Stručnjaci su upozoravali, a finansijski izveštaji velikih trgovinskih lanaca definitivno potvrdili da se efekti vladine Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, koja je bila na snazi od 1. septembra prošle do 1. marta ove godine mogu uporediti sa klanjem vola zbog kilograma mesa. S jedne strane, njome nisu otklonjena ključna žarišta inflacije, a s druge, značajno su pogoršani finansijski rezultati preduzeća koja zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi.
Prošlog avgusta, neposredno pre nego što je Vlada odlučila da administrativnim putem zaustavi rast cena, godišnja inflacija bila je 4,7 odsto, da bi već u septembru pala na 2,9 i sve do aprila ove godine bila je manja od tri procenta. Prošlog meseca porasla je na 3,3 odsto i za očekivati je da će nastaviti da raste i narednih meseci, između ostalog i zbog efekata koji će na sve druge cene imati poskupljenje goriva, izazvano krizom na Bliskom istoku.
Iz plusa od 9,5 milijardi u minus od četiri milijarde dinara
Iz finansijskih izveštaja šest velikih trgovinskih lanaca, Deleza, Univereksporta, DIS-a, Amana, Gomeksa i Idea marketa, u čijem sastavu posluju i Merkator i Roda, vidi se da su svi zajedno 2025. završili sa ukupnim gubitkom pre oporezivanja većim od četiri milijarde dinara ili 35 miliona evra. Samo godinu ranije imali su neto dobit od 9,5 milijardi dinara ili 80,5 miliona evra. Lidl nije deo analize za Radar jer mu je Ministarstvo finansija dalo saglasnost da za tog distributera poslovna godina ne traje od 1. januara do 31. decembra, već od 1. marta prethodne do 28. februara tekuće godine.
Suprotno opštem uverenju, četiri od šest velikih trgovinskih lanaca su prošlu godinu završila u minusu, a dva od njih su u međuvremenu dobila nove vlasnike. Aman je preuzeo DIS, a Idea markete, Rodu i Merkator je za 40 miliona evra kupila tek osnovana firma Alta ritejl Davora Macure
Suprotno opštem uverenju o enormnim zaradama trgovaca, samo dva od šest analiziranih lanaca prošlu godinu završila su u plusu. Delez je iskazao dobit pre oporezivanja od 1,56 milijardi, a Aman od 147,4 miliona dinara. No, za njih je to svakako slaba uteha, jer su 2024. imali šest puta veću dobit, Delez od 8,4 milijarde, a Aman od milijardu i 15,8 miliona dinara.
Ostala četiri su 2025. završila u minusu. Konkretno, gubitak pre oporezivanja Idea marketa premašio je četiri milijarde, Gomeksa 942 miliona, DIS-a 810 miliona i Univereksporta 44 miliona. U međuvremenu, dva od ta četiri lanca dobila su nove vlasnike. Aman je, prema pisanju medija, za 50 miliona evra preuzeo DIS, dok je Idea markete, zajedno sa Rodom i Merkatorom, za 40 miliona evra kupila tek osnovana firma Alta ritejl, koju je za tu akviziciju osnovao Davor Macura, vlasnik Alta pej grupe, u čijem sastavu je i Alta banka.
Prosečna marža šest velikih trgovaca u 2025. bila je 35,82 odsto, za tri procenta poena manja nego 2024. Poseban je kuriozitet da su kod nekih čak i neznatno povećane, u Idea marketima sa 37,06 na 38,1 odsto i u Univereksportu sa 37,45 na 37,75 procenata, jer je Uredba važila samo poslednja četiri meseca
Značajan uticaj na rezultat poslovanja navedenih šest trgovinskih lanaca imali su „ostali“, pre svega finansijski rashodi, veći od 15 milijardi dinara. Prosečne bruto marže, izračunate kao procenat razlike između prihoda od prodaje robe i njene nabavne vrednosti, ostale su relativno visoke. Jedini izuzetak su DIS i Aman, čije su marže bile 15,4 i 22,56 odsto, a sada su deo iste kompanije. Kod ostalih bile su u rasponu od 35,22 odsto (u Gomeksu), do 40,89 odsto, koliko su bile kod Deleza.
Stvarne marže i dalje značajno veće od 20 procenata
Za svih šest prosečna marža prošle godine bila je 35,82 odsto, za tri procenta poena manja nego 2024. Smanjene marže, međutim, nisu za posledicu imale i smanjenje cena, već su pre svega oslabile pregovaračku moć trgovinskih lanaca u odnosu na dobavljače i distributere. Poseban je kuriozitet da su prosečne marže kod nekih trgovaca čak i neznatno povećane, u Idea marketima sa 37,06 na 38,1 odsto i u Univereksportu sa 37,45 na 37,75 procenata, jer je Uredba važila samo poslednja četiri meseca 2025.
Najavljujući ograničavanje marži na najviše 20 odsto, Vučić je u avgustu prošle godine rekao da će rezultat te mere biti „smanjenje cena, ali ne pojedinih, već nekoliko hiljada proizvoda“ i da očekuje da „cene u Srbiji padnu i više od 15 do 20 odsto“
I ti podaci pokazuju koliko je uspešna bila mera, za koju su najviši zvaničnici tvrdili da će oboriti maloprodajne cene. Najavljujući ograničavanje marži na najviše 20 odsto, predsednik Aleksandar Vučić je u avgustu prošle godine rekao da će rezultat te mere biti „smanjenje cena, ali ne pojedinih, već nekoliko hiljada proizvoda“ i da očekuje da „cene u Srbiji padnu i više od 15 do 20 odsto“.
Suprotno visokim očekivanjima zvaničnika, nedavno objavljeni podaci o poslovanju pokazuju da trgovačke marže u prošloj godini nisu značajno smanjene u odnosu na 2024. Nominanalno su kod nekih trgovaca čak i povećane. Istovremeno, ukupna bruto marža ili razlika između ostvarenih prihoda od prodaje i izdataka za nabavku prodate robe, šest najvećih trgovinskih lanaca, izuzev Lidla, bila je prošle godine oko 100 milijardi ili za sedam milijardi dinara manja nego 2024.
Uz to, mnogo brže od prihoda, trgovcima su rasli rashodi, zbog povećanih troškova poslovanja, energije, zarada i transporta. Na kraju je to bilo i presudno što je ova grupa kompanija 2025. završila u minusu od 4,1 milijardu dinara, dok su 2024. zajedno bile u plusu od 9,4 milijarde.
A kako su se kretale cene osnovnih prehrambenih i neprehrambenih proizvoda pre i posle stupanja na snagu vladine Uredbe o ograničavanju marži? Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od avgusta prošle do kraja februara ove godine cene osnovnih životnih namirnica, brašna, šećera, mleka, ulja i hleba nisu se značajnije menjale.
Državu tek očekuje međunarodna arbitraža, jer Delez zahteva da mu nadoknadi štetu zbog ograničavanja marži, a nije isključeno da će taj spor koštati mnogo više od navodnih „ušteda“ i koristi koje su od te mere imali potrošači
Kako po definiciji nema besplatnog ručka, ceh su platili svi trgovinski lanci, neki u vidu pada profita, a drugi tako što su prošlu godinu završili sa gubicima. Posledično, bez dela prihoda od poreza na dobit ostala je i država, u čiju je kasu priliv smanjen i po osnovu pada prihoda od PDV-a.
I to nije sve, jer državu tek očekuje međunarodna arbitraža, koju je pokrenuo Delez, zahtevajući od nje da mu nadoknadi štetu izazvanu administrativnim ograničavanjem trgovačkih marži. I nije isključeno da će državu taj spor koštati mnogo više od navodnih „ušteda“ i koristi koje su od te mere imali potrošači u Srbiji. A ne bi bilo prvi put da građani na kraju plate ishitrene i pogrešne odluke političke vrhuške.
