koji kritički izveštavaju i bave se svojim poslom. Osuđujem svaku pretnji svakom studentom, zajedno s proširenim fakultetskim kolegijumom“, predočila je Krstić.
Prema njenim rečima, želja da sistem bude bolji izjednačava se s navodnom željom da se sistem sruši, i pretnje nasiljem mladim ljudima ne smeju da bude sredstvo političke borbe. Marković je ukazala da je došlo do prevazilaženja otuđenost među studentima i da nada u buduća zajednička odlučivanja raste.
„Uspeli ste da zbližite i profesore u istom, zajedničkom cilju da pomognemo svojim studentima. Tek smo tada shvatili da nešto što se nama podrazumeva vama može da znači mnogo i želim vam da istrajete. Afera je previše, gomilaju nas, a vaše zajedništvo druga je krajnost u odnosu na period korone. Povezanost studenata širom Srbije je veoma značajna stvar“, zaključila je Krstić
*Ceo razgovor studentkinje Ivone Marković i profesorke Aleksandre Krstić u dvadeset trećoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i subotom od 18 sati na televiziji N1
