Na početku ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, mladi Ukrajinci su hrlili u centre za regrutaciju kako bi se dobrovoljno uključili u odbranu zemlje. Dobrovoljaca je bilo toliko da ukrajinska vojska u tom trenutku nije imala kapacitet sve da primi. Danas, u trećoj godini rata, kako su se mnogi ukrajinski muškarci počeli kući vraćati ili u mrtvačkim sanducima ili kao invalidi, entuzijazam je mnogo manji, a ukrajinska vojska pati od hroničnog nedostatka regruta. Kada je reč o broju vojnika na linijama fronta, Moskva ima brojčanu nadmoć nad Kijevom. Procenjuje se da Rusija u Ukrajini ima oko 400.000 vojnika sa još 100.000 koji se nalaze u blizini ukrajinske teritorije. Ukrajina ima 680.000 aktivnog vojnog osoblja, od čega 200.000 uključenih u direktna vojna dejstva na frontu. Ukupno govoreći, prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije, Rusija ima više od 1,2 miliona vojnika, te u ukrajinskom glavnom štabu smatraju da bi bila sposobna da u relativno kratkom roku mobilizuje od 400.000 do 700.000 dodatnih vojnika, što bi im donelo bolju poziciju na frontu. Kako bi odgovorio na ovakvu situaciju, u decembru prošle godine predsednik Volodimir Zelenski je najavio mobilizaciju dodatnih 450.000 do 500.000 vojnika.
Pravila za odlazak u rat
Kako bi se obezbedile preko potrebne nove trupe za odbranu od ruske agresije, posle višemesečne političke debate ukrajinski parlament usvojio je zakon o izmenama i dopunama određenih zakonskih akata u vezi sa pravilima sprovođenja mobilizacije i služenja vojnog roka u ratu.
Najvažnije izmene koje donosi novi zakon o mobilizaciji uključuju sa jedne strane sniženje minimalne starosne granice za mobilizaciju sa 27 do 25 godina, a sa druge strane obavezu da apsolutno svi ukrajinski muškarci starosti između 18 i 60 godina, bez izuzetka, ažuriraju svoje lične podatke (uključujući i mesto stanovanja) u roku od 60 dana to jest do 15. jula 2024. godine, kada je zakon stupio na snagu. Potencijalni regruti mogu to da urade lično u teritorijalnim centarima za vojnu evidenciju i mobilizaciju širom Ukrajine, i u novoj specijalnoj aplikaciji Ministarstva odbrane Ukrajine. Ubuduće će svi vojni obveznici biti primorani da ažuriraju svoje podatke u roku od 60 dana nakon svakog ukaza predsednika o mobilizaciji. Muškarci koji su od 18 do 25 godina starosti mogu da budu mobilisani samo dobrovoljno, a starosti 25-60 godina – prinudno. Istovremeno žene se mogu prijaviti u vojsku samo ako žele.
Dnevne vesti u Ukrajini izveštavaju ne samo o napadima, uspesima i porazima na frontu, već i o svakodnevnim slučajevima samoubistava muškaraca, o desetinama pronađenih tela u reci Tisi
Neispunjavanje ovog uslova može dovesti do administrativnih kazni, a u nekim slučajevima i do zabrane korišćenja privatnog prevoznog sredstva. Što se tiče onih koje borave ili su stalno nastanjeni u inostranstvu, te samim tim i ukrajinskih muškaraca u Srbiji, od njih se zahteva da takođe ažuriraju svoje lične podatke, u suprotnosti će im biti uskraćene konzularne usluge, uključujući i izdavanje pasoša. U aprilu 2024. godine već je došlo do centralizovanog prekida u pružanju konzularnih usluga za sve muškarce strarosti od 18 do 60 godina, bez izuzetka, u svim ukrajinskim konzularnim i diplomatskim predštavništvima. Prekid davanja konzularnih usluga ukrajinskim muškarcima u inostranstvu je trajao do18. maja.
Mehanizmi za povratak kući
Bez obzira na prioritet odbrane zemlje, okvir u koji se stavljaju ukrajinski muškarci nakon usvajanja novog zakona o mobilizaciji u Ukrajini veoma je strog. Nepoštovanje zakona povlači administrativnu, ali i krivičnu odgovornost. Slovo novog zakona podrazumeva povratak u Ukrajinu na lekarski pregled i potencijalnu regrutaciju, šta bi kao konačni rezultat moglo da podrazumeva nemogućnost mnogih da se posle toga vrate njihovim porodicama ili poslovima u inostranstvu. Upotreba institucije konzulata kao mehanizma za kažnjavanje neodgovornih građana, svedoči o tome da zemlja koristi sve moguće resurse da probudi građansku svest i Ukrajince vrati kući.
