Baš u danu u kom su se Elektroprivreda Srbije i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, predsednica Skupštine tog akcionarskog društva u vlasništvu države pohvalili da je EPS u prva tri meseca 2026. ostvario dobit od 15,1 milijardu dinara i da je to „bolje i od plana i od ostvarenja u istom periodu prethodne godine“, svaki drugi potrošeni kilovat u Srbiji između 10 i 15 časova EPS nije proizveo, već je morao da uveze. I to po cenama od 52 do 75 evra za megavat.
Javnost to verovatno ne bi ni saznala da dan kasnije Nenad Jovanović, doktor elektrotehničkih nauka, na svom Iks nalogu nije objavio da je „14. maja, između 10 i 15 časova, od svih mogućih izvora, najveći bio udeo uvozne struje“ i da smo od sata do sata tog dana trošili između 49 i čak 56 odsto uvozne struje. Mnogo bolje nije bilo ni u 14 časova 17. maja, kada je uvoz dostigao 1.577, a proizvodnja u termo i hidroelektranama 1.348 plus 584 megavata.
Neplanirani „ispadi“ iz sistema
Ovi podaci bacaju potpuno novo svetlo na tvrdnje resorne ministarke da je početak godine obeležila „stabilna proizvodnja“ EPS-a. Priznala je, doduše, i da su „loši vremenski uslovi doprineli da proizvodnja uglja bude ispod plana, ali je bolja hidrologija omogućila više energije iz hidroelektrana zbog čega su termo blokovi potiskivani, pa je i proizvodnja iz termo sektora ispod planiranih vrednosti“. Rekla je i da je EPS lane investirao 52,7 milijardi dinara, a u prva tri meseca ove godine oko 4,3 milijarde dinara, „za 37 odsto više od plana“ u novu rudarsku opremu sa ciljem da se obezbedi dugoročna stabilnost proizvodnje uglja.
Dok resorna ministarka tvrdi da je početak 2026. obeležila „stabilna proizvodnja“, do sredine maja u termoelektranama EPS-a bilo je čak 79 „ispada“ sa mreže
Situacija na terenu, nažalost, ni izbliza nije tako ružičasta. Naprotiv. Od početka godine do sredine maja, prema analizi portala electricity-platform.streamlit.app, koji je na osnovu podataka Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) kreirao Nenad Jovanović, u termoelektranama EPS-a bilo je čak 79 „ispada“. Drugim rečima, toliko puta nije radio neki od blokova, generatora ili delova tog „podsistema“, čija je ukupno instalisana snaga 4.787 megavata. Na stranu što je bilo dana tokom kojih je van pogona bilo više od polovine termokapaciteta.
Iz EPS-a, međutim, negiraju te podatke. U pisanom odgovoru za Danas saopštili su da je od početka godine bilo „59 neplaniranih zastoja, uglavnom kratkotrajnih, koji ni na koji način nisu ugrozili stabilnost snabdevanja električnom energijom“. Kao jedan od razloga za to naveli su da su, izuzev bloka B3 u Kostolcu, svi termokapaciteti izgrađeni pre više od 40, neki i pre 55 godina, da su u prethodne tri godine pokrenuti njihovi kapitalni remonti i da su već završeni blokovi A5 i A6 u TENT-u i B1 u Kostolcu.
Iz EPS-a tvrde da je proizvodnja u termoelektranama „na nivou prošlogodišnje“
EPS, takođe, negira da je u prvom tromesečju smanjena proizvodnja u termoelektranama. U pisanom odgovoru navode da je ona „u skladu sa planom i na nivou prošlogodišnje“ i da se „usklađuje sa potrebama elektroenergetskog sistema, stanjem na tržištu, planom remonta i planovima proizvodnje u periodima kada se očekuje smanjena proizvodnja iz hidroelektrana, u trećem i četvrtom kvartalu“.
Jovanović pak ukazuje da se od početka 2026. proizvodnja iz vetroelektrana zvanično prognozira sa greškom od 22,2 odsto ili 34,9 megavata prosečnog odstupanja, dok ispadi blokova termoelektrana snage od 350 do 650 megavata ostaju „nepredvidivi“. Podaci o elektroenergetskom sistemu Srbije u 2026. polako otkrivaju jednu drugačiju sliku.
„Na prvi pogled, sve izgleda poznato. Termoelektrane i dalje nose sistem, sa prosečnom proizvodnjom od oko 2,3 gigavata u prvim mesecima 2026. Međutim, kada se zagrebe ispod površine i pogleda satni nivo podataka, vidi se druga priča. Proizvodnja termoelektrana na lignit više nije stabilna, jer se beleže nagli i to nemali padovi. U pojedinim kratkim intervalima od par sati proizvodnja opada za više od jednog gigavata, dok su minimalne vrednosti išle oko 500 megavata“, naglašava Jovanović za Radar.
Proizvodnja iz uglja više nije stabilna i pala je na najniži nivo u poslednjih pet godina, ali sa manjim stresom po sistem nego tada
Nenad Jovanović
Ti padovi proizvodnje, kaže on, nisu nasumični i poklapaju se sa ispadima velikih termoblokova, poput B1 i A3 u TENT-u od 650 i 330 megavata i B1 u Kostolcu od 350 megavata, pri čemu je samo u poslednjoj nedelji zabeleženo više takvih događaja. To je, po njegovim rečima, dovelo do pada proizvodnje termoelektrana na samo 937 megavata, na najniži nivo u poslednjih pet godina. „Poslednji put je ovako niska proizvodnja zabeležena u decembru 2021, ali sa manjim stresom po sistem u odnosu na taj period“, ističe Jovanović.
