Energetska tranzicija ka ekonomiji niske emisije ugljen-dioksida, društvu odgovornom prema životnoj sredini, u kome svi građani jasno mogu da sagledaju korist od prelaska na obnovljive izvore energije, ključni je razvojni izazov u Srbiji. Elektroprivreda Srbije ključni je akter energetske tranzicije. Uspešno i održivo poslovanje EPS-a stvara javno dobro i doprinosi konkurentnosti privrede. Tranzicija EPS-a od suštinskog je značaja za sve građane Srbije.
Nakon havarije u termoelektrani „Nikola Tesla B“, krajem 2021. i gubicima od 74 milijarde dinara u 2022, EPS je 2023. ostvario dobit od 114 milijardi dinara. Dobit prate ozbiljni izazovi u poslovanju. Za EPS, koji godišnje emituje oko 25 miliona tona CO2, pitanje uključivanja u EU sistem trgovine emisijama je od suštinskog značaja. Ništa manje značajni nisu problemi zagađivanja životne sredine i pravedne energetske tranzicije.
Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) Republike Srbije u 2021. iznosile su oko 62 miliona tona. Emisije CO2 iz postrojenja kojima upravlja EPS u 2021. iznosile su 25,8 miliona tona, oko 40 odsto ukupnih emisija GHG. Bez delotvornih mera za smanjenje emisija CO2 u EPS-u ne možemo ni govoriti o smanjenju emisija GHG u Srbiji u skladu sa Pariskim sporazumom i Zelenom agendom za Zapadni Balkan. Prema analizi Climate Analyticsa, Srbija bi trebalo da ostvari smanjenje emisija GHG do 2030. za 40-51 odsto u odnosu na 2010, da bi emisije bile u skladu sa ograničenjem globalnog zagrevanja na 1,5°C. Mere koje su neophodne svakako podrazumevaju utvrđivanje plana prestanka korišćenja uglja (coal phase-out), sa jasnom dinamikom do 2030. i 2040. i plan za uključivanje u EU tržište emisija CO2. Srbija još uvek nije odredila zvaničan datum prestanka proizvodnje energije iz uglja. Jedino se u zakonu kojim se daju garancije za zajam dobijen od Evropske banke za obnovu i razvoj, 2050. navodi kao krajnji rok za prestanak proizvodnje električne energije iz uglja.
Rekordnoj dobiti EPS-a nesumnjivo doprinose i „ušteda“ od nekorišćenja postrojenja za odsumporavanje, neuvođenje sistema naplate ugljenika, kao i neuspeh da se internalizuju troškovi zagađenja. Termoelektrane su i u 2023. nastavile da prekoračuju emisije sumpor-dioksida. Iako je, po tužbi RERI-ja, Viši sud u Beogradu naložio EPS-u da značajno smanji emisije sumpor-dioksida zbog ugrožavanja zdravlja ljudi, emisije su u 2023. povećane za 34.808 tona u odnosu na 2022. Pored toga, dve EPS-ove termoelektrane nastavljaju nezakonito da rade, kršeći Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, iako je trebalo da budu zatvorene najkasnije do kraja 2023. Postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani Kostolac B pušteno je u rad početkom 2023. Prema studiji o proceni uticaja na životnu sredinu ovog postrojenja, smanjenje emisija sumpor-dioksida trebalo bi da bude iznad 96 odsto. Međutim, emisije SO2 iz termoblokova Kostolac B1 i B2 u 2023. iznosile su 45.803 tone, što je za skoro 10.000 tona više nego 2022.
Početkom 2023. EPS je najavio dokument „Zeleni put“, koji bi uključio plan gašenja termoelektrana do 2035, kao i projekte koji bi doprineli proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora od oko 63 odsto do 2038. Ovaj dokument, međutim, nije zvanično usvojen. „Zeleni put“ EPS-a ostaje samo najava koja ne pruža odgovor na to kako će EPS uskladiti poslovanje sa ciljem klimatske neutralnosti, uz očuvanje energetske sigurnosti i pravednu tranziciju za više od 19.000 zaposlenih.
Odgovor na to pitanje ne daje ni država. Akcioni plan za pravednu tranziciju nije usvojen, a Radna grupa se sastala samo jednom od 2022. U Srbiji još uvek ne postoji definicija zelenih radnih mesta, što bi omogućilo razvoj politika koje podstiču nova zaposlenja i prekvalifikaciju u sektorima obnovljive energije i energetske efikasnosti, uz obezbeđivanje dostojanstvenih uslova rada i održivog razvoja lokalnih zajednica.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu
