Da živim u zemlji bez korupcije, ne bi me brinula dužnička kriza. Ali kad predsednik Srbije u medijima kuka o bahatosti svojih funkcionera i traži da ih prijavljujemo direktno njemu, umesto policiji ili sudu, jasno je da je đavo odneo šalu.
Pa ipak, red je da prijavim i ja da Srbija ima dva motora privrednog rasta – korupciju i inflaciju. Evo kako to funkcioniše: ako put vredi sto, a vlast korumpiranom izvođaču isplati dvesta – makar pola stavila u džep – BDP skače za celih dvesta. A pošto imamo fiksni devizni kurs i BDP u evrima podjednako raste. Što je još lepše, kad skoči inflacija, toliko skače i „realni“ BDP, onaj u evrima. I tako optimalna kombinacija postaje – visoka inflacija i još veća korupcija! Može li iko to da spreči ili barem raskrinka?
Naravno, mogu mnogi, ali niko neće. Kako je primetio glavni urednik Vremena, u Vučićevoj stranci se članstvo međusobno drži za grlo – i ne pušta. Dakle, nema nazad, svi u istu kolonu, na isti posao – ministri, građevinci, republička statistika, ugledni doktori… Spisku nema kraja, ali se zasad čvrsto drže, mora im se priznati.
Koliko građana hvali ovu vlast i kaže – ma, oni grade! Ali, grade sporo, skupo, nesigurno, a za neke, poput poginulih ispod nadstrešnice, i fatalno. I tek se spremaju za Ekspo. Jedino što izgleda ne umeju da izgrade je kanalizacija u Borči, za koju je Vučić još 2019. obećao 80 miliona evra. Zna li ko gde su te pare završile
Jasno je da ovako ne može unedogled. Međutim, ovde ni MMF već dugo na te stvari ne reaguje, jer se budžet dobro puni, a za ostalo ih nije ni briga, pa su se vlasti prilično razbaškarile. Kome je uteha što to ne može zauvek da traje, kad – upravo sada traje!
A na terenu potpuno druga slika. Koliko građana hvali ovu vlast i kaže – ma, oni grade! A zaista grade, samo sporo, skupo, nesigurno, a za neke, poput šesnaestoro nastradalih na novosadskoj Železničkoj stanici, i fatalno. A tek se spremaju za Ekspo 2027! Od početnih 1,2 milijarde, koliko je trebalo da košta izložba, ulaganja su porasla na 18 milijardi evra!
I sve postupke su olakšali, ko god hoće da gradi – nebo je granica. Svi projekti imaju status poslovne tajne, više nisu potrebne ni javne nabavke, ni građevinske, niti upotrebne dozvole, šta god gradili – bio to aerodrom, porodilište ili kanalizacija. A to jedino ne umeju, izgleda, jer onu u Borči sedam godina grade.
„Ovde ćemo za kanalizaciju da damo 80 miliona evra. Ja vam garantujem lično“, izjavio je Aleksandar Vučić u leto 2019. u Borči i dodao: „Ja sam odgovoran za to. Mene držite za reč za to i meni kažite da sam kriv ako se tako nešto ne bude dogodilo.“ A sedam godina kasnije, gle, izgradnja kanalizacije nije ni započeta. Je li tada onih 80 miliona evra ušlo u srpski BDP? Kladim se da jeste.
Ali, vratimo se na zaduženost: iz čega ćemo vraćati dugove? I na to vlasti imaju jasan odgovor – stepen zaduženosti Srbije je oko 44 odsto BDP-a i da samo zlonamerni tekstovi, poput ovog koji čitate, preskaču činjenicu da je Srbija daleko manje zadužena od mnogih bogatih i uspešnih zemalja i da je, recimo, dug SAD 130, a Japana čak 225 odsto BDP-a!
Zašto SAD mogu da izdrže dug od čak 130 odsto BDP‑a, a Srbija ne sme ni da se usudi da krene ka stopi zaduženosti od 60 procenata BDP-a? Evo odgovora. SAD mogu da nose 130 odsto duga jer imaju sopstvenu valutu, jake institucije i najjeftinije zaduživanje na svetu, dok se Srbija zadužuje u tuđoj valuti, skupim kreditima, a sa slabim institucijama. I zato je za nju i zaduženost od 60 odsto BDP-a već veoma opasna. A od kada je SNS preuzela vlast, stopa zaduženosti zemlje se ovde kretala u intervalu od 44 do 55 odsto BDP-a, što će reći da mi uveliko hodamo na žici!
I uvek je dolazilo objašnjenje da srpski dug nominalno raste, ali BDP raste brže! O novim motorima rasta BDP-a, korupciji i inflaciji, nisu rekli ni reč. A treba se opet zadužiti za one radove u Borči, te pare ko zna gde su završile.