Teško da je veći „stres“ uopšte i moguć, ako se ima u vidu da je u decembru 2021. EPS doživeo totalnu havariju, posle koje je tadašnji generalni direktor Milorad Grčić, po „preporuci“ predsednika Aleksandra Vučića, morao da traži drugi posao. A Fiskalni savet je izračunao da je ceh lošeg poslovanja EPS-a i Srbijagasa u toj godini poreske obveznike koštao oko dve milijarde evra.
Do sredine maja na uvoz struje potrošeno 86 miliona evra
Za razliku od vetra, čija proizvodnja varira, ali se može unapred proceniti, ovakvi ispadi u termoelektranama, po njegovim rečima, dolaze iznenada i trenutno menjaju bilans u sistemu. U tim trenucima, objašnjava naš sagovornik, sistem se ne oslanja samo na domaće izvore, već i na uvoz, pa tokovi prekogranične razmene pokazuju jasnu promenu.
U četvrtak 14. maja pet sati od svih mogućih izvora električne energije, najveći je bio udeo uvoza, jer smo tog dana trošili između 49 i čak 56 odsto uvozne struje
„Od početka godine do 17. maja EPS je na uvoz struje potrošio 86 miliona evra, za 70 miliona više nego što je prihodovao njenim izvozom, a samo u maju uvoz je koštao 24 miliona evra. Satni uvoz električne energije pokazuje oscilacije veće od jednog i po gigavata, što govori o intenzivnom oslanjanju na regionalno tržište u realnom vremenu pri niskim ili nultim cenama električne energije“, precizira Jovanović.
S tim u vezi podseća da su početkom godine hidroelektrane imale važnu ulogu u održavanju stabilnosti. Nivoi akumulacija bili su iznad petogodišnjeg proseka sve do maja, kad dolazi do preokreta i nivoi akumulacija padaju ispod tog proseka i ispod prošlogodišnjih vrednosti, čime se dodatno smanjuje domaća fleksibilnost sistema.
„Sve ovo se jasno reflektuje i na cene električne energije. Prosečna cena na ’dan unapred’ tržištu sada iznosi oko 98,5 evra za megavat-čas, dok je od početka godine bilo čak 169 sati sa cenama koje su bile na nuli ili u minusu. Ti periodi se uglavnom javljaju kada je potrošnja niska, a proizvodnja iz obnovljivih izvora visoka, naročito u susednoj Mađarskoj. Nasuprot tome, viši cenovni nivoi poklapaju se sa smanjenom proizvodnjom iz lignita i hidroelektrana, uz povećano oslanjanje na uvoz“, objašnjava Jovanović i zaključuje da je sistem do sada bio stabilan, ali da se očigledno menja način na koji se ta stabilnost postiže.
Cena lošeg i neredovnog održavanja
Dobro obavešteni sagovornici Radara, upoznati sa stanjem u EPS-a, kao mogući uzrok navode loše upravljanje i loš kvalitet uglja, pa i onog koji se uvozi i objašnjavaju da su „neplanirani ispadi“ blokova zapravo kvarovi koji nisu predviđeni tekućim održavanjem i planiranim remontima. Da bi se kvar otklonio blokovi moraju naglo da se rashlade, a takvi „stresovi“, pogotovo ako su česti, mogu da oštete cevne kotlovske sisteme. Zato je suština u redovnom i adekvatnom održavanju. Uobičajeno je da se jednom godišnje remontuje svaki blok i to traje oko 30 dana, a kapitalni remonti se rade na šest do osam godina i traju od 130 do 180 dana.
Do 17. maja EPS je na uvoz struje potrošio 86 miliona evra, za 70 miliona više nego što je prihodovao njenim izvozom, a samo u maju uvoz je koštao 24 miliona evra
Ako se urade na vreme i kako treba godišnji i kapitalni remonti daju dobar rezultat, ali je problem što se to sada radi izuzetno nekvalitetno ili se radovi odlažu. Uostalom, kapitalni remont bloka B2 TENT-a pomeran je već tri puta. I šta onda da očekujemo, pita sa ekspert za energetiku.
Poznavaoci EPS-a kažu da se zbog starosti kapaciteta može očekivati do sedam „ispada“ svakog bloka godišnje, a pošto ih ukupno ima 20, ukupan broj „ispada“ ne bi trebalo da bude veći od 140.
S obzirom na to da ih je do sredine maja bilo 79, nije isključeno da će EPS ove godine oboriti još jedan rekord. Samo se njime sigurno neće pohvaliti ni generalni direktor EPS-a Dušan Živković, ni ministarka Đedović Handanović, pa ni članovi Nadzornog odbora iz Norveške, Oluf Ulset, Per Sanderud i Hilde Baken, koje je predsednik Vučić, nakon havarije iz decembra 2021, predstavio kao „spasioce“ EPS-a. A eto, EPS se, bar po proizvodnji u termoelektranama vratio u decembar 2021. Što li je onda, pitaju se mnogi, „Mića“ morao da traži novi posao?
