Može li se pasti niže?
Četiri dana nakon užasne tragedije u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 14 ljudi, a njih još troje se bori za život, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u taj grad u kasnim večernjim časovima da, okružen sa nekoliko desetina u tajnosti dovedenih pristalica, oplakuje prozore na stranačkim prostorijama, pale tokom protesta besnih građana?!
Koliko god bio vredan prezira, Vučićev način obesmišljavanja jednog od najmasovnijih dosadašnjih protesta u Novom Sadu, pokazao se prilično delotvornim: šira javnost dobila je, posredstvom većinskih medija, sliku huligana koji se više od sat vremena iživljavaju nad Gradskom kućom kao potvrdu teze o “rušilačkoj opoziciji”. Fekalije prolivene na ulazna vrata pokazale su se, pri tom, kao odličan začin u ionako otrovnoj propagandnoj kuhinji.
Istovremeno, desetine hiljada građana okupljenih da traže odgovornost za nevine smrti, razišla se uz nove razloge za obeshrabrenost. I još očajniji zbog nemoći pred nepojmljivom nepravdom i korupcijom koja odnosi žrtve.
Delovalo je kao dobro planirana akcija: još u ranim popodnevnim časovima, Bojan Pajtić je na mreži X upozorio da naprednjaci navijačima dele bejzbol palice kako bi u vreme protesta pravili materijalnu štetu.
Koliko god bio vredan prezira, Vučićev način obesmišljavanja jednog od najmasovnijih dosadašnjih protesta u Novom Sadu, pokazao se prilično delotvornim: šira javnost dobila je sliku huligana koji se više od sat vremena iživljavaju
Novosadska opozicija bila je još konkretnija, unapred saopštivši da ima saznanja da je vlast spremna da uz pomoć bliskih navijačkih grupa isprovocira nerede i uništavanje javne imovine na skupu. “Radi se o grupi navijača Vojvodine sa Grbavice, kojima rukovodi Marko Bosanac zvani Boske, vlasnik kompanije Montop, koja očitava struju za potrebe EPS-a i uvek učestvuje u obezbeđenju predizbornih skupova SNS-a, navodi novosadska opozicija”, pisalo je u saopštenju.
Da napadači na Gradsku kuću nisu bili samo obični besni građani bilo je jasno i iz izostanka reakcije jakih policijskih snaga koje su se tu nalazile. Pride, navodi o Vučićevom planiranom dolasku u Novi Sad proleteli su mrežom X još tokom popodneva, a u jednom trenutku se pojavio i snimak dobro obezbeđene kolone koja se kreće iz pravca Beograda.
Sve to, međutim, ne znači da i opozicija nije odgovorna za porazan završetak protestnog skupa ogromne važnosti – i zbog prošlonedeljnih žrtava i zbog sprečavanja novih tragedija.
Čak i da nije bilo iskustva sa upadanjem u policijsku klopku u besmislenom pokušaju ulaska u Skupštinu Beograda tokom protesta zbog decembarske izborne krađe, reč je o osnovnoj lekciji iz političke borbe: u protest se ne ide bez dobro organizovanog sopstvenog obezbeđenja. O jasnom planu da ne govorimo. Atomizirana opozicija, sa bezbroj stranaka minorne snage, to teško da je, čak i u teoriji, sposobna da obezbedi.
I šta sad? Bes građana je ogroman, njihovo nepoverenje u sistem duboko, uz svakodnevno dobijanje razloga da bude još dublje. I teško da će se to promeniti u pravcu koji bi naprednjacima odgovarao.
U takvim okolnostima, vlast ima dva moguća puta, ali ne ona o kojima je Vučić govorio u poslednjoj seansi kod Milorada Marića, pominjući referendum o poverenju predsedniku i njegovo ubistvo.
Jedan mogući put je stalno povećanje represije, što, u konačnom ishodu, vodi u diktaturu, a potom i građanski rat.
Drugi je pravljenje prelazne vlade koja bi pripremila poštene izbore.
Ima li ikog u opoziciji ko veruje da je Vučić sposoban za ponudu koja bi značila miran izlazak iz neprekidne krize?
Ili bar ideju kako da ga na to natera?