Suočeni sa ovakvim oštrim zakonom, brojni ukrajinski muškarci masovno prodaju nekretnine i pokretnu imovinu, biznise, ostavljaju iza sebe svoj život u Ukrajini, prekidajući sve veze sa svojom zemljom.
Teško je proceniti uticaj ovog zakona na ukrajinsku zajednicu širom sveta, uključujući i na 5.235 Ukrajinaca u Srbiji, ali možemo da pretpostavimo da će definitivno doći do promene postojećih praksi. Izvesno je da će se kao posledica povećati broj onih koji će želeti da se trajno odreknu državljanstva Ukrajine. Pretpostavlja se i da će se mnogi tražiti da dobiju državljanstva i pasoše drugih zemalja, ali će verovatno u mnogim situacijama gde to ne bude bilo moguće dovesti do povećanja broja apatrida, tj. osoba bez državljanstva.
Trenutno raspoloživi podaci o Ukrajincima u inostranstvu pokazuju da je oko 88.000 Ukrajinaca ažuriralo svoje podatke o vojnoj registraciji u inostranstvu. To je veoma mali broj, od skoro 900.000 ukrajinskih muškaraca koji trenutno borave van zemlje
Trenutno raspoloživi podaci o Ukrajincima u inostranstvu, počev od 18. maja 2024. godine, pokazuju da je oko 88.000 Ukrajinaca ažuriralo svoje podatke o vojnoj registraciji u inostranstvu. Prema saopštenju ukrajinskog ministarstva odbrane, najviše ih ima u Poljskoj, Nemačkoj, Češkoj i Kanadi. To je veoma mali broj od skoro 900.000 ukrajinskih muškaraca koji trenutno borave van granica Ukrajine. Prema podacima EU za ovu godinu od ukupnog broja od 4,3 miliona Ukrajinaca koji borave u inostranstvu, oko 20,6 procenata su muškarci. Veći broj ukrajinskih muškaraca u inostranstvu radi i redovno plaća poreze, a istovremeno donira i pomaže ratnom naporu u zemlji. Trenutna situacija uspostavljena kontroverznim zakonom o mobilizaciji je takva da ukoliko ne želiš da se mobilišeš onda si prema današnjoj politici Ukrajine onaj koji izbegava mobilizaciju.
Izazovi tek slede
Vreme će pokazati kako će vojno sposobni Ukrajinci koji žive u inostranstvu rešiti moralnu dilemu – borba u ratu za otadžbinu ili život u dobrovoljnom izbeglištvu u inostranstvu. Gledajući unazad, vidimo da su razlozi njihovog doseljavanja bili potpuno različiti, neki su otišli da izbegnu siromaštvo i nezaposlenost kod kuće još početkom devedesetih. Mnogi od njih otišli su posle 2014. godine, kada je Rusija okupirala deo istočnih regiona i anektirala Krim, za njih je rat počeo tada i izgubivši sve, počeli su život ispočetka u Evropi, Americi, Kanadi i drugim zemljama. Dnevne vesti u Ukrajini izveštavaju ne samo o napadima, uspesima i porazima na frontu, već i o svakodnevnim slučajevima samoubistava muškaraca, o desetinama pronađenih tela u reci Tisi koja spaja Ukrajinu a i Srbiju.
Ukrajina, koja je i pre rata doživljavala demografsku krizu i masovni odliv mozgova, sada se našla na ivici nove katastrofe. Rusija je planirala da završi rat za tri dana, ali on traje skoro tri godine i može da potraje još godinama. Bez obzira na to mnogi u Ukrajini već počinju da razmišljaju o kraju rata i izazovima koji tek predstoje, a to su: siromaštvo, potreba obnove zemlje razorene ratom, inflacija, nezaposlenost, porodice bez muškaraca, stotine hiljada osakaćenih.
Na kraju, sećam se jednog aplikanta koji je došao da me vidi tokom leta 2022. godine kada sam kao konzul radila u Ambasadi Ukrajine u Beogradu. Hteo je da da punomoćje za prodaju kuće od koje je ostao samo temelj posle masovnog bombardovanja ruske vojske. U pasošu mu je bila zabeležena adresa stanovanja u Ukrajini, u Mariupolju. Objasnio mi je da je zajedno sa porodicom jedva uspeo da pobegne iz umirućeg grada pod stalnim granatiranjem agresora. Pitala sam ga šta planira dalje. Posle pauze, podigao je oči i rekao: „Želim da idem što dalje. Nemam više ništa. Preostaje mi samo da pokušam da počnem život iz početka“. Ne znam da li je i on uspeo da ažurira svoje podatke po novom zakonu o mobilizaciji.
